„Hvala vam što ste zaustavili đavola koji nije mogao da se zaustavi.“

Ovako je osumnjičeni vođa tajne mreže za seksualno iskorišćavanje žena preko interneta opisao osećaj olakšanja kad je uhvaćen.

Čo Džu-bin, poznat kao „Doktor“, vodio je čet sobe u kojima je ucenama terao desetine mladih žena, među kojima najmanje 16 maloletnica, da snime seksualno eksplicitan sadržaj koji je često podrazumevao silovanje i nasilje.

Potom je te snimke prodavao onlajn preko Telegrama, servisa za enkriptovane poruke.

Uplate su varirale od 200 do 1.200 dolara.

Ali on nije bio prvi – njegova „Doktorova soba“ bila je kopija već postojećih „Nth soba“.

Mušterije su plaćale pristup „Nth sobama“, gde se postavljao iznuđeni sadržaj, često u realnom vremenu.

• Šta je „osvetnička pornografija“ i kako utiče na žrtve
• „Imamo vašu porno kolekciju“: Uspon hakerskog programa za ucenjivanje
• Osvetnička pornografija u Srbiji – kako se zaštiti od digitalnih nasilnika

Postoji bezbroj sličnih čet soba, što sugeriše da postoje na desetine hiljada članova koji ih plaćaju.

Prema korejskom listu Kukmin ilbo, svaka od soba nudila je video snimke tri do četiri devojke koje su ucenjivali operateri čet rumova.

Operateri čet rumova kontaktirali bi devojke i obećavali im posao u svetu modela ili poslovne pratnje.

Potom bi uputili žene na nalog na Telegramu da tamo daju lične detalje, koje su posle koristili za ucenjivanje žrtava.

Čo je bio suočen sa 14 tačaka optužnice poput silovanja, ucene, iznuđivanja i ilegalnog snimanja i distribucije seksualnog sadržaja.

Osuđen je na 45 godina zatvora, da bi mu kazna potom bila malo ublažena – na 42 godine.

„Izvinjavam se svima, sramota me je moje užasne prošlosti“, napisao je on posle izricanja presude.

Ali iako je sva pažnja bila usmerena na osuđenog počinioca, njegove žrtve je sačekala usamljena borba.

U društveno konzervativnoj Koreji, desetine žena i dece koji su iskorišćeni na ovim snimcima susreli su se dugim i teškim putovanjem tokom kog će pokušati da obnove živote.

Žena koja im pomaže u tome zove se Li Hjorin.

Ona je za BBC pričala o borbi protiv digitalnog seksualnog zločina.

Protiv onlajn „seksualnog iskorišćavanja“

„Postojali su trenuci kad sam se osećala kao da je greh otići na pauzu; ako budem legla da spavam, to znači da će se pojaviti još više videa seksualnog zlostavljanja i žrtve će još više patiti.

„Tako da sam isprva mislila da čak i ako to bude značilo da moram da radim dan i noć, ja moram da obrišem sve te video snimke“, kaže Hjorin.

Ona se bavi poražavajućim posledicama digitalnih seksualnih zločina od 2017. godine.

To je isprva podrazumevalo rad na uklanjanju sadržaja, ali ona je vrlo brzo shvatila da puko brisanje dokaza o zločinu nije dovoljno.

„Kad su se snimci seksualnog zlostavljanja prvi put pojavili kao društveni problem, nije postojao sistem pomoći žrtvama“, rekla je ona za BBC.

„Tada je osnovana naša organizacija, Korejski centar za reakciju na sajber seksualno nasilje.

„Naš cilj bio je ne samo da ih brišemo, već da omogućimo terapiju žrtvama iz perspektive ženskih prava.“

Hjorin je brzo shvatila važnost njenog rada u izlaženju na kraj sa trajnom štetom koju čine ovi zločini.

„Mnoge žrtve su užasnute kad vide kako se slobodno deli njihova najintimnija strana, kako se čuva, u ovom trenutku ili deset godina kasnije, i koristi za zabavu ili sticanje zarade“, rekla je ona.

Postalo je jasno da je terapija ključ za oporavak i Hjorin od tada radi sa žrtvama.

• „Silovana sam sa 14 godina, a snimak je završio na porno sajtu“
• Šta raditi ako dete pretrpi seksualno zlostavljanje
• Evo kako izgleda seksualno zlostavljanje

„Niste uradili ništa pogrešno“

Većina žrtava koje dođu u centar odmah počinju da se pravdaju.

