Upad u zatvoru Tokoron po naređenju vlade Nikolasa Madura razobličio je bazu za operacije Trend de Aragve, jedne od najzlokobnijih kriminalnih grupa u Venecueli i Latinskoj Americi uopšte.
Posledice se još osećaju u zatvoru.
Više ne možete da vidite desetine žena koje nose pakete sa hranom i odećom za zatvorenu rodbinu, niti decu koja požuruju majke da bi što pre stigla do bazena.
Prodavnice piva i većina radnji u gradu Tokoronu, u državi Aragvi, zatvorene su.
Cigleni kiosci i tezge ispred samog zatvora, gde je posetiocima naplaćivan jedan dolar da napune mobilne telefone, deluju napušteno.
Za to vreme, rušenje objekata koji su se nalazili u okviru zatvorskog kruga se nastavlja.
- Venecuela: 11.000 vojnika povratilo kontrolu nad zatvorom u kojem su vladale bande
- Kako izgleda noćni život u Karakasu, jednom od najopasnijih gradova na svetu
- „Plaćen sam da tvitujem državnu propagandu“
Kad je vlada saopštila da je ponovo uspostavila kontrolu nad zatvorom Tokoron, nisam mogla da verujem.
Bila sam tamo pre manje od godinu dana, zato što sam želela lično da se uverim kako izgleda zatvor koji je služio kao uporište za bandu Trend de Aragva, kako bih mogla da završim knjigu koju sam pisala o ovoj organizovanoj kriminalnoj grupi čija moć se raširila čitavim kontinentom.
Evo šta sam videla kada sam ušla u carstvo El Ninja Guerere, vođe bande i trenutno jednog od najtraženijih ljudi u Latinskoj Americi.
„Da te povedem u obilazak?“
„Da li je ovo prvi put da si tu?“, pitao me je Hulio, zatvorenik koji me je dočekao te nedelje i pokazao mi objekte karakteristične za Kazneno-popravni centar Aragva, poznatiji kao Tokoron, ili kako ga zovu zatvorenici: Velika kuća.
Ovaj zatvor je izgrađen 1982. godine u gradu Tokoronu, koji se nalazi na oko 140 kilometara jugozapadno od venecuelanske prestonice Karakasa.
U načelu je njegova oblast od 2,25 kvadratnih kilometara imala kapacitet da primi 750 zatvorenika, ali je na kraju više od 7.000 boravilo u njemu tokom godinama kada je Tren de Aragva narasla i ojačala, između 2015. i 2018. godine.
„Da te povedem u obilazak?“, insistirao je Hulio, kao da je turneja po zatvorskim objektima obavezna atrakcija.
Nisam imala predstavu šta ću videti.
Dok sam hodala i nisam mogla da verujem rođenim očima.
Tokoron nije bio samo običan zatvor – bio je to pravi pravcati zabavni park.
Pomalo je ličio na onaj koji je rekonstruisao Divlji zapad za Zapadni svet, distopijsku televizijsku seriju mreže HBO.
Bazeni, zoološki vrt, sportski tereni, male kuće sa limenim krovovima, restorani, bejzbol stadion, jama za borbu petlova, dragstori, motocikli i vatrena oružja…
Sve slike koje su kružile društvenim mrežama posle upada od pre nekoliko dana bile su autentične.
„Guerero“, rekao je Hulio, misleći na Hektora Rastenforda Guerera Floresa, poznatijeg kao El Ninjo Guerero, lidera Tokorona i Tren de Aragve, „stalno govori da se neće smiriti dok ne pretvori zatvor u urbanizaciju Tokoron“.
Pričao je on dok smo ćaskali u delu za posetioce opremljenim televizorima, drvenim stolcima i stolovima.
- Unutar ozloglašenog zatvora u Atlanti gde se Tramp predao
- Moderni Gulag – kako izgledaju zatvori u Rusiji
- „Ni zrak sunca“ za zatvorenike iz bandi El Salvadora
U Venecueli, stambene četvrti u kojima živi srednja klasa i bogataši poznate su kao urbanizacije.
Ali Tokoron je više ličio na omanji grad.
Zatvor je imao ogromnu elektranu koja se aktivirala tokom nestanaka struje koji su u Venecueli česti.
Čak je imao i vlastiti tim tehničara (zatvorenika), uniformisanih u džinsu i šarenim majicama, koji su bili zaduženi za održavanje i nadgledanje snabdevanja zatvora električnom energijom.
„Ovdašnji tehničari su toliko dobri da ih zovu od spolja i vode da popravljaju kvarove u obližnjim gradovima“, prokomentarisao je Hulio.
‘Gariterosi‘
Guererova opsesija pretvaranjem Tokorona u luksuzno naselje mogla bi da objasni broj zgrada i rekreativnih ustanova u samom zatvoru, kao i želju za održavanjem reda i bezbednosti.
Sve zatvorske paviljone čuvali su ljudi naoružani jurišnim puškama AR-15 ili AK-103, sačmaricama ili pištoljima kalibra 9 milimetara.
Ovi čuvari takođe su bili zatvorenici poznati u zatvorskom slengu i kao „gariterosi“.
Zoološki vrt, okružen velikom planinom sa bujnom vegetacijom, imao je dva čuvara zadužena za staranje o životinjama.
