Deset godina od smrti Ljubiše Stojanovića Luisa: Neispričana priča o velikom srcu nesvakidašnjeg muzičara

A koliko tek treba da bude veliko srce

iz dečijeg oka da ukloni tugu?

Možda ko’ srce što Luis ima,

zato mu hvala ko’ najboljem drugu.

Deca Doma

Muzika Ljubiše Stojanovića Luisa više od 40 godina je svuda oko nas – kroz milionske preglede na Jutjubu ili neizostavan repertoar kafanskih svirača, ljude pokreće na ples, radost, a neretko potekne i poneka suza – ali malo je poznato da je njegovo dobročinstvo oplemenilo odrastanje stotine dece bez roditelja u malenom gradu na istoku Srbije.

Zdenka Tomić, nekadašnja novinarka iz Negotina, kaže da nikada neće zaboraviti prvi koncert ovog muzičara nesvakidašnjeg imidža i interpretacije, koji je 1996. godine održao u tom gradu, a sav prihod namenio deci iz Doma „Stanko Paunović“.

„Na prvom koncertu je deci recitovao pesmu Plavi čuperak Miroslava Antića, a na kraju je imao običaj da uz pesmu Dunjo moja decu izvede na binu“, kaže Tomić.

Deset godina od Luisove tragične smrti u saobraćajnoj nesreći, Negotinci s ponosom pričaju da Luis nikada nije zaboravio grad u kome je napravio prve muzičke korake

„Uvek je pratio osećanja – tome nas je učio, a to je ujedno i poruka svima“, kaže Maja Stojanović, Luisova ćerka, za BBC na srpskom.

• Zdravko Čolić – balkanski Tom Džons koji ruši granice
• Sinan Sakić – od omraženog do obožavanog, od rokera do folkera
• Preminuo Đorđe Marjanović: Odlazak legende jugoslovenske šansone

Počasni stanovnik Doma

Tomić se priseća da je više puta godišnje, uz pomoć prijatelja, deci donosio garderobu, školski pribor i muzičke instrumente.

Jednog dana se, kaže, prepoznatljivo lice jedinstvene brade i osmeha pojavilo u dvorištu Doma, a iz kola je izneo stotinu novih patika.

„Upamtila sam njihove izraze lica i suze radosnice kada je nenajavljeno, i bez želje za medijskom pompom, svraćao u njihov Dom“, kaže Tomić za BBC na srpskom.

Zbog toga je 2006. godine, na jubilarnom desetom humanitarnom koncertu, dobio titulu počasnog građanina Negotina.

Tomić kaže da je često umeo samo da se javi i kaže: „Evo me za nekoliko minuta u Domu“.

„Svaki put je donosio gomilu darova, a deca bi se sklupčala na njegovom krilu.

„Napunili su sobu instrumentima koje im je poklonio i nazvali je Luisova muzička soba“, priča ona.

Kako bi mu se odužili, poklonili su mu zajedničku fotografiju koju su ulepšali crtežima i porukama – a 1999. godine proglasili su ga počasnim stanarem Doma.

„Dobro pamtim da se tom priznanju mnogo više obradovao nego onim muzičkim koja su došla kasnije, jer je ono stiglo iz čistih srca njegovih najmlađih prijatelja.

„Istih onih koji su se radovali košarkaškom igralištu u dvorištu Doma koje je Luis opremio“, kaže Tomić.

Dom „Stanko Paunović“ je u međuvremenu promenio namenu, i već nekoliko godina služi kao dnevni boravak za decu i mlade sa smetnjama u razvoju.

Kako je počelo?

„Dovoljno je bilo da ga te 1996. godine pozovem i predložim održavanje humanitarnog koncerta pod okriljem Doma kulture ‘Stevan Mokranjac’, prihvatio je bez pitanja“, priča Milomirka Cica Jovović, koja je u Domu za decu bez roditeljskog staranja živela od 1963. godine.

Život je posvetila radu u kulturi grada, prijateljstvo iz mladosti sa Luisem iskoristila da pomogne „nekoj drugoj, novoj, a istoj deci bez roditeljskog staranja“.

„Onda kada sam ja došla u Dom, bilo je preko stotinu dece kojima je ‘određeno’ da sami stvaraju sreću“, kaže Jovović.