„Slomi mi srce svaki put kad to urade“, kaže Hjorin.

„Staram se da im jasno stavim do znanja da ‘vi niste odgovorni za ovo i to nije vaša krivica’.“

Ona veruje da je oslobađanje od ove krivice osnov oporavka.

„Tužno je, ali većina žrtava nema nikog oko sebe ko bi im govorio stvari koje im ja govorim.“

Umesto toga, ljudi ih okrivljuju ili osuđuju i to je razlog zašto mnoge žrtve osećaju veliku krivicu i sramotu, kaže ona.

Potrebno je mnogo hrabrosti da bi se govorilo o tome.

Štaviše, Hjorin smatra da žrtve Telegramovog slučaja seks trafikinga koje su se obratile njenoj organizaciji predstavljaju samo vrlo mali deo svih žrtava.

„Žrtve često prolaze kroz mučne procese pre nego što dođu kod nas – sa policijom, medijima, i tako dalje.

„Dolaze nam povređene i iscrpljene“, kaže ona.

Mnoge žrtve usput odustanu.

Ona radi sa žrtvama da bi im pomogla da povrate osećaj kontrole nad svojim životima.

• „Naša definicija oporavka je kad one više nisu samo pasivni subjekti slomljeni pod teretom štete koju su preživeli, već kad svare incident kao jedno od mnogih životnih iskustava i nastave da žive život“, kaže ona.„Otkrila sam da moj muž poseduje neprimerene fotografije dece“
• Kako su se porno snimci devojčica iz Severne Makedonije našli na internetu
• Pornhab uklonio milione video snimaka sa sajta

Kako su funkcionisali čet rumovi?

Čo i drugi su namamljivali žrtve ponudama preko društvenih mreža za unosan posao modela ili poslovne pratnje.

Svaka devojka koja bi se javila bila je upućena na nalog na Telegramu, gde bi zlostavljač izvukao njene lične podatke – ime, telefonski broj i adresu, i bilo kakav kompromitujući materijal koji bi mogao da posluži za ucenjivanje žrtve.

Oni su i izmamljivali pornografske slike za koje su govorili da su neophodne da bi se radio posao.

Slike bi se kasnije koristile za ucenjivanje devojaka da bi snimile i podelile vlastite video snimke, obično sa ekstremnim seksualnim činovima i samopovređivanjem.

Čo je bukvalno žene nazivao „robinjama“ i povremeno žrtve terao da nazivaju same sebe „doktorove robinje“.

„Doktorova soba“ koju je Čo kreirao na Telegramu, smatra korejska policija, naplaćivala je korisnicima i do 1.245 dolara u pretplati.

Prema korejskim medijima, osam drugih Ntih soba postojalo je pre čet ruma koji je otvorio Čo.

Zašto baš Telegram?

Telegram poseduje enkriptovane čet rumove koji se nalaze na stranim serverima.

Ovo je bilo važno zato što je druge pornografske sajtove koji su mogli da šire takav sadržaj ugasila korejska vlada posle nacionalnog skandala sa špijunskom kamerom iz 2018. godine, u kom se otkrilo da su ilegalni snimci bezbroj žrtava snimljeni u javnim toaletima, kabinama za presvlačenje, motelima i drugim mestima i deljeni onlajn i na društvenim mrežama.

Čet rumovi na Telegramu mogu lako da se uklone i ponovo podignu da bi se izbeglo podozrenje snaga reda i zakona.

I ključno, može da se plaća i u bitkoinima, što korisnicima omogućava sticanje relativno anonimnog pristupa servisu.

Posledice po savetnicu

Ali Hjorin obavlja posao po visoku ličnu cenu.

„Ja zaista osećam njihov bol dok im pomažem. Patila sam od nečega veoma sličnog post-traumatskom stresnom poremećaju.

„U slučaju Ntih soba, muškarci su prisiljavali jednu devojku na incest.

„Šokantno je na koji način oni lišavaju žrtve njihovog dostojanstva i kako ih sve povređuju“, kaže ona.

Izloženost ovoj vrsti sadržaja ima efekat i na njen privatni život.

„I sama osećam strah. Pre nego što sam došla u ovu organizaciju, naletela sam na video o ilegalnom seksu čiji je tambnejl izgledao pomalo kao ja i moj partner.

„Plakala sam čitavu noć užasnuta tom mogućnošću i tek sam u zoru skinula snimak i videla da to nisam ja.

