Subota je, osam sati ujutru.
Umesto u parku sa detetom, Ivani Jović vikend počinje u sobi u kojoj je medicinska oprema brojno nadmoćnija nad igračkama.
Pre nekoliko meseci, igračke su u ovoj sobi zamenile maske, igle i veliki aparat za dijalizu.
Od njene 17. godine, Ivanini bubrezi ne rade kako bi trebalo.
Jedan bubreg joj je izvađen pre nekoliko godina, a drugi minimalno funkcioniše, i Ivana već dve godine, svakog drugog dana, mora da bude na dijalizi.
Poslednjih meseci ne ide u bolnicu, već tretman obavlja kod kuće.
„Dijaliza je dobra jer te održava u životu, ali njegov kvalitet nije zadovoljavajući, pogotovo što danas postoji transplantacija koja i poboljšava kvalitet života i produžava život“, priča 35-godišnjakinja za BBC na srpskom, dok je medicinska sestra priprema za još jedan tretman.
Svaka dijaliza traje pet sati.
Vreme Ivani ovog puta prekraćuje vest da je u Srbiji urađena još jedna transplantacija.
„Evo, piše majka dečka iz Vojvodine, on je upravo dobio organ. Stvari su krenule“, priča Ivana ushićeno.
- Da li su svinje budućnost presađivanja organa
- Ona je saznala ko je bila žena od koje je dobila srce
- Revolucionarni zahvat – prva očna proteza iz 3D štampača
Od početka 2023, urađene su četiri kadaverične transplantacije – presađivanja organa uzetih od davalaca koji su doživeli moždanu smrt, podaci su Ministarstva zdravlja dostavljeni BBC-ju krajem aprila.
„Pored toga, od početka 2023. godine ukupno je obavljeno sedam transplantacija bubrega sa živih davalaca“, navodi se u odgovoru ministarstva.
U Srbiji se vrše presađivanja srca, jetre i bubrega, ali je tokom poslednje tri godine urađena samo 21 transplantacija organa.
Tokom 2022. godine, obavljene su samo dve, pokazuju podaci Ministarstva zdravlja.
Na listi čekanja za novu jetru je 67 ljudi, dok novo srce čeka njih 36.
Ivana je jedna od 736 ljudi u Srbiji koji čekaju presađivanje bubrega.
Svaki put kada joj zazvoni telefon, nada se da je to najvažniji poziv koji čeka već godinu i po dana.
U međuvremenu je sakupila novac i pokrenula proceduru za dobijanje novih bubrega u Belorusiji.
Do odlaska na transplantaciju, dijaliza joj omogućava normalniji život.
„Transplantacija je nova šansa za život i daleko bolji vid lečenja, pogotovo što je značajno jeftini od dijalize“, kaže.
Pogledajte video:
Srodnička i kadaverična donacija
Postoje dva tipa donacije organa – sa živog i sa preminulog davaoca.
„Kod živog doniranja organa najčešće se uzimaju parni organi bliskog srodnika, bilo po bočnoj, bilo po vertikalnoj liniji“, objašnjava dr Vladimir Resanović, koordinator Centra za transplantaciju Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, za BBC na srpskom.
U tom slučaju roditelji mogu da daju organe deci, deca roditeljima, kao i braća i sestre međusobno.
Ipak, mora da postoji podudarnost, pa se rade brojne procedure i pregledi, kako bi se utvrdilo da je organ kompatibilan.
Ivana Jović je oboljenje bubrega nasledila od majke, kojoj su zbog toga presađeni ovi organi.
Ivanini roditelji su preminuli, a sestra joj nije mogući davalac.
Preostaje joj mogućnost kadaverične donacije – da organ dobije od nekog ko je doživeo moždanu smrt.
Transplantacija organa sa preminulog davaoca se radi posle dokazivanja moždane smrti.
„Moždana smrt je zapravo prava smrt. Srčani zastoj koji se manifestuje prekidom srčanog rada nije smrt i moguće je primenom reanimacionih procedura uspostaviti ponovo srčanu akciju“, objašnjava doktor Resanović.
Kada nastupi moždana smrt, ona predstavlja nepovratno oštećenje mozga i njegove funkcije.
„Kod pacijenata kod kojih postoji nepovratno i nepopravljivo oštećenje mozga bilo usled povrede ili spontanog krvarenja, organi poput srca, bubrega i jetre nastave da funkcionišu jedan kraći vremenski period“, dodaje on.
Moždana smrt nastupa pre gubitka funkcije drugih organa, pa tako postoji mogućnost da se presade pacijentu.
Broj takvih smrti je mali, „tri promila, odnosno tri smrti od hiljadu“, pa je samim tim, mali i broj potencijalnih davalaca organa, objašnjava doktor Resanović.
„Da bi se utvrdila moždana smrt, potrebno je da dijagnozu postave tri lekara specijaliste – neurohirurg, anesteziolog i neurolog“.
Pogledajte i ovaj video:
Ko može, a ko ne može da bude davalac organa?
Ljudi koji su doživeli moždanu smrt potencijalni su davaoci organa.
„Kada primimo pacijenta koji ima masovno krvarenje u mozgu, moždanom tkivu, ili je doživeo neku traumu, ni u jednom trenutku ne možemo da znamo da li će sa sigurnošću preživeti.
„Ako nastupi ono što niko od nas ne želi, a to je moždana smrt, u takvoj situaciji samo oni pacijenti koji su izuzetno dobro i kvalitetno lečeni, kod kojih su vršene adekvatne analize, mogu da budu razmatrani kao potencijalni davaoci organa“, kaže doktor Resanović.
