Da nema fotografija predsednika Srbije, premijera Kosova i evropskih posrednika za briselskim stolom, lako bi se moglo poverovati da se ova runda briselskih pregovora – nije dogodila.
Novinari svetskih, srpskih i kosovskih medija proveli su dan ispred zgrade Evropske službe za spoljne poslove (EEAS) u Briselu, ali nijednog od dvojice pregovarača nisu videli, niti su od njih čuli bar jednu reč.
U osam minuta unapred pripremljene izjave Žozepa Borelja, visokog predstavnika Evropske unije (EU) za spoljne poslove, stalo je gotovo šest sati razgovora Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
„Nažalost, još nismo postigli sporazum, ali to nije kraj priče.
„Oba lidera su se saglasila da proces treba da se nastavi i da će se razgovori nastaviti narednih dana“, rekao je Borelj.
Evropski pregovarač nije mogao da kaže ni gde, ni kako, ni o čemu će se razgovori nastaviti, ali je šeretski dobacio da „postoje moderna sredstva telekomunikacija“.
- Završen prvi deo pregovora Beograda i Prištine u Briselu, bez detalja za javnost
- Aljbin Kurti: „Verujem da bi Evropska unija mogla da bude aktivnija i jasnija“
- Priština odložila primenu novih mera, saobraćaj na prelazima normalizovan
Briselsko sunce i ‘feragosto’
Brisel je jedan od onih gradova u kome imate utisak da svaki put kada ga posetite – pada kiša.
Ipak, pregovarački dan delegacija Srbije i Kosova bio je nimalo nalik tome: 18. avgust osvanuo je sunčan.
Jedna stvar je ista i posle više od decenije.
Novinarske ekipe koje prate pregovore Beograda i Prištine smestiće se ispred jednog od nekoliko ulaza u zgradu na kojoj belim slovima piše EEAS – Evropska služba za spoljne poslove.
Iz te zgrade će već više od decenije iščekivati vesti od pregovarača koji su se menjali sa promenama vlasti u Srbiji i na Kosovu – od Borka Stefanovića i Edite Tahiri, preko Ivice Dačića i Hašima Tačija, pa do aktuelnih Aljbina Kurtija i Aleksandra Vučića, ali i nebrojeno mnogo tehničkih pregovarača u međuvremenu.
Avgustovski pregovori donose još jedan izazov.
Osmi mesec je za briselsku administraciju mesec godišnjeg odmora.
Gotovo u skladu sa italijanskim „feragostom“, kada cela Italija odlazi na godišnji odmor, ulice evropske četvrti u glavnom gradu Belgije potpuno opuste, u kancelarije dolazi manje službenika u odelima i patikama za trčanje dok u rančevima nose elegantnu obuću, a restorani i kafići proglase kolektivni odlazak na odmor.
Novinari, uglavnom sa Kosova i iz Srbije, tako postaju lako uočljivi, iako mediji nisu retka vrsta koja se kreće po ulicama između evropskih institucija.
Kamere postrojene u nizu, gomila novinarske opreme, poneka jakna za slučaj očekivanog pogoršanja vremena i novinari sa kartonskom čašom sa kafom scenografija su za novu epizodu višegodišnje serije koja može da potraje i više sati.
Orhideje i mini-sendviči
Na jedan od najmanje tri ulaza u okruglu zgradu EEAS, pregovarači Beograda i Prištine ušunjaće se neprimećeno, oko 10 sati ujutru.
Kolone crnih limuzina dovešće timove predsednika Srbije i premijera Kosova u zgradu gde će provesti naredni neodređeni broj sati, jednak onom koji će novinari provesti ispred te zgrade.
Zvanična komunikacija – zvanično ne postoji.
Postoje profili pregovarača na Tviteru, Fejsbuku i Instagramu, gde pregovarački timovi otkrivaju onoliko koliko žele o događajima unutar briselskih zidova.