„Čak i kad brišem seksualne video snimke na poslu, kad naletim na nešto u čemu se pojavljuje neko ko liči na moju mlađu sestru ili prijateljicu, odmah proverim.

„Za svaki slučaj.“

Vreme joj pomaže da se izbori sa najgorim aspektima posla.

„Pre dve godine, kad sam zamoljena da obrišem jedan sadržaj, bila sam istraumirana samo tambnejlom nečijeg seksualnog videa.

„Ostavio je na mene snažan utisak. Ali sada sam dobro.

„Pretpostavljam da vremenom uspevam da prebolim šok“, kaže ona i dodaje da je i sama tražila pomoć.

„I terapeuti idu na terapiju, jer imamo posla sa mnogo stresa.“

• Raste broj registrovanih pedofila – kazne često neusklađene sa delom
• „Očevi prijatelji“ je silovali za novac

Malo ili nimalo kazne

Digitalne seksualne zločine često je veoma teško krivično goniti.

Korejski mediji javili su da je jedan ozloglašeni zlostavljač iz operacije Ntih soba, poznat kao God God, začikavao vlasti, govoreći im da ako baci telefon koji je koristio – a nije čak ni njegov – mogao bi sam da im se preda i oni ne bi imali nikakav dokaz protiv njega na sudu.

God God – čije je pravo ime Mun Hjung-vuk – i njegove tvrdnje o nekažnjivosti biće uskoro stavljene na probu.

On je uhapšen 12. maja 2020. i protiv njega je podignuta optužnica u 12 tačaka.

Uhapšeni za digitalne seksualne zločine često bivaju oslobođeni samo sa upozorenjem, a kada optužnice uspeju da se podignu, oni često završe sa minimalnim kaznama.

Prema podacima Vrhovnog suda, od 7.446 ljudi kojima se sudilo za ilegalno snimanje između 2012. i 2017. godine, samo 647 (8,7 odsto) dobilo je zatvorsku ili novčanu kaznu.

To je u velikoj meri razljutilo ljude u Koreji.

„Iznova i iznova, žene mi govore da se osećaju kao da sistem ne kažnjava seksualne zločine na odgovarajući način i da nema funkciju odvraćanja od zločina“, kaže BBC-jeva dopisnica iz Koreje Lora Biker.

„Iznova i iznova, desetine hiljada žena pozivalo je aktuelnu administraciju da učini nešto.“

Možda će vas zanimati: Aktivistkinje koje su se borile za pravo na vožnju u Saudijskoj Arabiji i dalje u zatvoru

Posle racije izvršene na digitalne seksualne zločine u maju 2020, Narodna skupština je revidirala zakone tako da ilegalno postane gledanje, čuvanje, kupovina i posedovanje snimaka i fotografija napravljenih bez obostranog dobrovoljnog pristanka, sa kaznama i do tri godine zatvora ili novčanom kaznom u iznosu i do 30 miliona vona (25.000 dolara).

Pre toga, gledanje ili posedovanje ilegalno snimljenog filmskog materijala nije podlegalo nikakvoj kazni.

U slučajevima Ntih soba i Doktorove sobe, korejska policija kaže da je do sada u pritvor stavljeno 664 osumnjičenih, a mešu njima su ključni organizatori.

Ali neke sudije nastavljaju da se ophode popustljivo prema počiniocima digitalnih seksualnih zločina.

Poslu nema kraja

Hjorinina motivacija da nastavi borbu protiv digitalnih seksualnih zločina njoj je i te kako jasna.

„Proživela sam 2018. godinu u čistom besu (pitajući se): ‘Zašto to mora da bude toliko nefer?’ ‘Zašto toliko uvredljivo?’.

„Bila sam toliko ljuta da nisam mogla da prestanem da radim. Mislim da biste to mogli da nazovete ‘pozivom’.

„Nemamo ‘zaključen slučaj’ sam po sebi. To je naša najveća nevolja.

„Pružamo pomoć žrtvama osvetničke pornografije i digitalnih seksualnih zločina sve dok se one ne oporave.“

Svaki put kad obrišu nečiji video, omogućuju nekome da započne proces oporavka, kaže ona.

Ali rutina skidanja ilegalnog sadržaja i zatvaranja operacija nikad se zapravo ne okončava.

„Digitalni seksualni zločin može nekome da oduzme njihovo osnovno ljudsko dostojanstvo – zato nikad ne smemo da prestanemo da radimo ono što radimo.“

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Ilustracije: Džila Dastmalki