Vođe domorodačkih plemena u Brazilu proslavile su povratak svetog ogrtača, koji je više od 300 godina bio izložen u danskom muzeju.
Plašt dužine 1,8 metara, napravljen od 4.000 pera crvenog ibisa, zvanično je predstavljen na ceremoniji u Rio de Žaneiru, jednom od najvećih gradova ove latinoameričke države.
Događaju je prisustvovao i Luiz Inasio Lula da Silva, predsednik Brazila.
- „Svaki Grk je uvređen“: Šta u Atini kažu o drevnim skulpturama koje im Britanija ne vraća
- Holandija vraća u Aziju ukradeno blago iz doba kolonijalizma
- Ukradeno afričko blago, beg od nacista i vraćanje duga istoriji
Ogrtač je oduzet narodu Tupinamba tokom portugalskog kolonijalnog perioda i od 1689. godine bio je izložen u Kopenhagenu, glavnom gradu Danske.
Njegovim vraćanjem naglašava se koliko je važno nasledstvo predaka kako bi se održale njihove tradicije.
Grupa od 200 ljudi iz Tupinambe je kampovala ispred zgrade sa bubnjevima i lulama napunjenim lekovitim biljem, čekajući da vidi dragoceni ogrtač, kako bi se ponovo povezali sa njihovim precima.
Jakuj Tupinamba je iz opštine Olivenka na istoku zemlje je prešao 1.200 kilometara autobusom kako bi video ovaj dragoceni odevni predmet.
„Osećao sam tugu i radost. Nešto između rođenja i umiranja“, rekao je novinskog agenciji Frans pres.
Susu Arana Morubidžada Tupinamba, jedan od poglavica domorodaca, rekao je da su „njihovi preci kada su im Evropljani oteli ogrtač, ostali bez kompasa“.
Nekoliko svetih ogrtača preživelo je stotine godina i oni su i dalje izloženi u muzejima širom Evrope.
Veruje se da potiču iz 16. veka.
Lideri Tupinambe kažu da se ne radi samo o vraćanju artefakata u njihove prvobitne domove, već o priznanju autohtonih ljudi, njihove zemlje i prava.
Brazilski predsednik se ranije obavezao da će priznati autohtone zemljišne rezerve, ali vlada još nije zvanično razgraničila teritoriju Tupinambasa.
„Protivim se da se vremenski ograniči potraživanje domorodačke zemlje“, izjavio je Lula tokom ceremonije.
„Uložio sam veto na ovaj napad protiv autohtonih zajednica, ali je Nacionalni kongres, pozivajući se na zakon koji mu garantuje prednost u odlučivanju, odbacio moj veto i rasprava se nastavlja pred Federalnim vrhovnim sudom.
„Stav nisam promenio: zalažem se za poštovanje ustavom utvrđenih prava autohtonih naroda, a to je da imaju pravo na sopstvenu teritoriju i kulturu“, rekao je on.
Dodao je i da se zbog toga protivi apsurdnoj ideji da se vremenski ograniče potraživanja za zemljištem.
Tupinambasi zajednice tvrde da teritoriju bogatu mineralima uništavaju velika poljoprivredna i rudarska preduzeća.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
