Decenije protesta i godine rata u Siriji: Kurdski aktivista Edževit Piroglu

Dok pravi prve korake na slobodi, kurdski aktivista Edževit Piroglu pomalo hramlje.

„Protestujem protiv vlasti u Turskoj još od tinejdžerskog doba“, objašnjava, i kaže da u kolenu ima metalnu pločicu – doživotni podsetnik na protest u Istanbulu 2009. godine, kada se povredio bežeći od policije.

Iako je u rodnoj zemlji pritvaran desetine puta, nikada pre u zatvoru nije proveo „duge tri godine, kao u Beogradu“, gde je vođen postupak za njegovo izručenje Turskoj.

Tek što je okončao tromesečni štrajk glađu, te gotovo da ne liči na čoveka sa fotografija snimljenih pre nego što je 2021. godine uhapšen u Srbiji na osnovu Interpolove poternice.

„Osećam se jako dobro, izolaciji je konačno došao kraj“, kaže Piroglu za BBC na srpskom, uvlačeći dugi dim cigarete.

„A radujem se i što ponovo mogu da jedem picu“, dodaje uz širok osmeh,dok sedi u hladu jednog kafića na Novom Beogradu.

• Oslobođen Edževit Piroglu, kurdski aktivista čije je izručenje tražila Turska
• Hoće li Srbija izručiti beloruskog aktivistu Andreja Gnjota
• Ko su nepoželjni ljudi i događaji na Balkanu

U optužnici, na osnovu koje je Turska tražila izručenje, piše da je Piroglu bio član terorističke organizacija i da je učestvovao u ratu u Siriji, dok je odbrana tvrdila da je slučaj politički motivisan.

Svedočeći pred Apelacionim sudom, Piroglu je potvrdio da je boravio u Siriji, ali je negirao optužbe za terorizam, pokazuju sudski dokumenti u koje su BBC novinari imali uvid.

Viši sud u Beogradu je triput odlučio da Piroglu treba da bude izručen Turskoj, ali je Apelacioni sud svaki put obarao presudu.

Piroglu je 9. juna 2024. izašao na slobodu, a Ministarstvo unutrašnjih poslova mu je dalo rok od trideset dana da napusti Srbiju.

Na slobodi

Piroglu je na pragu pete decenije života.

U zimu 2024. godine, kada je Apelacioni sud doneo konačnu presudu protiv izručenja, pušten je iz ekstradicionog pritvora, ali nije bio na slobodi.

Tada je prebačen u Prihvatilište za strance u Padinskoj Skeli, ustanovu pritvorskog karaktera.

U ponedeljak, 8. jula 2024. bilo je tačno 180 dana od kako je pritvoren, čime je istekao zakonski rok za boravak u Prihvatilištu.

Dok je bio u pritvoru, Piroglu je započeo štrajk glađu zahtevajući da bude pušten.

Posle više od 100 dana štrajka, u nedeljama pred oslobađanje, hospitalizovan je u Pančevačkoj bolnici.

„Imao sam 43 kilograma kada sam otišao u bolnicu, a sad već imam 48″, priča Piroglu dok pali još jednu cigaretu.

Bio je to njegov drugi štrajk glađu u poslednje tri godine.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Po izlasku iz Prihvatilišta, Piroglua su dočekali članovi porodice i prijatelji.

Neki od njih su austrijski i nemački aktivisti iz levičarskih organizacija, koji su zbog njega došli u Beograd.

Međusobno se oslovljavaju sa „drugovi i drugarice“.

Sve što Piroglu ima kod sebe stalo je u tri plastične kese.

„Imam nešto odeće i stvari za ličnu higijenu – ništa više“.

Ko je Edževit Piroglu?

Aktivista i nekadašnji lider levičarske Socijaldemokratske stranke (SDP).

Njegov rođeni brat Musa Prigolu je političar i aktuelni poslanik Velike narodne skupštine Turske – najvišeg zakonodavnog tela u zemlji.

Edževit Piroglu je rođen 1974. godine u selu nadomak Kiršehira, grada u centralnoj Turskoj sa oko 100.000 stanovnika. piše u dokumentima u koja su BBC novinari imali uvid.

Dominantna religija u Turskoj je sunitski islam, a Piroglu je odrastao u zajednici kurdskih Alavita, muslimanskoj grupaciji koja sledi učenja islamskih mistika.

Zbog pripadnosti manjinskoj verskoj grupi, njegova porodica je proganjana, ispričao je Piroglu aprila 2022. pred Apelacionim sudom, navodi se u zapisniku sa ročišta.

„Zbog velikog pritiska i upada u kuću 1983. godine, [moja] porodica je bila prinuđena da napusti ovo mesto“, dodao je.

Preselili su se u Izmir, grad na zapadu Turske, sa više od četiri miliona stanovnika.

Tokom studija, Piroglu je, kako je ispričao, „aktivno zagovarao socijalističke ideje“, zbog čega su ga nekoliko puta hapsili i pritvarali.

Za vreme studija je bio aktivan u levičarskom časopisu koji je zabranjen, a 1995. godine je izbačen sa fakulteta, piše u dokumentima.

Decenije protesta

Žalba koju je advokat Milan Vuković 2022. podneo protiv odluke Višeg suda o izručenju otkriva brojne detalje iz Pirogluovog života, koje BBC nije mogao nezavisno da proveri do objavljivanja ovog teksta.

U žalbi se navodi da je kao član SDP-a, od 2002. do 2009. godine, učestvovao u više od 300 protestnih okupljanja.