Međutim, postoje brojna zdravstvena ograničenja, „pre svega, pacijent ne može da ima malignu bolest, niti da je lečen od nekog maligniteta“, objašnjava.
HIV, hepatitis i druge virusne infekcije takođe su kočnica za davanje organa.
„Proveravamo da li preminuli ima prisustvo bakterija i gljivica, moramo slikati pluća da vidimo da nije razvio pneumoniju, radimo ultrazvuk trbuha, vidimo kakvi su ti organi, da li su adekvatni ili ne.
„Sve to uporedimo sa postojećim biohemijskim analizama. Pored svega toga, ispitujemo i na prisustvo drugih virusa. Testiramo svakog mogućeg donora na kovid, radimo PCR test i druge preglede“, kaže Resanović.
Upotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci ne isključuju direktno mogućeg davaoca.
„Radimo detaljne preglede. Nijedan organ nijednog potencijalnog davaoca ne odbacujemo apriori, već proveravamo da li postoji mogućnost da se iskoristi“, dodaje doktor.
Jedan od faktora su i godine, te mogući davalac srca ne može biti stariji od 60, dok je za jetru i bubreg gornja granica 65 godina.
Pristanak porodice
Prema važećem zakonu, svako ko ne želi da bude potencijalni davalac organa, mora da se izjasni i bude upisan u bazu Uprave za biomedicinu pri Ministarstvu zdravlja.
„U Registru nedavalaca ljudskih organa i tkiva koji vodi Uprava za biomedicinu se nalazi 407 lica“, navodi se u odgovoru Ministarstva zdravlja BBC-ju.
Svi koji nisu u toj bazi nisu automatski mogući davaoci, ali bi mogli da postanu ukoliko Skupština Srbije usvoji izmene i dopune Zakona o presađivanju ljudskih organa i Zakona o ljudskim ćelijama i tkivima, koje je početkom maja 2023. usvojila Vlada Srbije.
Od 2009. do 2018. državljani Srbije koji su hteli da budu davaoci organa, mogli su da se prijave i dobiju donorsku karticu.
Sve do ukidanja ovog procesa uvođenjem novog zakona 2018. potpisano je oko pola miliona donorskih kartica, podaci su Ministarstva zdravlja.
Kartice su tako postale nevažeće, a samim tim i automatski pristanak o doniranju onih koji su ih potpisali.
Prema trenutnim procedurama, ukoliko osoba nije izjavila da ne želi da bude donor, sprovode se složeni medicinski testovi i dijagnostika, objašnjava doktor Resanović.
Prema najavljenim izmenama, svi državljani Srbije biće potencijalni davaoci organa, a oni koji to ne žele, moraće da se izjasne i registruju, kao i do sada.
- „Žuta sam i svi to vide“: Zašto su u Srbiji stale transplantacije organa
- Zaveštala je organe i spasila živote troje ljudi
Još jedan uslov je pristanak porodice preminulog kojoj se „omogućava uvid u kompletni proces lečenja i predoči im se mogućnost da bi njihov srodnik mogao da bude davalac organa posle moždane smrti“.
Sa porodicom se razgovara da bi se, između ostalog, saznalo i da li je „preminuli za života izražavao želju da bude davalac, da li je davao izjave u vezi s tim i potom se traži njihov pristanak“, objašnjava doktor.
Resanović kaže da je od 2017, od kada je koordinator Centra, obavio je četrdesetak ovakvih razgovora koji „nekada traju i dva, tri sata“.
„Jako su teški i iscrpljujući. Sećam se razgovora gde je suprug preminule žene ispričao celu njihovu životnu priču, prisećajući se lepih trenutaka.“
Iako se razgovori ne završe uvek davanjem dozvole za doniranje organa, Resanović je zahvalan „i onima koji nisu dali saglasnost, jer su imali strpljenja u tom izuzetno teškom trenutku da nas saslušaju.“
„Treba pričati ljudima, treba objašnjavati da nečija smrt može u retkim situacijama da pruži pomoć, utehu i da spasi tuđi život.
„Srce nekog njihovog bliskog može da nastavi da živi u drugoj osobi“, zaključuje.
Od 2010. godine u Srbiji je obavljeno 698 transplantacija organa, najčešće bubrega, podaci su Ministarstva zdravlja dostavljeni BBC-ju.
Najviše ljudi dobilo je nove organe 2017. godine kada su obavljene 92 transplantacije, a najmanje 2022. – samo dve.
Dok čeka poziv za novi bubreg, Ivana se nada da će ove godine brojke biti znatno više.
Njena petogodišnja kćerka Petra odbrojava dane kada će igračke vratiti u sobu i okrečiti je u roze.
Šta je dijaliza?
Dijaliza je postupak uklanjanja otpadnih produkata i viška tečnosti iz krvi kada bubrezi prestanu da rade pravilno.
Često predviđa preusmeravanje krvi u mašinu za čišćenje.
Bubrezi filtriraju krv, uklanjajući štetne otpadne proizvode i višak tečnosti, pretvarajući ih u urin koji se izbacuje iz tela.
Zašto se radi dijaliza?
Ako bubrezi ne funkcionišu kako treba, na primer, zbog uznapredovale hronične bolesti tog organa, oni možda neće moći pravilno da očiste krv.
Otpadni proizvodi i tečnost mogu da se nagomilaju do opasnih nivoa u telu.
Ako se ne leči, može se pojaviti niz neprijatnih simptoma i na kraju, dovesti do smrti.
Dijaliza filtrira neželjene supstance i tečnosti iz krvi pre nego što se to desi.
Izvor: NHS
Pogledajte i video o ženi sa dve dijagnoze raka:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
