Za ljude koji žele da se presele, rangiranje zemalja sveta u kojima je najpogodnije živeti može biti od pomoći.

Ali sa decom u društvu, postoji više faktora koje treba uzeti u obzir od, recimo, prosečne plate ili ekonomske stabilnosti.

Možda biste želeli da znate o zdravlju ili sreći lokalne dece, kvalitetu obrazovanja, politici porodičnog odsustva – čak i koje zemlje imaju najzelenije površine ili igrališta.

Upravo se na ove vrste faktora Unicef usredsređuje u „izveštajima“ o blagostanja dece.

Važno je napomenuti da se njihova rangiranja odnose samo na najbogatije zemlje sveta – i da ne mogu svi podaci biti podjednako interesantni za porodice iseljenika.

Ali njihova otkrića pomažu da se napravi pronicljiva slika o tome kako je zaista odgajati decu u zemljama širom sveta.

Osvrnuli smo se na neka od ovih istraživanja kako bismo pokušali da odgovorimo na glavno pitanje svake emigrantske porodice: gde su najbolja mesta za podizanje dece – ili, u tom slučaju, gde je najbolje biti dete?

Japan

U Unicefovoj analizi blagostanja dece za 2020. godinu, Japan je na prvom mestu po fizičkom zdravlju, koje se bavi smrtnošću i gojaznošću dece.

A u najnovijem izveštaju Unicefa iz 2022. godine, koji se posebno bavio sredinama u kojima deca odrastaju, zauzima drugo mesto za „svet oko deteta“ – kategoriju koja uključuje aspekte poput urbanih zelenih površina i bezbednosti saobraćaja.

Japan takođe ima najnižu stopu gojaznosti dece, nisku smrtnost dece i izuzetno nizak nivo zagađenja vazduha ili vode koji pogađa decu.

To je takođe jedna od najbezbednijih zemalja za porodice, i to ne samo u smislu saobraćajnih nesreća.

Ukupna stopa ubistava u Japanu je najniža od svih zemalja koje je Unicef posmatrao: sa 0,2 na 100.000, to je samo delić one u SAD-u (5,3), Kanadi (1,8) ili čak u Australiji (0,8).

Faktor sigurnosti ne znači samo da se porodice mogu malo opustiti.

To takođe ima ogroman uticaj na slobodu u kojoj deca mogu da uživaju, kaže Mami Mekeg, rođena u Tokiju koja sada živi u Londonu.

„Deca idu sama u školu od šest ili više godina. Idu autobusom ili vozom ako nije samo pešačka udaljenost“, rekla je ona.

„Čak i usred Tokija, deca sama šetaju i idu u školu. To je sasvim normalno jer je zaista bezbedno. Niko nije zaista zabrinut za decu jer mi ne moramo da budemo.“

Pored najboljih ocena za zdravlje i bezbednost, Japan takođe ima jedan od najboljih svetskih obrazovnih sistema, zauzimajući 12. mesto među 76 zemalja i regiona, prema procenama OECD-a na koje se Unicef oslanjao za svoje podatke.

I pruža velikodušna prava na plaćeno roditeljsko odsustvo, pri čemu se svakom zaposlenom roditelju nudi oko 12 meseci – iako zemlja radi na podsticanju očeva, posebno, da ga iskoriste.

Uprkos mnogim prednostima koje Japan može da ponudi porodicama, nemojte se iznenaditi ako sami lokalni stanovnici budu kritični, kaže Mekeg.

„Možda ćete čuti mnogo pesimizma, jer uvek čujemo o svim pozitivnim stranama drugih zemalja i to poredimo sa Japanom“, objasnila je ona.

„To je takođe kulturološka stvar, gde bi trebalo da ‘razgovarate’ o nečemu sa čime se identifikujete da biste izgledali skromno. Ali rekla bih da je Japan zaista lepo mesto za podizanje dece.“

Jedna od najvećih privlačnosti Estonije za porodice je njen obrazovni sistem

Estonija

Iako Estonija nije na vrhu Unicefove rang liste u celini, ima visoke ocene za niz važnih aspekata.

Deca su izložena manjem zagađenju vazduha, manjom izloženošću bukom i ima manje pesticida nego u skoro bilo kojoj drugoj bogatoj zemlji.

Ima više urbanih zelenih površina od mnogih drugih zemalja, uključujući SAD, Kanadu, Australiju i Veliku Britaniju, a deca će posebno verovatno reći da uživaju u rekreativnim objektima u komšiluku, kao što su igrališta.

Estonija takođe ima drugu najnižu stopu beba rođenih s manjom težinom od bilo koje bogate zemlje, što se generalno smatra dobrim pokazateljem kvaliteta prenatalne nege.

