Dečji brakovi u Srbiji – živi relikt prošlosti

Svetlana Matić imala je nepunih 16 godina kada se udala za dve godine starijeg Zorana.

Ni Zoran nije bio punoletan tog 11. aprila 1971. godine, pa je za odlazak kod matičara bilo neophodno da imaju saglasnost majki od oboje mladenaca.

Svetlana je rođena i odrasla u Valjevu i u to vreme živela je sa majkom i tetkama, koje su je čuvale – kao što je bio „red“ u gradskim porodicama.

„Da bi mi i tetka dozvolila da se udam, poslala me ja na razgovor kod psihologa. Tek sa njegovim uverenjem da sam zrela za brak, otišli smo da se venčamo“, kaže Svetlana za BBC na srpskom.

• Maloletno „Da“: Nerešeni problemi Roma u Srbiji
• Zašto je Romima zabranjeno da vam ponesu prtljag
• Nova trudnoća bezbedna samo par meseci nakon gubitka deteta

Gotovo pola veka kasnije, Srbija je odlučna u nameri da stane na put maloletničkim brakovima, koji opstaju i u 21. veku.

„Dečiji brakovi u Srbiji su retka pojava u opštoj populaciji, ali su veoma česti u romskim naseljima“, kaže za BBC na srpskom Vesna Dejanović predstavnica Unicefa za dečiju zaštitu.

„U ovim zajednicama, koje karakterišu izraženo siromaštvo i socijalna isključenost – više od polovine devojčica (57 odsto) stupa u brak pre navršenih 18 godina, a skoro jedna petina njih (18 procenata) i pre navršenih 15 godina.

U opštoj populaciji taj procenat iznosi 6,8 odsto, prema podacima iz 2014.“, dodaje Dejanović.

Najavljene kazne za roditelje

Svetlana, danas 64-godišnja penzionerka, sa ove distance misli da nije pogrešila kada se odmah po završetku osnovne škole udala.

Ostali su braku 34 godine i dobili petoro dece.

„To je bilo iz ljubavi i mi smo to odlučili. Stvarno smo bili zreli i on i ja.

Današnja deca u ovim haotičnim vremenima nisu uopšte zrela za brak i porodicu u tim godinama i dobro je da se to ukine“, navodi Svetlana.

Postojeći Porodični zakon ostavlja tu mogućnost, ali samo posle navršenih 16 godina i uz tačno propisane uslove.

„Sud može, iz opravdanih razloga, dozvoliti sklapanje braka maloletnom licu koje je navršilo 16. godinu života, a dostiglo je telesnu i duševnu zrelost potrebnu za vršenje prava i dužnosti u braku“, piše u zakonu.

Tu zrelost procenjuju centri za socijalni rad.

Svake godine sklopi se oko 2.000 brakova u kojima je bar jedan od supružnika maloletan, rekao je savetnik ministra za rad Dragan Vulević za Politiku, ali treba imati u vidu da se većina ovih zajednica ne registruje.

On je najavio da će u nove izmene zakona uvesti zabranu dečijih brakova, kao i da će biti predviđene kazne za roditelje koji takve brakove dopuste ili ugovore, kao i za pojedinca koji žele da stupe u brak sa maloletnikom.

Kada se napiše nacrt zakona i precizno definišu kazne, kao i ostali delovi zakona, prvo će ići na javnu raspravu, a tek onda u skupštinu.

Dečiji brakovi su deo tradicije i kulturoloških običaja nekih nacionalnih grupa – poput Roma i Vlaha, izjavio je Vulević.

„Roditelji odlučivali o našim životima“

Takvu sudbinu doživela je estradna pevačica Zlata Petrović, koja je odrasla u mešovitoj porodici – majka joj je bila Romkinja.

Imala je 16 godina i tek završenu osnovnu školu kada su joj roditelji ugovorili brak sa dečkom njenih godina, a da njih niko nije pitao.

„Roditelji su odlučivali o našim životima i on je bio iz jako dobre porodice. Međutim, nisam mogla da ostanem tamo“.

Posle nekoliko meseci ostala je u drugom stanju i tada je pobegla. Abortirala je ubrzo potom.

Rane trudnoće – veliki rizik i za mame i za bebe

Dečiji brakovi utiču na visoku stopu trudnoća među mladim udatim devojčicama.

„Pre navršenih 18 godina, 40 odsto devojčica iz romskih naselja rodi dete, a pet odsto njih i pre navršenih 15. U opštoj populaciji je taj broj značajno manji i iznosi četiri procenta“, napominje Dejanović iz Unicefa.

Rano rađanje izlaže devojčice i njihove bebe brojnim zdravstvenim rizicima i povezuje se sa gubitkom brojnih života, navode iz Unicefa.

Stopa smrtnosti dece u romskim naseljima u Srbiji je 14,4 na 1000 dece, što je više nego duplo od republičkog proseka – 6,2 na 1000 (RZS 2014).

Smrtni ishodi povezani sa trudnoćom su, globalno, vodeći uzrok smrtnosti devojčica uzrasta 15-19 godina.

