Pre osamdeset miliona godina, tokom perioda krede, na mestu mongolske pustinje Gobi bila je ogromna dolina sa brojnim jezerima i vlažnom klimom – raj za dinosauruse.
Predelom koji sada, pokriven crvenkastim peskom, podseća na Mars, nekada su šetala bića poput velociraptora, sauropoda i ankilosaura.
Ovi praistorijski povoljni uslovi učinili su pustinju Gobi najvećim rezervorom fosila dinosaurusa na svetu.
Tokom gotovo 100 godina paleontoloških istraživanja u Gobiju pronađeno je više od 80 rodova dinosaurusa. Ali mnogi meštani nisu ni svesni pored kakvog naučnog nasleđa žive.
„Postavljanje ograde nije zaštita; zaštita je znanje ljudi“, objašnjava paleontološkinja Bolocegceg Minđin dok, u potrazi za tragovima fosila, vijugamo kroz stene pustinje Gobi koje se nazivaju Plamene litice.
Pre gotovo sto godina, ovde je američki naučnik Roj Čepmen Endrjuz – koji je kroz Gobi tragao za fosilima vitlajući bičem i noseći šešir – pronašao prvo gnezdo jaja dinosaurusa na svetu. Endrjuz je bio inspiracija za lik Indijane Džonsa.
Ovo otkriće bilo je prekretnica u paleontološkom shvatanju istorije sveta – prvi dokaz da su dinosaurusi polagali jaja.
Za samo dve godine, njegov tim je otkrio više od 100 fosila dinosaurusa. Odneti su u Američki muzej prirodne istorije u kom se mnogi i danas nalaze.
U Bajanzagu koje je Endrjuz preimenovao u Plamene litice, skoro da i nema obeležja ove bogate istorije.
Ne postoje znakovi, mape ili muzeji koji bi posetiocima pružili informacije o stvorenjima koja su ovde živela. Krađe fosila je česte i dok smo šetale, oko nas su zujali motociklisti u potrazi za vrednim ostacima.
Za razliku od Amerike i Velike Britanije, gde je zakonom propisano da su pronalazači i vlasnici onoga što iskopaju – uko.liko slučajno Ti Reksa kako vreba u vašem cveću, u Mongoliji, kao i u Brazilu i Kini, svi fosili su u državnom vlasništvu, a izvoz je strogo zabranjen.
Ipak, dinosaurusi sa mesta bogatih fosilima kao što su Plamene litice i dalje se švercuju i završavaju na aukcijama.
Među 30 ukradenih mongolskih fosila na čijem vraćanju je Bolocegceg radila, nalazi se i tarbosaurus batar (Tarbosaurus bataar), retki rođak tiranosaurus reksa. Kupio ga je holivudski glumac Nikolas Kejdž.
BBC je prethodno objavio da su američki carinici zaplenili krijumčarene fosile dinosaurusa u vrednosti od 44 miliona dolara u poslednjih pet godina.
Bolocegceg kaže da rešenje leži u obrazovanje i razvijanju turizma koje bi počivalo na nasleđu dinosaurusa.
To se može postići, veruje ona, tako što će se inspirisati nove generacije mongolskih paleontologa, a deca iz lokalnih zajednica obrazovati o naučnom značaju ovog mesta.
Bolocegceg decenijama radi na iskopavanjima u pustinji Gobi. Počela je kada su njenog oca, takođe paleontologa, pozvali iz Američkog muzeja prirodne istorije na iskopavanje, a njoj dozvolili da se pridruži – kao kuvarica.
„Nakon što sam im prvog jutra spremila doručak, krenuli su na iskopavanje, a ja sam samo pomislila da krenem sa njima“, objašnjava ona.
U ranim dvedesetim, već je imala master diplomu paleontologije i dobro poznavala region – odmah je počela da pronalazi sve vrste fosila. Naredne godine, pozvana je da se pridruži – kao palaeontološkinja.
Sada, Bolocegceg prelazi hiljade kilometara preko pustinje od jednog do drugog udaljenog mesta, vozeći autobus prepun replika fosila – većina Mongola nikad nije videla nešto slično.
„Čak ni deca koja odmah pored Plamenih litica često ne znaju ništa o dinosaurusima koji su ovde pronađeni, većina ne zna naziv nijednog dinosaurusa, a ovaj autobus je prvi muzej koji su videli“, objašnjava Bolocegceg.
