Dok mnogi muzičari razmišljaju o upuštanju u programerske ili dizajnerske vode, Dina Jašari, mlada kantautorka iz Skoplja, želi da živi isključivo od pesama koje piše.
Njene pesme se rađaju u toplini doma u skopskom naselju Čento i privukle su pažnju publike širom Balkana, čemu svedoči i prestižna nagrada Milan Mladenović koja joj je nedavno dodeljena u Beogradu.
„Nema razlike između privatne Dine Jašari i one koja sedi ovde“, otkriva osmehujući se 23-godišnja muzičarka za BBC na srpskom.
Njena muzika, na žanrovskoj raskrsnici drim popa, neosoula i džeza, na koncertima privlači publiku različitih godina i ukusa, što je posebno raduje.
„Pamtim jednom kad je došao neki metalac sa ozbiljnom facom, za koga nikad ne bi rekao da sluša Dinu Jašari, i kazao mi da je moj veliki fan i da u tri noću sluša pesmu Boi i plače“, ponosno govori.
- Kako je film iz Severne Makedonije ušao u istoriju Oskara
- Od svahilija do srpskog – upoznajte Zorana, poliglotu koji govori više od 20 jezika
- Ko su danas Jugosloveni na Balkanu
Na razgovor, zakazan u kafiću njenog brata, stiže biciklom.
Pronašla je ugodno mesto u uglu lokala na trosedu okruženim muzičkom opremom i instrumentima poput akustične gitare i tarabuke.
„Ima dosta stvari od kuće, na primer, ovaj gramofon je moj tata doneo sa buvljaka“, pokazuje na veliku kutiju tik pored glave.
Iako refren njene najpoznatije pesme Doma govori da je „njen dom je tamo gde želi da bude“, Dina kaže da se„ne vezuje se za konkretna mesta i lokacije“, već za ljude sa kojima „gradi uspomene“.
Njena generacija dolazi do muzike preko Jutjuba i striming servisa Spotifaj, ali Dina planira da prvi album objavi na vinilu.
Muzičarka koja planinari i rešava sudoku
Iznad prestonice Severne Makedonije gorostasno se izdiže hiljadu metara visoka planina Vodno, jedno od omiljenih mesta za „vežbanje i relaksaciju“ Dine Jašari.
Tamo planinari, ali odlazi i po dozu inspiracije i „tihe zvuke prirode“ koji je ispunjavaju.
„Volim da idem da se penjem i to me mnogo smiruje.“
Umesto „kozje staze“, sada je žičara dovodi do vrha planine gde je pre dve decenije podignut takozvani Milenijumski krst, novovekovni simbol Skoplja.
Ne skidajući roze naočare, letimično baca pogled na skopsku kotlinu, prelamajući stihove njenih pesama dok u krilu drži ukulele.
Na vrhu planine, pored šezdeset metara visokog čeličnog krsta, nikle su prodavnice, a tu je planinarski dom i nekoliko letnjikovac.
Iz njih dopire moderna balkanska folk i trep muzika koje puštaju makedonski školarci, a Dina zastaje blizu litice i, ne obraćajući pažnju na zvuke, počinje da svira njenu pesmu Doma.
„Ovo mi je mesto za odmor, ali i za vežbanje“, otkriva.
https://youtube.com/watch?v=pccUXAdAmsI&feature=share&si=EMSIkaIECMiOmarE6JChQQ
BBC ne odgovara za sadržaj treće strane
Improvizovani vidikovac pruža dobar pogled na jutarnjom maglom okupanu dolinu reke Vardar koja protiče i ispod Kamenog mosta u centru Skoplja, još jedne važne tačke u Dininom životu.
„Kej je i mesto na koje često dolazim da razmišljam, mesto gde često plačem.
„Kad gledam u vodu kako teče, mnogo me opušta i smiruje“,kaže.
Kaže da je kej pokraj Vardara i „dobro mesto kada nije najinspirisanija“.
„Iskreno, ne verujem u inspiraciju, verujem u konstantno razmišljanje i konstantan rad.“
Kamena obala Vardara ponekad postaje i kutak za razbibrigu, na primer, za rešavanje sudokua.
„Opsednuta sam njime i svuda ga nosim sa sobom“, govori Dina vadeći knjigu sa ovom japanskom logičkom igrom brojeva iz torbe.
Njeno rodno Skoplje, grad koji prožima brojne kulture čiji su meštani, različitih nacionalnosti i veroispovesti, svako na svoj način, ostavljali svojevrsni pečat, nepresušno joj je nadahnuće.
„Skoplje je prvi dom.