„To je bilo pre mnogo godina i tako se radilo po selima, maltene u 90 odsto slučajeva. To nije ni tada postojalo kao venčanje, već su brakovi bili kada devojka ode u porodicu muža“, kaže Petrović.

Iako zna da postoje slučajevi u kojima su tako sklopljeni brakovi potrajali i bili skladni, ona ipak smatra da deca tog uzrasta nisu spremna za takve obaveze, posebno ne u 21. veku.

„Ne mogu deca sa 16, 17 godina, pa čak i sa 20 da budu spremna za brak. Znam po mom sinu koji ima 20 godina i ne verujem da bi on mogao sad da se osamostali i ima porodicu.

Te granice su se pomerile, vremena su se promenila“, dodaje pevačica.

„Procene stručnjaka iz sistema socijalne zaštite, policije i tužilaštva govore da se zakon često zloupotrebljava u svrhu trgovine decom, odnosno da se ti maloletnički brakovi ugovaraju i sklapaju protiv volje `supružnika`.

„Na taj način, deci se oduzima detinjstvo, njihovo obrazovanje najčešće se prekida, a oni ulaze u bračnu zajednicu za koju nisu ni mentalno ni fizički zreli“, rekao je Vulević iz Ministarstva za rad.

Nadležni su svesni da izmene zakona neće sprečiti ovu pojavu, ali očekuju da kaznena politika utiče na njeno smanjenje.

Prošle godine – stotinak dečijih brakova

U Republici Srbiji u periodu od 2000-2018.godine, broj zaključenih maloletničkih brakova pokazuje značajan pad, navode iz Republičkog zavoda za statistiku za BBC.

Prema njihovim podacima, tokom 2018. sklopljeno je pet brakova u kojima je muškarac maloletan, 101 brak u kome je mlada maloletna, dok su bračne zajednice sa oba maloletna supružnika gotovo iščezla pojava.

Unicef i Koordinaciono telo za rodnu ravnopravnost, na čijem čelu je potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović, u saradnji sa brojnim stručnjacima i predstavnicima nevladinih organizacija početkom 2019. godine pokrenuli su Nacionalnu koaliciju za okončanje dečijih brakova.

Siromaštvo i (ne)obrazovanje

Stopa dečijih brakova jeste u opadanju, ali iskorenjivanje je dug proces, kaže za BBC Slavica Vasić iz Romskog ženskog centra Bibija, koja se više od 20 godina bavi ovakvim problemima.

Sa najavljenim izmenama zakona Vasić je potpuno saglasna, ali upozorava da su romske zajednice obično vanbračne.

„I to ne može da se tumači kao zadiranje u privatnost, jer se radi o pravima deteta. Dete je po međunarodnoj konvenciji sve do 18 godina“.

Kada bi se ozbiljnije reagovalo na sistemskom nivou, napominje, ne bi ni imali situaciju dečijih brakova u 21. veku.

„Sistem to može vrlo lako da utvrdi, kada se devojčica od 11 ili 12 godina ne pojavljuje u školi, naravno da odmah treba da reaguju škola, centar za socijalni rad, ako treba i policija.

„Nama kad se ne pojavi romsko dete, često su stava – nije važno. Škola i centar prebacuju odgovornost jedni na druge, a svi bi trebalo da reaguju“, podvlači Vasić.

Podaci su strašni, ali gorući problem su siromaštvo i obrazovanje, ističe.

„Ako je žena finansijski osnažena, naravno da će se boriti da se njeno dete uda kasnije“.

Navodi primer devojčice sa Čukaričke padine, koja se udala sa 11 godina, a njeni su došli iz Crne Gore.

„Kad smo je pitali što se tako rano udala rekla nam je `kod njih sam imala ćebe da se pokrijem`“, prepričava Vasić.

Odlučno se protivi uvreženom mišljenju da je to deo „romske tradicije“.

„Na televiziji je žena Romkinja pričala kako je ćerke prodala za ne znam koliko para. Kakva tradicija, to bi trebalo uhapsiti to je trgovina ljudima.

Kakva romska tradicija – rani brak, taman posla… Nego je pitanje nevinosti jako važno još uvek. Kada bi te devojčice ostajale u sistemu obrazovanja, kad ne bi ispadale iz njega, to bi bilo mnogo drugačije“, ističe ona.

Čednost imperativ

Insistiranje na časti u patrijarhalnim zajednicama uvek je insistiranje na polnom moralu, pre svega ženskom.

Zato je insistiranje na zabrani predbračnih seksualnih odnosa za devojke u svim romskim zajednicama gotovo apsolutno i to je jedan od nesumnjivih razloga za rano sklapanje braka, navodi se u publikaciji „Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji“, koje je radio Unicef u saradnji sa Etnografskim institutom i organizacijom Bibija.

Ispitanice iz raznih delova Srbije odgovarale su na pitanja.

Sramota, kada nije slatka rakija (kad mlada nije nevina). Ali zato i treba snajka da bude mlada, svi gledaju da ona bude što mlađa zbog slatke rakije.

