Davljenje: „Brzi i tihi ubica“ godišnje odnese 250.000 života, kako se zaštititi

Koja tiha epidemija ubija u roku od nekoliko minuta? Davljenje.

I to je treći najčešći uzrok smrti na svetu od povrede koja se mogla sprečiti.

„Ljudi očekuju da je davljenje bučno, kao na televiziji, sa mnogo galame i pljuskanja“, kaže Kejt Irdli iz britanske Kraljevske nacionalne institucije za spasavanje iz vode (RNLI).

Ali u realnosti je verovatnije da će to biti „malo dete koje samo upadne u jezero i niko ne čuje ništa“, dodaje.

Svake godine širom sveta od davljenja umre oko 250.000 ljudi, skoro 82.000 njih mlađih od 14 godina, prema Svetskoj zdravstvenoj organizaciji (SZO).

To je više od 650 smrti svaki dan, a zbog toga SZO davljenje naziva „tihom epidemijom smrti koje su mogle biti sprečene“.

• Kako biti bezbedan na kupalištima u Srbiji
• Vrućina i alkohol – koju granicu ne treba prelaziti
• Smrt migranata u Drini: Obala bezimenih grobova

Davljenje ne samo da ima katastrofalne posledice po porodice, već i pravi pravu štetu privredama.

Prerane smrti i teške povrede koje pretrpe neki preživeli utiču na radnu snagu, a SZO računa da bi cena nedelanja mogla iznositi četiri biliona dolara do 2050. godine.

Ovo pitanje toliko je hitno da su 2021. godine Ujedinjene nacije proglasile 25. jul Svetskim danom prevencije davljenja, u pokušaju da se izbore sa ovim „zapostavljenim problemom javnog zdravlja“.

Ali koje su razmene ovog problema i šta može da se uradi da bi se rešio?

„Bilo ko može da se udavi“

Davljenje je treći vodeći uzrok smrti od nenamerne povrede u svetu, čineći sedam odsto svih smrti uzrokovanih povredama, prema podacima SZO-a.

Ono disproporcionalno pogađa decu i mlade, i spada među 10 vodećih uzroka smrti među osobama mlađim od 25 godina u svakom regionu sveta.

Najugroženija starosna grupa su deca od jedne od četiri godine starosti, jer lako mogu da upadnu u vodu, ali da imaju problema da iz nje izađu.

„Bilo ko može da se udavi“, kaže doktor Dejvid Medings, tehnički koordinator SZO za prevenciju davljenja.

„Desi se veoma brzo. U poređenju sa, na primer, saobraćajnom nesrećom, gde ljudi koji su učestvovali u njoj mogu biti prevezeni u bolnicu i da prežive, davljenje obično ubije u roku od nekoliko minuta.

„Zbog toga je svaka sekunda važna.“

Čak i ako osoba preživi, davljenje i dalje može da izazove povrede koje promene život, u koje spada i oštećenje mozga.

Više od 90 odsto smrti davljenjem u svetu dešava se u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, a više od 60 odsto u regionu Zapadnog Pacifika i u Jugoistočnoj Aziji, prema SZO-u.

Zemlje sa višim primanjima imaju bolje opremljen sistem obrazovanja i ustanove koje uče decu da plivaju.

Uprkos velikim razlikama po zemljama, ukupna stopa davljenja sa smrtnim ishodom u svetu je dosledno u opadanju decenijama.

Doktor Medings kaže da u tome pomažu ekonomski razvoj, bolja tehnologija, poboljšana infrastruktura, bolja metodologija i poboljšana regulativa.

„Nedovoljna svest“

Jednom kad vlade reše da smanje stopu davljenja, to nije tako teško postići, kaže doktor Medings, dodavši da je najveća prepreka „nedovoljna svest“ o postojanju problema.

Kejt Irdli iz RNLI-ja kaže da mnogi lideri ne znaju koliko je davljenje često.

„Najčešće dođemo na sastanak sa nekim ambasadorom ili zamenikom, a oni nam kažu: ‘Mi ne znamo zbog čega ste ovde, davljenje nije problem'“, objašnjava ona.

„Ali posle pola sata, oni kažu: ‘Kako možemo da učestvujemo? Kako možemo da pomognemo u rešavanju ovoga?'“

Doktor Medings veruje da je uvođenje posebnog dana za skretanje pažnje na problem već imalo uticaja.

U Tanzaniji, na primer, vlada je odlučila da uvede novi pristup smanjenju davljenja odmah nakon što je objavljeno obeležavanje prvog Svetskog dana prevencije davljenja.

Ovaj novi dan takođe je omogućio SZO-u da pripremi globalni statusni izveštaj o prevenciji davljenja, koji se očekuje da će se pojaviti pre kraja godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Kako smanjiti broj smrti davljenjem

Deca koja upadaju u vodene površine jedan je od najčešćih razloga davljenja

Jedan od načina na koji može da se smanji broj smrti davljenjem, kaže SZO, jeste učenjem školske dece osnovama plivanja, bezbednosti u vodi i veštinama spasavanja.