Na zvaničnim snimcima sa jučerašnjih razgovora, cvetovi belih orhideja stoje na stolu gde pregovarači sede sa tri strane.
Ispred svakog od njih je bokal sa vodom, po limenka gaziranog pića sa i bez šećera i četiri mini-sendviča.
Tretman jednak prema svima – domaćinima, ali i gostima, među kojima su i oni koji su u prošlosti pregovora isticali da u briselskim kancelarijama ne jedu.
Postoje i neformalne poruke novinarima bliskim pregovaračkim timovima, koje atmosferu podgrevaju ili hlade – po potrebi onih koji ih šalju.
Pritisnuti rokovima, novinari imaju i potrebu da bar okvirno znaju raspored događanja, ali se na tu potrebu pregovarači ne obaziru.
Zbog uključenja u televizijske i radio emisije, neki propuštaju retke momente koji mogu da oslikaju atmosferu iza nekoliko zatvorenih vrata.
Jedini takav trenutak u ovoj pregovaračkoj rundi bio je ležerni ulazak u zgradu EEAS Gabrijela Eskobara, specijalnog izaslanika američkog predsednika za Zapadni Balkan.
Iako zvanično ne posreduje u pregovorima kojima kormilari evropski posrednik Miroslav Lajčak, Eskobar je u zgradu gde se održavaju pregovori jedini ušao na glavni ulaz.
I dok se zna gde je ušao, ne zna se dokle je stigao i kako je izašao – nema ga na malobrojnim zvaničnim fotografijama sa sastanaka.
Kraj koji to nije
Nešto više od pet sati posle tajnog početka, manje nezvaničnih informacija o uspešnim, a više o neuspešnim pregovaračkim rundama, stiže dugo očekivana poruka – „silazimo“.
Novinarski stampedo zauzima lokaciju za snimanje izjava pregovarača, a dvadesetak kamera traži najbolju poziciju za izjave Aleksandra Vučića i Aljbina Kurtija.
I to je samo manji deo „igre moći“ koja je neizostavni deo pregovora.
I u ranijim pregovaračkim garniturama bilo je važno koja će od delegacija izaći prva, šta će i na kom jeziku reći, kako će odgovoriti oni koji izađu kasnije.
Kosovska delegacija uvek će govoriti na albanskom, odgovarati na pitanja medija sa Kosova.
Dok raniji pregovarači, poput Hašima Tačija, nisu obraćali pažnju na pitanja na srpskom, a često i na engleskom, Aljbin Kurti rado je odgovarao na pitanja novinara i na ta dva jezika.
Srpski pregovarači često su znali da saslušaju poruke kosovskog tima, a onda izađu među novinare i odgovore na pitanja na srpskom, ponekad i na engleskom.
Na odgovore srpskog tima na albanskom jeziku niko u Briselu nije ni pomišljao.
I dok se novinari bave pripremama opreme i izbora visine pozicije kamere za nešto višeg Vučića ili nižeg Kurtija, iz zgrade EEAS pojavljuje se skrušeno i zabrinuto lice tehničkog šefa srpskog pregovaračkog tima Petra Petkovića.
Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Vlade Srbije staće pred okupljene novinare i u tačno jedan minut saopštiti im, na srpskom jeziku, da su razgovori u prostorijama EU završeni bez dogovora, ali da predsednik Srbije Aleksandar Vučić ostaje u Briselu i da će se kontakti nastaviti.
Posle šest sati čekanja, bez prilike da javnost vidi pregovarače ili im postavi neko pitanje, srpski tehnički pregovarač objavio je – kraj.
Kraj koji to nije.
Dugo čekanje na Evropsku uniju
Kada su crne limuzine, u kojima se veruje da su pregovarački timovi koje niko nije video, napustili zgradu EEAS, u nju su konačno mogli da stupe novinari.