Luis je, dodaje, imao porodicu – mamu, tatu i brata – a provodio je dane u parku Doma.

„Pomogao nam je da rastemo, deleći sa nama mladost, prihvatajući sve delove naših života za koje je osetio i znao da nisu naš izbor“, seća se Jovović.

Luis je tada išao u osnovnu školu, a u Negotinu je živeo dok se zbog srednje muzičke škole nije preselio u Niš.

Jovović priča kako su on, njegov drug Slobodan Šunderić i Miloš Miša Radojević u Domu pravili „prve igranke subotom na platou ispod dva stoletna kestena“.

„Voleli smo Ljubišu – bio je nekako naš i mi njegovi“, kaže Jovović za BBC na srpskom.

• Kako je Beograd pre pola veka prigrlio džez maestra Djuka Elingtona
• Čik Korija – maestro koji je promenio džez muziku
• B. B. King – kralj bluza

Ko je bio Ljubiša Stojanović Luis?

Rođen je 1952. godine u Leskovcu, a muzikom se bavi još od 1970.

Poginuo je u saobraćajnoj nesreći 31. jula 2011. godine u selu Feketić.

Osnovnu školu je završio u Negotinu, a srednju muzičku u Nišu.

Fakultet muzičke umetnosti je pohađao u Beogradu.

Prvi album pod imenom „Ne kuni me, ne ruži me, majko“ iz 1980. godine dostigao je dijamantski tiraž.

Slavu je stekao kombinujući džez sa srpskom etno muzikom, a pored posebne muzike, mnogi ga pamte po prepoznatljivom izgledu – obrijana glava, stilizovana brada i dugačke tunike.

Njegov sin, takođe muzičar, Marko Stojanović, kaže da je Luis povezao sve pravce muzike, a na taj način i ljude.

„Nastupam često po celom regionu, a ljudi uvek komentarišu da su se svi pronašli u njegovoj muzici.

„Nema veze da li neko sluša folk, džez ili rok – Luis je svima bio zajednička tačka“, navodi on za BBC na srpskom.

Drugi album „Duda“ objavio je 1984. godine, a on dostiže platinasti tiraž i izbija na prvo mesto jugoslovenske muzičke liste.

Za života je objavio 14 albuma i za sobom ostavio neke od najradije slušanih pesama u kafani – „Mećava“, „Dunjo moja“, „Sve se osim tuge deli“, „Obriši suze, mala moja“, „Suze u oku“, „Opa, opa“ i „Moj život je moje blago“.

Upravo neke od njih je njegova ćerka Maja Stojanović čula kada je pre nekoliko dana šetala kroz Skadarliju.

„Na svakom ćošku čujem njegovu pesmu i vidim kako se ljudi vesele.

„Meni je srce puno, jer on i dalje živi kroz to“, kaže ona za BBC na srpskom.

Priseća se da je Luis bio „jako duhovit i jedno veliko dete“.

„Učio nas je da živimo onako kako želimo i davao savete kojima se i danas vodimo.

„Voleo je da putuje, voleo je slobodu“, kaže ona.

I Marko i Maja su uz Luisa počeli da se bave muzikom, što rade i danas – a kada je bilo prilike, nastupali su zajedno.

„Osećaj kada se na binu izađe sa porodicom je sjajan – bili smo blizu i volela sam to.

„Međusobno smo veoma uticali muzički jedni na druge“, navodi Maja.

Muzički počeci u Negotinu

Kao trinaestogodišnjak, Luis je u sedmom razredu 1965. godine upoznao Gradimira Stanisavljevića i Zorana Nikodijevića.

Gradimir i Zoran su jednog dana tražili gde da kupe žice za gitaru.

„Tada smo uočili korpulentnog dečaka sa gitarom pod pazuhom.

„Nije bio iz naše škole i nismo se poznavali, ali usudili smo se da mu priđemo“, kaže Stanisavljević za BBC na srpskom.

Tako je nastao bend ELPEDES.

„Ljubiša je već tada imao nadimak Luis (Louis), pa smo i mi dobili/smislili naše – Zoran Nikodijević Ponki (Ponkey), Gradimir Stanisavljević Denis (Dennis) i Duško Nikodijević Stenli (Stanley).