To bi do 2050. godine moglo da spreči 238.000 smrti i 549.000 nesmrtonosnih davljenja, kaže organizacija.

Program plivanja radi preživljavanja u Južnoafričkoj Republici pri Nacionalnom institutu za morsko spasavanje (NSRI) omogućilo je časove iz bezbednosti u vodi za više od 900.000 dece.

Dvaput su deca koja su učestvovala u programu čak spasla drugu dece od davljenja, kaže Endrju Ingram iz NSRI-ja.

Na decu mora da se motri neprestano dok plivaju ili su oko vode jer kad su ostavljena sama, mogu da umru u roku od nekoliko minuta, objašnjava on.

Ali zaposleni roditelji koji žive u ruralnim oblastima nisu uvek u mogućnosti da motre na decu po čitav dan.

A u zemljama sa niskim i srednjim primanjima, davljenja dece obično su tesno povezana sa propustima u nadzoru odraslih, kaže SZO.

Ova organizacija tvrdi da je drugi način da se smanji broj smrti davljenjem obezbeđivanje bezbednih mesta za predškolsku decu.

Do 2050. godine, to bi moglo da spreči oko 536.000 smrti davljenjem i 444.000 nesmrtonosnih davljenja, kaže organizacija.

U ruralnom Bangladešu, Centar za prevenciju i istraživanje povreda (CIPRB) pomogao je da se organizuju seoski vrtići koji su aktivni tokom najčešćih vremena davljenja, u partnerstvu sa RNLI-jem.

Kejt Irdli iz RNLI-ja kaže da je projekat bio inspirisan istraživanjem koje je pokazalo da se deca često dave na manje od 20 metara od vlastitog doma i posebno oko podneva, kad su njihovi roditelji zauzeti.

Džorna Begun, direktorka vrtića iz Bangladeša, rekla je za RNLI da je nakon što je pronašla svog sina Jasina bez svesti u vodi uspela da mu spase život zahvaljujući konkretnoj obuci kroz koju je prošla.

Pošto je uvidela da model vrtića funkcioniše, vlada Bangladeša obavezala se da će se proširiti na četvrtini zemlje, uloživši 32 miliona američkih dolara, kaže Kejt Irdli.

U druge mere koje SZO preporučuje da bi se smanjilo davljenje spadaju organizovanje i sprovođenje pravila o bezbednosti brodskog i saobraćaja trajektom, poboljšanje upravljanja rizikom od poplava i postavljanje barijera za kontrolisanje pristupa vodi.

Cena delanja i nedelanja

SZO procenjuje da neke zemlje gube ekvivalent od 3 odsto njihovog godišnjeg bruto domaćeg proizvoda zbog smrtonosnih i nesmrtonosnih davljenja.

Ako se ulaganje u prevenciju davljenja nastavi na ovom nivou, više od 7,2 miliona ljudi, uglavnom dece, moglo bi da umre do 2050. godine, dok bi 3,4 miliona drugih moglo da ostane sa dugoročnim invaliditetima, kaže organizacija.

Ukupan ekonomski gubitak mogao bi da dostigne četiri biliona američkih dolara u čitavom svetu, procenjuje SZO.

Međutim, cena preventivnih mera bila bi 33 milijarde dolara za dnevni boravak i 17 milijardi dolara za učenje osnova plivanja i veština bezbednosti u vodi, u sklopu plana koji pokriva polovinu sve dece u 50 zemalja visokog rizika.

SZO kaže da ulaganje samo jednog dolara u prevenciju davljenja pravi uštedu ekvivalenta devet dolara – što je ogromna suma u periodu od više od 30 godina.

Kako biti bezbedan u blizini vode

Britansko Kraljevsko društvo za spasavanje života savetuje da se nikad ne bude sam u blizini vode, i da se pliva samo sa prijateljima ili porodicom, i to na mestu koje ima ovlašćenog spasioca.

Ključno je i da su deca blizu vode pod stalnim nadzorom odraslih.

Ova britanska dobrotvorna organizacija savetuje da ako ljudi upadnu u vodu ili se umore tokom plivanja, ostanu smireni i plutaju na leđima pre nego što počnu da dozivaju upomoć.

Ako vidite nekoga da to radi, treba da im dobacite nešto što pluta.

Dobrotvorna organizacija podseća ljude da se ne udaljavaju previše od obale, da ostanu u okvirima dubine vode u kojoj može da se stoji i da plivaju paralelno sa plažom.

Ako vas uhvati povratna struja, Kraljevsko društvo za spasavanje života kaže da treba da:

• pozovete upomoć
• ne plivate protiv struje
• plivate paralelno sa obalom da biste izašli iz povratne struje
• i konačno, da krenete da plivate ka obali jednom kad se izbavite iz povratne struje pazeći da izbegnete da vas ponovo uvuče

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]