Oni koji su prošli jednostavnu proceduru akreditacije i predaje osnovnih ličnih podataka proći će detektor za opasne materije i ući u zgradu u kojoj se više od decenije susreću predstavnici Srbije i Kosova.
Domaćin bi i novinarima formalno trebalo da bude Žozep Borelj, visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost, koji je prethodno dočekao dve delegacije i fotografisao se sa Vučićem i Kurtijem.
Najavljeno petnaestominutno čekanje na unapred pripremljenu izjavu Žozepa Borelja produžilo se u beskrajnih sat vremena ičšekivanja.
Još toliko nikome nije bilo jasno da li su pregovori završeni ili su na pauzi, o čemu su se pregovarači dogovorili, a o čemu nisu mogli da približe stavove.
Svima je, ipak, bilo jasno da je evropska diplomatija uveliko na odmoru.
Prazni hodnici zgrade EEAS odavali su tajnu da se, osim baš Zapadnim Balkanom, diplomatija tokom leta ne bavi teškim temama.
U osam minuta izjave, Žozep Borelj govorio je o važnosti stabilnosti u regionu, odgovornosti Beograda i Prištine za svako zaoštravanje na terenu, opasnosti trenutka ruske invazije na Ukrajinu.
U poslednja dva minuta, poslao je ključnu poruku:
Dogovora nema, ali samo trenutno.
Pregovarači su se razišli, ali pregovori nisu gotovi do – dogovora.
Ometen sa nekoliko novinarskih pitanja u prolazu, Borelj je dodao da se kontakti nastavljaju „modernim sredstvima telekomunikacija“ i nestao u kružnim hodnicima diplomatskog središta EU.
Novinari su potom prepušteni evropskim diplomatama upućenim u pregovore koji su na zatvorenom sastanku govorili o detaljima iza prethodno zatvorenih pregovaračkih vrata.
Iako pregovaračku rundu opisuju kao nikad konstruktivniju otkad se za stolom nalaze Aleksandar Vučić i Aljbin Kurti, dogovora o aktuelnim pitanjima registarskih oznaka za gradove na Kosovu koje i dalje izdaje Srbija i pitanju ulazno-izlaznih dokumenata na Kosovu – nema.
Diplomate tvrde da su pregovarači na kvalitetan način razgovarali o okviru budućeg sporazuma o međusobnim odnosima, ali da su o formiranju Zajednice srpskih opština zadržali dosadašnje udaljene stavove.
Ponavljaju da do 1. septembra teče rok da se aktuelne tenzije smire i da očekuju da se do tad postigne dogovor o najaktuelnijim pitanjima.
Ipak, na pitanje mogu li skicirati raspored događaja bar u 24 sata koja će uslediti, otvoreno će reći da se kontakti nastavljaju, ali bez planiranih zakazanih susreta ili razgovora.
Ustvrdiće da su sami pregovarači svesni da je proces i dalje u toku i da zbog toga ne daju izjave onoliko koliko bi javnost želela.
Vlada Kosova oglasila se samo kratkim saopštenjem u kome su navedene osnovne teme razgovora, dok je srpski predsednik postavio video poruku na Instagram i poručio da jedva čeka da se vrati u Srbiju.
Mediji su najavili Vučićev sastanak sa Srbima sa Kosova za nedelju u Beogradu, dok je predsednik Srbije najavio i obraćanje javnosti u narednih 48 sati koje su provladini tabloidi opisali kao „najvažnije ikad“.
https://www.instagram.com/reel/ChaKoPPDzTS/?utm_source=ig_web_copy_link
Na pitanje kako ćemo znati ima li dogovora i kome da verujemo ako pregovarači pošalju različite poruke, što nije bio redak slučaj u prošlosti pregovora, evropske diplomate imale su jednostavan odgovor – „verujte Evropskoj uniji“.
Još samo da utvrdimo koliko Evropskoj uniji veruju i sami pregovarači.
Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.
Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.
Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.
Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