„Tu su napravljene sve moje pesme, tu su prvi put izvedene i tu pronalazim radost, ali najviše kod ljudi koji čine grad lepim“, dodaje.
I sama Dina potiče iz mešovitog braka: majka je Makedonka, a pokojni otac Albanac.
„To je veliki deo mog identiteta i onoga što sam“, ističe.
Zato je, kaže, veoma srećna što je odrastala u naselju Čento sa ljudima „različitih nacionalnosti i životnih stilova“.
U takvim okolnostima je shvatila da „nema razloga da gleda ljude na drugačiji način, koliko god da se razlikuju“.
Ipak, najveća inspiracija mlade muzičarke je otac.
„To je veliki deo mog stvaralaštva i pesma Boi je posvećena njemu.“
Od malena je bila okružena instrumentima, posebno akustičnim gitarama koje je njen otac sakupljao.
„I on je takođe svirao, pa sam i sama poželela da naučim“, objašnjava Dina.
Ipak, prvi instrument koji je naučila da svira nije bila gitara već mandolina, koje se dokopala sa 11 godina.
Od devojačkog spomenara do profesionalnog studija
Prve pesme je pisala krajem osnovne škole, ali „samo za sebe i nikoga drugog“.
Nekoliko godina kasnije je rešila da muziku podeli sa drugima, te je objavila je prvu zvaničnu autorsku pesmu Vo tebe se gledam, u saradnji sa di-džej Sirilikom (Cyrillic) iz Prilepa.
„Pisanje muzike i teksta mi je bilo nešto intuitivno i jedan vid spomenara.
„Nisam bila mala devojčica koja vodi dnevnik, pisala sam pesme i vremenom shvatila da mogu da napravim da bude profi„, priseća se uz osmeh.
Sve kreće, kaže, „u njenoj glavi“, a ideje naviru stalno – bilo da se „kupa, vozi bicikl ili kuva“.
„Ako mi padne neka dobar stih ili melodija na pamet, snimim je u telefonu, a nosim i svesku gde zapisujem tekstove“.
Njena filozofija je da „ako pesma zvuči dobro odsvirana i otpevana samo na jednom instrumentu, onda može da se pređe na produkciju i aranžman“.
„Proces stvaranja pesama mi je jedan vid terapije, da se oslobodim svega što mi leži na duši i u mislima.“
Sirova verzija pesme završava u studiju kod producenta Dragija Ivanova sa kojim sarađuje nekoliko godina.
On „tu napravi neku magiju i nastane 10 puta skuplja pesma“, kaže Dina.
U studiju u skopskom naselju Karpoš svi muzičari, ali i posetioci, moraju da se izuju da obućom ne bi uznemirili zvuke, Dina trenutno radi na novim pesmama.
Sve njene pesme su otpevane na maternjem, makedonskom jeziku, jer je tako, kaže, autor „najkreativniji i najoriginalniji“.
Možda će se okušati i u pisanju i na nekom drugom jeziku, ukoliko joj postane „dovoljno blizak kao makedonski“.
Skopski muzički hram – MKC
U blizini obale Vardar je još jedno mesto koje je Dinu Jašari izgradilo kao ličnost i umetnicu – Mladinski kulturen centar (Omladinski kulturni centar).
Popularni MKC je već pola veka svojevrsni gitarski hram Skoplja.
U centru su nastupali brojni makedonski bendovi, od veterana jugoslovenskog rok zvuka grupe Leb i sol, skopskih got rok/post-pank bendova Padot na Vizantija i Mizar, do mlađih alternativnih i indi sastava poput Bernays Propaganda.
MKC je i danas stecište alternativne scene Skoplja čiju okosnicu, između ostalog, čine bendovi Palindrom, 21 Vek, Funk Shuii Perija, pa i sama Dina Jašari.
Upravo je u MKC-u prvi put izašla pred publiku.
„Najsentimentalnije sam vezana za MKC. To je mesto gde su me primetili i zvali na koncerte“, dodaje dok tiho prolazimo glavnim holom centra u čijem se jednom delu upravo odvija snimanje turske TV serije,.
U centru je upoznala talentovane ljude slične sebi sa kojima se druži i sarađuje, poput Vaska Atanasovskog, jednog od najaktivnijih aktera makedonske scene, nekadašnjim gitaristom i pevačem hardkor, pank i alternativnih bendova F.P.O, Bernays Propaganda, XAXAXA, 21 vek.
„U poslednje vreme me on najviše motiviše.
„Sa njim i njegovim bendom 21 Vek sam išla na mini turneju gde mi je objasnio kako to funkcioniše i šta znači kada muzičar iz Makedonije na turneji, da li si na pravom putu i sve ostalo“, entuzijastično objašnjava Dina.