Priča se da se izgubila zmija koja je bila jako draga Guereru i od tada se vođa zarekao da se to više nikad neće ponoviti.
Ptice, majmuni, nojevi, mačke, kokoške, konji, svinje i stoka držani su u kavezima ili na mestima savršeno adaptiranim za svaku vrstu.
Imali su čak i male natpise ili znakove koji su opisivali karakteristike svakog od njih.
U toj istoj oblasti nalazila se i jama, impresivna betonska konstrukcija u kojoj su zatvorenici mogli da se klade na borbe petlova.
U susedstvu je bio stadion za bejzbol sa veštačkom travom koji je remodelovao sam vođa.
Početak kraja Tokorona
Dva čoveka naoružana pištoljem i sačmaricom pratila su svaki moj pokret tokom posete sa udaljenosti od oko tri metra.
Nailazila bih na naoružane ljude svakih 100 metara, pored onih koji su se kretali unaokolo na moćnim motociklima.
Pronalazila sam mesta za klađenje na konjske trke, a najupečatljivije su bile radnje isključivo posvećene prodaji droga: od „krajpi“ marihuane (veoma jak soj), preko kokaina do sintetičkih supstanci.
Na svakom koraku prepoznavala sam mesta koja sam viđala od 2016. godine na procurelim fotografijama ili video snimcima, ili koje sam rekonstruisala na osnovu opisa ljudi koje sam poznavala.
„Eno ga. To je noćni klub Tokio“, rekla sam sebi kad smo prošli pored popularnog lokala, mesta održavanja slavnih žurki u Tokoronu.
Nije ga bilo lako prepoznati jer je fasada bila prekrivena crnom ceradom.
Po izlasku iz zatvora, bivši član organizacije objasnio mi je da su sredinom 2022. godine lideri dobili naređenje od vlade (bez konkretnog navođenja odakle ili od koga) da zatvore noćni klub za javnost.
Bilo je to čisto pitanje diskrecije, neprivlačenja pažnje, zato što su se žurke nastavljale unutra.
Ova mera možda je bila nagoveštaj početka kraja za Tokoron.
U to vreme, Guerero je takođe naredio saveznicima da prekinu sa prevarama oko prodaje vozila koje su se vodile iz raznih zatvora preko Fejsbuk stranice sa oglasima.
Različiti sektori društva bili su zahvaćeni skandalom, koji je pogodio čak i nekoliko zvaničnika.
‘Ovaj zatvor je za milionere‘
Sa Huliom sam ćaskala između dva zalogaja hleba nalik bagetu koji sam mu donela.
Nije uvek imao priliku da jede hleb ili da pije gazirana pića. Retko je imao posetioce.
Međutim, rekao mi je da je u Tokoronu bilo zatvorenika koji su prošli gore od njega.
Neke su zvali „ovcama“ i oni su se nalazili na najnižoj lestvici društvene hijerarhije u zatvoru.
Zatvorenici koji nisu imali porodicu ili koji su prekršili neka pravila koja je uveo vođa.
Oni su bili osuđeni na samo neke oblasti zatvora i nisu imali pristup bazenima, restoranima ili noćnom klubu.
Da bi bili lako identifikovani morali su da nose karirane ili prugaste košulje dugih rukava sa kravatom.
Mnogi od tih ljudi delovali su izgladnelo i kretali su se kao zombiji.
„Ovo je za milionere. Ovaj zatvor je za milionere. Ovde je sve u novcu“, upozorio je Hulio, uz rezigniran pokret rukom.
„Svi moramo svake nedelje da platimo 15 dolara za ‘stvar’ (tu cifru zatvorska populacija plaća vođi da bi ostala u zatvoru bez premlaćivanja).“
Cene za druge „usluge“ su varirale:: 20 dolara za iznajmljivanje pojedinačnog prostora za spavanje od dva sa dva metra, 30 dolara da im partneri ostanu za vikend, između ostalog.
Privuklo mi je pažnju to da su se unutar zatvora nalazile i radnje koje su u izlozima reklamirale Balensijagu, Guči ili Najk, što vam je pružalo dobar uvid u to koja je količini novca kružila zatvorom.
Ono što nisam mogla da vidim u zatvoru bili su domovi samih vođa, zato što su se oni nalazili u oblasti u koju su mogli da uđu samo ljudi bliski vođama Tren de Aragve.
Saznala sam i da su tamo izgrađeni bazeni i roštilji samo za vođe.
Taj svet je srušen nakon intervencije vlade, u kojoj je učestvovalo 11.000 članova snaga bezbednosti.
„Pronašli smo veliki broj objekata koje ne priliče vođenju jedne ovakve ustanove“, izjavio je venecuelanski ministar unutrašnjih poslova admiral Remiđio Sebalos, predvodnik vojske koja je preuzela zatvor.
Danas se ne zna Huliova sudbina, kao ni sudbine desetine drugih zatvorenika Tokorona i vođe El Ninja Guerere, koji je trenutno u bekstvu i za kojim je organizovana potera.
Zauzimanje zatvora bio je ozbiljan udarac kriminalnoj organizaciji, ali nije jasno da li je to kraj mega-ganga koji je, iz ovog venecuelanskog zatvora, širio aktivnosti na Kolumbiju, Brazil, Peru, Ekvador, Boliviju, Čile, a možda čak i Sjedinjene Američke Države.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