„Od početnih slova nadimaka, nastalo je ime grupe ELPEDES.

„Imali smo čak i zvižduk kao lozinku za prepoznavanje“, priseća se Stanisavljević.

Luis je nadimak dobio zbog toga što je sa šest godina ispod pazuha nosio ujakove ploče američkog džez muzičara Luisa Armstronga.

Posle godinu dana svirali su na gimnazijskim igrankama na maloj bini u školskom dvorištu.

Dve godine kasnije, 1967. Luis upisuje gimnaziju zbog očeve želje da bude vojni stipendista, ali u intervjuu 2007. godine naveo je da je ponavljao prvu godinu.

„To je bilo presudno da od tate dobijem dozvolu da se prebacim u srednju muzičku školu u Nišu – na solo pevanje, saksofon i teoriju muzike“, rekao je tada Luis.

Iako je školovanje nastavio u Nišu i dalje je povremeno dolazio u Negotin.

Stanisavljević kaže da je to bio slučaj i nekoliko godina kasnije na dočeku Nove godine.

„U plavom holu negotinske gimnazije nas četvorica smo svirali, a u neko doba došao je i Luis“, navodi.

Pevao je, svirao klavijature, a na kraju seo za bubnjeve.

• Kako je Lu Rid zauvek promenio rokenrol
• Kako je Marvin Gej pokrenuo muzičku revoluciju
• Da li je Prinsov „Sign O’The Times“ najbolji album svih vremena

„Toliko je bio energičan da je vrlo brzo pocepao kožu na timpanu.

„Ruka mu je propala do lakta, a među nama je nastao tajac – ali njega to nije zbunilo.

„Izvadio je iz džepa platnenu maramicu, prostro je preko pocepane kože i nastavio da lupa kao da se ništa neobično nije desilo“, priseća se Stanisavljević.

Dodaje da je tradicija bila da se posle dočeka kod Luisa gledaju nemi filmovi Čarlija Čaplina, Stanlija i Olija i Bastera Kitona.

„Većina poznaje Luisa, a ja znam i Ljubišu. I drago mi je da poznajem obojicu“, kaže on.

Obojici je, 50 godina kasnije, posvetio pesmu:

„Ustao si jutros

Raširenih krila

Spreman da zapevaš

I kreneš ka vokalnim

A ne ka nebeskim visinama

Od sada sa tobom – bez tebe

I sa vodenim senkama u očima

Nastavićemo da pevamo tvoj bluz

St(ojanović Ljubiša) Louis blues„

„Koncert za Luisa“

Luis je u Negotinu poslednji put nastupio 2010. godine na koncertu povodom Majskih svečanosti.

Tradicija njegovih koncerata u tom gradu, nije prestala njegovom smrću

Zdenka Tomić kaže da su u znak sećanja na humanost i sve što je za taj grad, ali i muziku, činio Luis, 2016. godine započeli „Koncert za Luisa“.

„Tako je pod imenom jedne od Luisovih često izvođenih kompozicija Moj život je moje blago krenula organizacija Festivala koji spaja članove njegovog benda, kolege i prijatelje muzičare, kao i njegovu porodicu.

Festival je do danas okupio blizu 200 učesnika i više od 10.000 posetilaca i priređuje se na Gradskom trgu u Negotinu, kaže.

„Tada nas, uz priču o Luisovoj humanosti koju im prenosimo, odabrani izvođači sećaju na njegovu muziku“, navodi Tomić.

• Sedam stvari koje možda niste znali o Dženis Džoplin
• Svađa svih svađa: Priča o „viktorijanskom pesničenju“ braće Galager tokom snimanja čuvenog albuma
• Džimi Hendriks: „Muzika električne crkve“ i dalje odzvanja

Maja Luis atmosferu na koncertima opisuje kao čarobnu.

„Svi pevaju njegove pesme i pesme koje je on voleo da peva.

„Svi su uživali u tome i sa puno ljubavi učestvovali, uvek je bilo prelepo“, kaže ona u nadi da će se koncerti nastaviti zato što zbog pandemije korona virusa poslednje dve godine nisu održani.

Za to vreme, jedna od ulica u Negotinu koja vodi ka Domu, ponela ime Ljubiše Stojanovića Luisa.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]