Diznijevog carstva ne bi bilo da nije animacije.
Parobrod Vili (Steamboat Willie), kratki film iz 1928. u kojem su prve, gotovo neme verzije Mikija i Mini Maus, ušao je u istoriju filma i pokrenuo decenijama nezaustavljiv uspeh produkcije Dizni.
Crteži Miki i Mini od 1. januara 2024. postali su javno dobro, pošto su Diznijeva autorska prava istekla.
To znači da kreativci poput crtača i animatora mogu da ih prerađuju i koriste – i ne samo oni – bez traženja dozvole ili dodatnog plaćanja.
- Mini Maus posle 100 godina menja haljinu za pantalone
- Dizni obećao: Bićemo posvećeni LGBT pričama
- Intelektualna svojina – sve što treba da znate
Kompanija Dizni je, međutim, upozorila da su modernije verzije Mikija i dalje zaštićena intelektualna svojina.
„Štićemo i dalje autorska prava naših savremenih verzija i radova“, saopšteno je iz kompanije.
Prema američkom zakonu, autorska prava na likove se mogu zadržati 95 godina.
Rane verzije Mikija i Mini nisu jedine koje prvog dana 2024. postaju javno dobro u Americi.
Dostupni su i drugi poznati filmovi, knjige, muzika i likovi nastali 1928. godine, poput neme romantične komedije Cirkus Čarlija Čaplina, knjiga Kuća na Puovom uglu engleskog pisca A.A. Milnea, Orlando Virdžinije Vulf i Ljubavnika lejdi Četerli D.H. Lorensa.
Kompanija Dizni se u prošlosti nekoliko puta suočila sa gubitkom autorskih prava nad originalnim crtanim filmovima kompanije.
Prvobitni rok da ove verzije postanu javno dobro bila je 1984, ali ga je Kongres produžio za još 20 godina.
Pri kraju 2004, doneta je odluka o još jednom produžetku, na još dve decenije.
‘Dublja simbolika’
Diznijevi napori da zaštiti sopstvene likove uticali na nezvanični naziv zakona – „Zakon o zaštiti Mikija Mausa“.
Dženifer Dženkins, direktorka Djukovog centra za proučavanje javnog domena, rekla je za BBC da je odluka „duboko simbolična i dugo očekivana“ prekretnica.
„To za nas znači da će od 2024. svako biti slobodan da kopira, deli i koristi te originalne crtane filmove iz 1928. i likove u njima“, objašnjava Dženkins.
Ova prekretnica je posebno značajno zbog Diznijeve „opažene uloge“ u produženju roka za zaštitu autorskih prava, jer je kompanija uspela da toliko dugi spreči da njeni likovi ne postanu javno dobro.
Dizni i dalje polaže pravo na brend i korporativnu maskotu, što u praksi znači da postoje ograničenja u korišćenju ovih crteža, pojasnila je Dženkins.
„Ne može se praviti proizvod ili roba koje već prodaje Dizni.
„Ako bih prodavala majice sa likovima Mikija i Mini, neko bi mogao da pomisli je proizvod Diznijev, iako nije – što u praksi znači kršenje autorskih prava“, rekla je ona.
Džek Kendal, 32-godišnji kreator digitalnog sadržaj koji vodi Jutjub kanal sa vestima iz kompanije Dizni, misli da bi moglo da bude pokušaja upotrebe starih crteža Mikija i Mini u snimanju horor filmova.
Podsetio je da je crtež dobroćudnog mede Vini Pua, pošto je postao javno dobro, iskorišćen u hororu Krv i med, jednog od ovogodišnjih najgore ocenjenih filmova.
Kendal ima 168.000 pratilaca na DSNY Newscast channel kanalu i smatra da bi Dizni želeo da izbegne bilo kakve pravne sukobe, ocenjujući da je kompanija postala „politički štit u pop kulturi“.
Ipak, kompanija želi da zaštiti sopstvena dva najprepoznatiljivija lika, kaže za BBC.
Portparol Diznija izjavio je da ljudi još od prvog pojavljivanja Mikija Mausa 1928. godine povezuju lik sa kompanijom.
„Neće se to promeniti isticanjem autorskih prava na film Parobrod Vili, niti će uticati na modernije verzije Mikija.
„On će i dalje biti glavni globalni ambasador Volta Diznija u našim pričama, atrakcija u tematskim parku i u drugim oblicima“, kažu iz Diznija.
Iz komapnije su poručili da će „raditi na umanjenju zbrje kod potrošača izazvane neovlašćenim korišćenjem Mikija i drugih naših junaka“.
Pogledajte kako se rodio glas Mikija Mausa
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