Bolocegceg je osnovala Institut za proučavanje mongolskih dinosaurusa 2007. godine i prikupila 46.000 dolara za radionice koje održava širom zemlje.
Sada mobilni muzej ide od mesta do mesta prašnjavim, neravnim putevima kroz 11 provincija u najudaljenijim delovima Mongolije.
„Nisam znao ništa o dinosaurima, a sada me ove stvari čine jako ponosnim“, kaže 15-godišnja Najambar Pjurdorž, koja živi u blizini mesta na kom su pronađeni poznati ostaci „borbe dinosaurusa“ (isprepletani fosili dva dinosaurusa – velociraptora i protoceratopsa).
Badma Monhošir ide sa njom u razred. Ono malo što je znala o dinosaurusima, naučila je gledajući televiziju.
„Nisam znala da su zaista živeli pre nekoliko miliona godina. Mislila sam da je to samo legenda ili dečja priča.
„Da bismo zaštitili te fosile, moramo početi od sebe. Ljudi koji prodaju fosile zapravo ne znaju (šta rade) i zato mi sada učimo“, dodaje ona.
Gabrijel Santos iz kalifornijskog muzeja paleontologije Alf takođe radi u pokretnom muzeju i kaže da i odrasli imaju koristi od posete.
„Većina, ako ne i svi, nastavnici koje treniramo, nisu imali pojma da su neki dinosaurusi imali perje, tako da ljudi koji žive tako blizu mesta gde je velociraptor prvi put pronađen, nisu imali predstavu kako je izgledao.“
Još jedan paleontolog koji vodi radionice, Majkl Zigler iz Prirodnjačkog muzeja na Floridi, kaže da je cilj obučiti meštane da sami vode ture o dinosaurusima.
„U autobusu se srećemo sa učenicima, a oni se zatim vraćaju vodeći roditelje koje žele da poduče.“
Gradonačelnik Bulgana Mank-Aldar Tumarbat kaže da je njegov prioritet rzvoj turizma.
„Naša strategija je razvoj održivog turizma – bez rudarskih aktivnosti i izfavanja dozvola (za istraživanje ruda) na našem terenu“, kaže on za BBC.
„Svi u našem gradu, od osmogodišnjaka pa do njihovih osamdesetogodišnjih baka i deka, trebalo bi da znaju paleontologiju i kada i kako su živeli dinosaurusi.“
Tumarbat kaže da plaćanja 90 odsto turista u Mongolije posećuju pustinju Gobi i Plamene litice.
Pre dvanaest godina, u ovom regionu je bilo tri kampa za turiste, a 13 dozvola je izdato za iskopavanja. On kaže da je danas aktivna samo jedna dozvola za vađenje ruda – koja treba da bude poništena – a da postoji deset turističkih kampova. Nada se da će ovo dati podsticaj razvoju paleontološkog turizma.
„Trenutno, građani imaju vrlo malo direktne koristi – vode male kafiće, prodavnice i benzinske pumpe. Moramo stvoriti mogućnosti da naša zajednica ima koristi od turizma“, dodaje on.
Sledeći korak za Bolocegcegin institut biće izgradnja muzeja na mestu gde su pronađeni brojni fosili, kao i podučavanje meštana da koriste dronove kako bi sprečili krađe.
„Tako će moći da prate ono što se događa na lokacijama na kojima su otkriveni fosili, kako bi mogli da zaštite ova mesta i dokumentuju nelegalne aktivnosti“, objašnjava Bolocegceg.
„Čekamo da se izgrade asfaltirani putevi ka zapadnom delu Mongolije kako bi autobus-muzej odveli i u planine“, dodaje ona. Više od polovine populacije u zemlji je mlađe od 35 godina, pa Bolocegceg radi i na uvođenju paleontologije u nastavni plan i program škola u naredne tri godine.
„Želimo da dođemo do svakog deteta u zemlji i raširimo poruku da je naučna istorija Mongolije deo našeg nasleđa koje ne treba krijumčariti van granica zemlje“, kaže ona.
Jedanaestogodišnji Njajamabar se slaže.
„Kako bismo zaštitili dinosauruse, moramo da počnemo od sebe. A onda će nas i drugi pratiti.
„Ako smo obrazovani o fosilima dinosaurusa i delimo to znanje sa drugima, onda stvari mogu da se promene.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
