Dejvid Atenboro: Kako je 94-godišnji prirodnjak „pokorio“ Instagram

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Možda još uvek ima nade, ima onih koji prepoznaju da nas Atenborou, poput nekada Sokrata, tera na kritičko razmišljanje. Gutenberg Atine – Pizistrat omogućio je pojavu jedne nove – duhovnosti – da se o svemu moglo argumentovano raspravljati čak i o mitskim i religiskim istinama… Pismo i nešto „nalik“ knjigama postojalo je i pre Pizistrata. Na glinenim pločicama i vosku pojavile su se – knjige naredbi, prihoda, rashoda, poreze i tsl“. Ali 550. g. p.n.e. vladar Atine tiranin Pizistrat dao je da se Homerovi epovi, zapišu i prvi put objavljeni u obliku knjige. Oko 300 god pre tog događaja ta su dela bila bila u posedu rapsoda, recitatora, homerida. Nenameravana posledica te Pizistratove akcije bila je „kritička kultura“ – kultura knjige – koja je zapljusnula Evropu. Knjige su se pisale i prodavale: Heziod, Pinder… Nažalost u vremenu kompujuter-galaksije najvrednije oruđe Homo sapiensa – epistemologija – glavni proizvod antičke duhovnosti – prognana je iz kulture. Zato umesto kritičkog metoda dolaženja do istine putem argumentovane empirijiske rasprave na planeti Zemlja caruje – posmoderna virtualna simulacija dijaloga – koju podržavaju kako velike sile (SAD, Rusija, Kina), tako i tradicionalni sveta (Indija, arapski svet i tsl.) odvodeći tako našu planetu na Kasandrin most.