Ko je Dina Jašari u stvari?
- Rođena je u Skoplju 1999. godine.
- Posle završene gimnazije, upisala je skopski Fakultet muzičke umetnosti, smer solo pevanje – popularni žanrovi.
- Objavila je jedno zvanično izdanje sa pet pesama, „Doma“, 2021. godine i nekoliko singlova, između ostalih Zborovi, Boi, Kopneži i najnoviji Dosada.
- Nastupala je širom Severne Makedonije, kao i u Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, Bosni i Hercegovini i Mađarskoj.
- U septembru 2022. u Beogradu je dobila nagradu zadužbine „Milan Mladenović“ za pesmu Doma.
U Beogradu kao kod kuće, region jedna scena
Iako je makedonska prestonica „prvi dom“, Dina se „kao kod kuće“ oseća i u Beogradu u kojem je održala prvi nastup van Severne Makedonije.
„Mnogo smo slični, odmah sam osetila povezanost.
„Svakim odlaskom u Beograd gradila sam moju zajednicu ljudi i kolega koje redovno posećujem sada kada dođem „, objašnjava.
U Beogradu joj je dodeljena i muzička nagrada zadužbine „Milan Mladenović“.
„Bilo je mnogo smešno, kada sam putovala za Beograd sa Lukom (Toševim, njenim dečkom i gitaristom), sve vreme sam mu govorila, šta ako slučajno dobijem nagradu, šta ću da kažem, lele srpski, lele ne“, prepričava Dina.
Za četvrtu laureatkinju priznanja koje nosi ime po legendarnom frontmenu jugoslovenske rok grupe EKV proglasio je petočlani žiri.
„Prelep je osećaj i mnogo sam zahvalna.
„To je dobar znak da sam primećena, da sam na pravom putu i da to što radim funkcioniše i vredi, jer kada se baviš muzikom, nikada nisi siguran.“
Zbog „muzičkog zajedništva“ koje vlada u regionu, Dina Jašari celokupan prostor bivše Jugoslavije doživljava kao jedinstvenu scenu.
„Svi radimo istu stvar, svi smo iz malih zemalja sa nerazvijenim tržištem i svi se borimo i imamo istu viziju, a i jezici su tu negde, razumemo se.
„To postoji, postojalo je i postojaće, a naša generacija treba to da produži bez obzira na političke okolnosti“, smatra Dina.
‘Svi su hteli u inostranstvo sem mene’
Dok šeta centrom Skoplja čijim pejzažom dominiraju impozantni spomenici i novoizgrađeni kulturni i politički objekti u neoklasicističkom arhitektonskom stilu, ne obraća pažnju preterano na okolinu.
Novi izgled rodnog grada, nastao tokom vladinog projekta „Skoplje 2014″, joj se, kaže, ne sviđa, ali su joj važni ljudi koji ovaj grad čine „domom“.
Za razliku od mnogih vršnjaka, Dina ne planira da ide iz zemlje.
Zbog toga sebe vidi „kao crnu ovcu“.
„Jedna profesorka je u četvrtom srednje pitala koliko nas planira da ide na fakultet u inostranstvo, svi su rekli da, osim mene i još jedne devojke“.
U Severnoj Makedoniji je u prvoj polovini 2022. održan prvi popis posle 20 godina, a broj stanovnika, u odnosu na prethodni, manji je za oko 185.000 ljudi.
Trend iseljavanja mladih sa prostora bivše Jugoslavije u bogatije zemlje Zapada nije zaobišao ni Severnu Makedoniju.
Pored ekonomskih faktora, jedan od glavnih razloga za odlazak iz domovine je i „gubitak vere u države i institucije“, odnosno „nemogućnost zaposlenja na legalan način putem konkursa“.
Situacija je znatno lošija za muzičare u Severnoj Makedoniji, jer većina ne može da podmiri osnovne životne potrebe baveći se samo umetnošću.
„I ne mislim da je to problem samo ove generacije, uvek je bilo tako – da bi se bavio umetnošću moraš biti odlučan, hrabar i da gineš za to, što bi rekli stariji“, kaže Dina.
Dina kaže da danas može da živi od muzike, ali ne samo od autorske, već radi i za druge, komponujući i snimajući vokale.
Prednost je, kaže, što makar ne mora da brine oko krova nad glavom jer još uvek živi u porodičnoj kući, pa joj „ne treba mnogo para za život“.
„Znam da ovo moram da radim, ne mogu ništa drugo, ali se pokazuje da se isplati i da ima poente“, čvrsto je uverena Dina Jašari.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