Jedna od najvećih prednosti, međutim, može biti estonski obrazovni sistem: deca imaju bolje veštine iz matematike, nauke i pismenosti od bilo koje zemlje van Azije.

Pogledajte i video: Iz Srbije oko sveta sa (ni)malo para

Strahinja, Anja i pas Šnjur pre tri godine krenuli su na putovanje za koje nisu znali kako i kada će se završiti.

Digitalne veštine su takođe naglašene.

„Već u vrtićima postoji robotika, pametni tableti i tako dalje, a sve se koristi kao deo učenja zasnovanog na igri“, rekla je Ane-Mai Misak, menadžerka projekta u estonskom odboru za obrazovanje i mlade koja istražuje sisteme ranog obrazovanja u zemlji.

Ali prednosti sistema prevazilaze čitanje i robotiku.

Nedavni izveštaj OECD-a otkrio je da je prosečan estonski petogodišnjak bolji u različitim socijalno-emocionalnim veštinama, uključujući saradnju sa drugom decom i prepoznavanje emocija, od onih u SAD-u i Engleskoj.

Takođe su znatno iznad proseka OECD-a za veštine samoregulacije kao što su mentalna fleksibilnost, radna memorija i inhibiranje impulsa.

Zatim, tu je porodično odsustvo: Estonija ima jednu od najvelikodušnijih politika u bilo kojoj zemlji na svetu, sa 100 dana porodiljskog odsustva, kao i 30 dana roditeljskog odsustva, nakon čega sledi 475 dana plaćenog roditeljskog odsustva, koje se može podeliti – ili iskoristiti na pola radnog vremena – do tri godine.

Do 60 od tih dana, oba roditelja mogu istovremeno ostati kod kuće i oba roditelja biti plaćena.

Svaki roditelj takođe dobija 10 radnih dana plaćenog roditeljskog odsustva za svako dete dok dete ne napuni 14 godina.

(Ovo odsustvo je dostupno i stalnim i privremenim stanovnicima Estonije, uključujući strance.)

Španija

Španija je najbolje ocenjena na Unicefovom rangiranju životne sredine oko dece, sa posebno niskim nivoom morbiditeta dece usled zagađenja vazduha ili vode.

I uprkos tome što ima lošiju ukupnu ponudu u smislu socijalnih, obrazovnih i zdravstvenih usluga, prema Unicefu, deca u Španiji imaju izrazito visoko blagostanje: okrug je na trećem mestu po mentalnom blagostanju dece i na četvrtom po osnovnim akademskim i društvenim veštinama.

Konkretno, u rangu je sa Holandijom po tome koliko dece kaže da lako sklapaju prijateljstva (81 odsto), dok je stopa samoubistava adolescenata jedna od najnižih u bogatim zemljama i manje od jedne trećine one u SAD-u, Kanadi, Australiji ili Novom Zelandu.

To ne iznenađuje Lori Zaino, koja se u Madrid preselila iz Čikaga pre 15 godina.

Pogledajte i video: Konji skaču kroz vatru na vekovima starom festivalu

Konji preskaču vatru tokom vekovima stare „ceremonije pročišćenja“ koja se svake godine održava u Španiji.

Sada majka malog deteta, ona kaže da je jedan od najsvežijih aspekata života u Španiji koliko kultura prihvata decu.

„Ovde je zaista društveno prihvatljivo da vodite dete svuda – u restorane, barove. Sasvim je normalno videti porodicu sa malim detetom kako šeta okolo u ponoć“, rekla je ona.

„Potreban je veliki pritisak da bi vaša deca bila tiha i smirena, kako ne bi smetala drugim ljudima. U Španiji niko ne brine o tome. Svi su nekako srećni i glasni i uživaju napolju u porodičnom vremenu zajedno.“

Zatim, tu je i roditeljsko odsustvo: i majke i očevi dobijaju po 16 nedelja odsustva koje se isplaćuju u visini od 100 odsto njihove plate (i frilenseri takođe imaju pravo), nakon čega majka može da uzme neplaćeno odsustvo do tri godine ili da smanji svoje radno vreme.

Ove opcije su dostupne svakom legalnom rezidentu registrovanom u sistemu socijalnog osiguranja Španije koji je uplaćivao doprinose najmanje 180 dana u poslednjih sedam godina.

Kao i u drugim navedenim zemljama, to nije savršeno – nedostatak dostupnih vrtića je posebno veliki problem, sa 33 odsto roditelja koji su rekli da bi voleli da ih ima više, što je najveća stopa od bilo koje bogate zemlje – ali jasno je da zemlja ima mnogo toga da ponudi porodicama.