A ako nije slatka rakija, onda cirkus! Vraćanje nazad. Pa ima i ko to radi… Neko vraća, neko ne, ali to nije to ondak. A oni koji hoće da zadrže snajku, oni se snađu. Ali to je velika bruka, rekla im je jedna od ispitanica iz Novog Bečeja.

Na nevinosti se insistira bez obzira na to da li se devojka udaje rano ili tek posle završetka škole, pa čak i fakulteta.

A nevina devojka kada otide to je vau. Al ako nije nevina to je katastrofa, pa bolje da medaju dok sam nevina, nego da se posle smeje narod, kazala je žena iz Pirota.

AŽC: Presuda Apelacionog suda primer kršenja prava deteta

Apelacioni sud u Beogradu uz podršku sudskog veštaka i advokata, krši prava deteta i prava maloletnih oštećenih koja su garantovana ratifikovanim međunarodnim konvencijama i zakonima Republike Srbije, jer svojom oslobađajućom odlukom šalje poruku svima koji imaju seksualne odnose sa devojčicama romskog porekla da se neće smatrati odgovornim, navodi se u saopštenju organizacije Autonomni ženski centar.

Ta organizacija uz uvažavanje slobodnog sudijskog uverenja u pogledu ocene svih dokaza konkretnog slučaja, izražava zabrinutost zbog presude od 10. 6. 2019. g. na osnovu koje je učinilac krivičnog dela obljuba sa detetom, koje je rezultiralo trudnoćom, oslobođen krivice, sa obrazloženjem da po oceni ovog suda „prosečni pripadnik romske populacije sličnih subjektivnih karakteristika kao okrivljeni u okolnostima predmetnog događaja ne zna da je opisano ponašanje zabranjeno“.

Na nižoj sudskoj instanci okrivljeni je bio osuđen na pet godina zatvora.

Sud je prihvatio nalaz sudskog veštaka (specijaliste neuropsihijatrije i dečje psihijatrije) koji je naveo da su „okrivljeni (22 godine) i oštećena (13 godina) pripadnici romske nacionalne manjine“, te da je konkretni događaj cenjen „u sklopu sociološko-kulturoloških osobenosti navedene etničke zajednice u pogledu obrasca bračnih i porodičnih odnosa, koje se, između ostalog, odnose na rano stupanje u polne odnose i rano zasnivanje zajednice života“.

AŽC smatra da je sramotno da u 21. veku bilo ko, a posebno sudije, veštaci i advokati, pomisle da bilo koja devojčica starosti 13 godina „sama“ bira da bude u (van)bračnoj zajednici i da ima dete.

Senzacionalizam u medijima

Početkom septembra u tabloidima u Srbiji odjeknula je vest da je devojčica od 11 godina iz Crne Gore prisilno udata na Kosovo.

Mediji bi tu, kaže Vasić. dosta mogli da pomognu, umesto što „senzacionalistički izveštavaju o takvim slučajevima“.

„Kad god se desi nešto tako, svi se bave time na nivou senzacije, a niko suštinski ne rešava problem. Izveštavaju o tome jer ima 11 godina, a veliki je problem i ona koja ima 16 ili 17 godina, isto“, navodi Vasić.

Promocija ovakvog zakona i kaznene politike mora se sprovesti u medijima, ali i u razgovoru sa zajednicom, kaže Ljuan Koko iz Centra za edukaciju Roma i etničkih zajednica.

„Ako se ovaj zakon usvoji, on će u praksi da promeni dosta toga. Zvanični brak neće moći da se sklopi. A pošto je tendencija u romskoj zajednici, kretanje u Evropi, bez takvih papira neće moći da odu“, ističe Koko.

To je česta pojava i u drugim nacionalnim manjinama – albanskoj, bošnjačkoj, kod Aškalija, Kičana, podseća on.

„Vrlo često zbog zatvorenosti porodice vi ne možete da toliko duboko da uđete i saznate da oni spremaju dete da udaju, to se krije i čuva“, kaže Koko.

Kako je na globalnom nivou?

Broj dečijih brakova se smanjuje na globalnom nivou i to pokazuje da se takva praksa može okončati.

U poslednjoj dekadi udeo žena koje su udate kao deca smanjio se za 15 procenata, što je oko 25 milion dečijih brakova koji su sprečeni, podaci su Unicefa.

Danas se svaka peta devojčica u svetu uda pre 18. godine, dok je ranije to bio slučaj sa svakom četvrtom.

Školovanje devojčica, proaktivna državna politika ulaganja u devojčice adolescentnog uzrasta i poruke u javnosti koliko su štetni, nedopustivi i kažnjivi dečiji brakovi, doveli su, između ostalog, do ove promene.

Ipak, ovo nije problem samo u ekonomski slabo razvijenim društvima.

U Americi su do 2017. dečiji brakovi bili dozvoljeni u svih 50 saveznih država.

Danas, situacija je u SAD promenjena samo u Delaveru i Nju Džersiju, koje su zabranile brakove maloletnika.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]