Turske vlasti su tada dovele Piroglua u vezu sa Revolucionarnim štabom (Devrimci Karargâh), radikalnom marksističko-lenjinističkom organizacijom.

Više od 40 pripadnika Revolucionarnog štaba, često dovođenog u vezu sa PKK, kasnije je osuđeno za članstvo u terorističkoj organizaciji i bombaške napade na policijsku stanicu i sedište Egdoganove Stranke pravde i razvoja iz 2008. godine.

Orhan Jilmazkaja, jedan od lidera Revolucionarnog štaba, poginuo je 2009. u uličnom obračunu sa policijom u Istanbulu.

„Piroglu je otišao na sahranu tog čoveka“, navodi se u žalbi.

Kako se dodaje, Piroglu je 2010. uhapšen zajedno sa još devet ljudi, pod optužbom da su članovi Revolucionarnog štaba, ali je na kraju oslobođen.

Već 2013, optužen je za učešće u protestima u parku Gezi, gde su se demonstranti zabarikadirali protiveći se izgradnji tržnog centra.

Protesti su se kasnije proširili na druge gradove, a u parku Gezi je došlo do sukoba sa policijom, i Piroglu se našao među privedenima.

„Optužen je za organizovanu pobunu protiv ustavnog poretka, a taj sudski proces još uvek traje“, navodi se u žalbi.

Piroglu je pred Apelacionim sudom svedočio da je napustio Tursku krajem 2015. godine i otišao u Siriju.

Kurdi i rat u Siriji

Kurdi, narod koji živi na teritoriji Turske, Sirije, Iraka i Irana, već decenijama teže da stvore nezavisnu državu Kurdistan, čemu se zvanična Ankara protivi.

Međutim, među Kurdima ne postoji jedinstvo – podeljeni su na brojne političke frakcije.

Kada je 2011. godine izbio rat u Siriji, pojedini kurdski pokreti su u tome videli šansu za nezavisnost jednog dela teritorije na severu zemlje.

Rožava, sirijski grad blizu granice sa Turskom, postao je uporište levičarske kurdske Partije demokratske unije, vodeće partije sirijskih Kurda.

Njihova borba, koju pojedini opisuju kao revoluciju, 2013. godine je dovela do samoproglašene autonomije na severu Sirije, u regionu koji je poneo naziv Autonomna uprava Severne i Istočne Sirije, ili Zapadni Kurdistan.

Međutim, već 2014, Rožava se našla na udaru Islamske države – militantne grupe koja je te godine osvojila velike delove Sirije i Iraka.

Kao odgovor, međunarodna koalicija od 87 država, među njima Srbija i Turska, ujedinila se u borbi protiv Islamske države.

Rusija je krenula u sopstvenu borbu protiv radikalne militantne grupe.

Šta je Piroglu radio u Siriji?

Između 2015. i 2021. godine, Piroglu je boravio u Siriji, navodi Vuković u žalbi.

Otišao je u Rožavu da „pomogne kurdskom narodu u borbi protiv Islamske države“, piše u dokumentu.

U Turskoj je optužen za članstvo u terorističkoj organizaciji, kao i da se borio sa kurdskim militantima na severu Sirije, kao i da je bio povezan sa Kurdskom radničkom partijom (PKK).

PKK nije zabranjen samo u Turskoj, već ih je američki Stejt department još 1997. godine proglasio za terorističku organizaciju.

Svedočeći pred Apelacionim sudom, Piroglu je potvrdio da je boravio u Siriji, ali je negirao optužbe za terorizam.

„Ja sam član JPG, a ne terorista“, rekao je.

JPG je skraćenica za Narodne odbrambene jedinice (Yekîneyên Parastina Gel – YPG) – kurdsku militantnu grupu koja se borila u Siriji.

„Optužuju me da sam terorista zato što sam Kurd i socijalista“, tvrdio je Piroglu pred Apelacionim sudom.

Osim što su učestvovali u borbama protiv Islamske države, JPG je takođe povremeno ulazio u okršaje sa turskom vojskom, navodi u izveštaju Vašingtonski institut za politiku na Bliskom istoku.

Turska je JPG proglasila terorističkim organizacijom, jer tvrde da postoji povezanost sa PKK.

Svedočeći, Piroglu je rekao i da ga je strah da će, u slučaju izručenja, biti „psihički i fizički zlostavljan“.

• Zašto rat u Siriji rat traje više od decenije
• Šta izručenje jednog Kurda govori o politici Srbije prema Erdoganu

Šta dalje?

Piroglu je 9. jula dobio rešenje MUP-a, kojim mu se nalaže da napusti Srbiju u roku od 30 dana.

„Za to vreme, može da se kreće slobodno, kao bilo koji turski državljanin“, kaže advokat Vuković.

Kurdski aktivista planira da otputuje u Brazil, jer se nada da će u tamo biti van domašaja turskih vlasti, pošto dve zemlje nemaju potpisan sporazum o izručenju.

Međutim, njegovo ime se, za sada, i dalje nalazi na Interpolovoj crvenoj poternici.

„Iako u Srbiji ne može dvaput da mu se sudi za istu stvar, postoji rizik da bude uhapšen kada sledeći put pređe granicu“, ukazuje advokat Vuković.

„Dok se ne nađe rešenje za taj problem, za njega ne bi bilo pametno da putuje.“

Pogledajte video: Prinudna svedočenja u Iranu

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]