Porodice mogu lako izaći u prirodu u Finskoj jer šume pokrivaju više od 70 odsto površine zemlje

Finska

Finska, koja se nalazi na petom mestu u Unicefovom najnovijem izveštaju, ima posebno visoke rezultate u dve od tri kategorije – broj jedan u „svetu deteta“ (koji gleda na to kako životna sredina direktno utiče na decu, kao što je kvalitet vazduha), i broj dva za „svet oko deteta“ (koji se bavi elementima okruženja sa kojim dete komunicira, kao što su škole, opasnosti u saobraćaju i zelene površine).

To je jedna od zemalja sa najboljim učinkom na svetu u pogledu pismenosti i matematičkih veština dece, a roditelji su posebno skloni da visoko misle o svom odnosu sa školskim osobljem dece.

Stopa smrtnosti dece uzrasta 5-14 godina jedna je od najnižih u svetu, manje od polovine one u SAD-u.

A zemlja nudi velikodušno roditeljsko odsustvo, uključujući osam nedelja plaćenog porodiljskog odsustva, dodatnih 14 meseci plaćenog roditeljskog odsustva koje treba podeliti između roditelja, i dodatno odsustvo za negu deteta koje se može primeniti dok dete ne napuni tri godine.

(Zakoniti stanovnici Finske koji su bili pokriveni zdravstvenim osiguranjem najmanje 180 dana pre rođenja deteta u Finskoj, ili u bilo kojoj nordijskoj zemlji, zemlji EU ili EEP, ispunjavaju uslove.)

Hedli Din je otac petoro dece iz Velike Britanije koji je sa porodicom živeo u Poljskoj, Češkoj i Finskoj.

Njegova porodica trenutno živi drugi put u Finskoj, rekao je, i to im se sviđa. Jedna od prednosti je količina zelenih površina, čak i u glavnom gradu Helsinkiju (Finska ima najviše urbanih zelenih površina po osobi od bilo koje bogate zemlje).

Ali njegova porodica ne uživa samo u dostupnosti parkova.

„Ono što je drugačije kod Helsinkija, ili Finske, jeste to što su parkovi zapravo veoma sirovi, veoma prirodni. Oni su kao prirodna šuma koja dolazi pravo u centar grada“, rekao je Din.

„Postoji dobro poznata veza između boravka u prirodi i nepostojanja anksioznosti i depresije, tako da je to zaista pozitivno.“

Šta je sa mračnim, hladnim finskim zimama?

To je cena koju vredi platiti, kaže Din. „Samo se naviknete na to – oblačite se u skladu sa tim, imate šiljke na cipelama kada izađete – i to maksimalno iskoristite. A leta su apsolutno neverovatna, jer imate 22 sata sunčeve svetlosti.“

Holandija

Na vrhu sveukupne Unicefove liste za dobrobit dece nalazi se Holandija, koja je posebno dobra u pogledu mentalnog zdravlja dece (na prvom mestu) i veština (gde je na trećem mestu).

Devet od deset petnaestogodišnjaka kaže da su zadovoljni životom, što je najveći procenat od svih zemalja koje je Unicef ispitao, a osam od deset kaže da lako sklapaju prijateljstva.

Nešto od toga je kulturološki, objasnila je Olga Meking, majka troje dece iz Poljske koja već 13 godina živi u Holandiji i autorka je knjige Niksen: prihvatanje holandske umetnosti nečinjenja.

„Postoji diskurs oko toga kako Amerikanci pokušavaju da nauče svakoga da bude izuzetan. Evo, postoji izreka: ‘Samo budi normalan, to je već dovoljno ludo’,“ rekla je ona – način razmišljanja za koji misli da čini detinjstvo manje pod pritiskom, iako, kao što je ranije napisala, to će se možda promeniti.

Takođe je veliki naglasak na druženju, dodala je, pri čemu su grupe, klubovi i društvene aktivnosti posebno uobičajene.

Ali, kaže ona, ako su holandske porodice i deca srećni, to je takođe zbog strukturalnih faktora.

„Ne možete imati holandsko roditeljstvo bez holandskog sistema socijalne zaštite“, primetila je ona.

A Holandija zaista nudi roditeljima veliku podršku. Njihova politika porodičnog odsustva je jedan primer.

Uključuje najmanje 16 nedelja obaveznog, potpuno plaćenog porodiljskog odsustva i do šest nedelja plaćenog roditeljskog odsustva, plus neplaćeno roditeljsko odsustvo koje se može iskoristiti dok dete ne napuni osam godina i dostupno je svima koji legalno žive i rade u Holandiji.

Pogledajte i video: Palme, pustinje i sante led – Tri saveta za solo putovanje