Dobar čovek bez skrupula: Priča o prvom ubistvu koje je naručeno preko dark neta

Čitate novinarsko istraživanje. U skladu sa ruskim ustavom i krivičnim zakonom, niko ne može biti proglašen krivim dok kazna ne postane pravosnažna.

Begunac

Dvadeset sati između tavanice i krova linijskog autobusa – milina. Kičma broji svaku rupu na putu, od malog prostora glava hoće da eksplodira. Međutim ako nemate izbora i morate da bežite iz Istambula u Tbilisi, a da pri tome ne skrećete pažnju na sebe, drugog puta verovatno nema.

Haker Jaroslav Sumbaev nije imao naročitog izbora.

Način bekstva opisao je na forumu DarkMoney: „Iz Istanbula u centru sa trga Taksim polaze autobusi za Gruziju. Tamo čak ima ljudi koji prevoze u tajnim pregradama ispod krova“ (citat je naveden bez izmena – napomena BBC-ja). Haker je u Turskoj imao dugove, gubio je živce, nije imao gde da stanuje. Nije mogao da nađe legalan posao, sajber kriminalac sa petogodišnjim iskustvom, Sumbajev je sa svojim saradnicima prošao put od falsifikatora bankarskih kartica do krađe miliona rubalja od turoperatera i na kraju je dospeo na međunarodnu poternicu.

• Rusija: Stroža kontrola interneta – šta to znači
• Koje lozinke je najlakše hakovati
• Kada zbog objave na Fejsbuku ili Tviteru možete u zatvor

U Rusiji je rat protiv hakera od 2014. godine vodila glavna policijska inspektorka Jevgenija Šiškina. Kako je Šiškina izveštavala svoje nadređene, Sumbajev je bio opasan kriminalac i mozak hakerske grupe koja je krala novac od građana. Razotkrivanje šema na osnovu kojih je haker sa svojim partnerima u zločinu izvlačio novac od turoperatera bio je glavni posao Šiškine. Bavila se time i danju i noću. Jednom je njen sin Jaroslav zaboravio ključ od stana i tom prilikom proveo nekoliko sati kod majke u kabinetu. Na njenom radnom stolu, sećao se on, nalazili su se odštampani papiri razgovora sa foruma u kojima se spominjao Sumbajev.

Sumbajev, koga prijatelji nazivaju čas „dobrim čovekom“, čas „čovekom koji ne zna za granice“, smatrao je Šiškinu za ličnog neprijatelja. Ambiciozna i bez dlake na jeziku, Šiškina mu je odgovarala istom merom. Objavljivao je postove o njoj pune mržnje na forumima i pretio preko platforme Telegram. Ona ih je toliko puta pročitala da ih je znala napamet.

Svom prijatelju je sajber kriminalac govorio kako voli film „Uhvati me ako možeš“, u kome inspektor bezuspešno juri kriminalca. Kada je 2015. godine za Sumbajevim objavljena međunarodna poternica, on je, baš kao i junak filma Frenk Abignejl, povremeno skretao inspektoru pažnju na sebe. Nakon što se dao u bekstvo i Rusiju zamenio za Crnu Goru, zatim Crnu Goru za Tursku, a Tursku za Gruziju, zvao je inspektorku sa nepoznatih brojeva i slao joj mejlove sa nepoznatih naloga. Pisao je: „Jevgenija već postajete poznati. Uskoro će cela Rusija čuti za vas. Vaše kolege govore da ste postali histerični i da penite od besa.“

U januaru 2017. godine haker je svojoj prijateljici preko platforme Telegram poslao fotografiju na kojoj se u pozadini vidi mosta preko Bosfora. Kasnije je počeo da šalje fotografije sa enterijerima gruzinskih kafića, da se žali da ga prate, na nesanicu, grip i višemilionske dugove ljudima sumljive reputacije (BBC je dobio poruke hakera od izvora njemu bliskom. Način prenošenja informacija negira falsifikovanje. Ime izvora, kao i ime sagovornice Sumbajeva ostaje skriveno u cilju bezbednosti.)

Nakon što je iz Turske prešao u Gruziju, haker objavljuje da „organizuje plaćeno ubistvo“.

Od ženskih tašnica do karata

Astrahanac Sumbajev je, kako su za BBC pričali njegovi drugari, od detinjstva imao sklonosti prema prirodnim naukama i drugari iz razreda su ga smatrali talentovanim. Svojoj ženi Jolanti, sa kojom se upoznao na Astrahanskom državnom tehničkom fakultetu, budući sajber kriminalac je pomagao da sprema ispite iz matematike.

Ali da reši zadatak kako da stvori legalan biznis, Sumbajev nije uspeo. Kada su mu se roditelji razveli, karakter budućeg hakera, sećaju se njegovi drugovi, izmenio se u negativnom smislu. Kada je postao student počeo je da prihvata bilo kakve poslove, samo da mu plate.

Sumbajev je karijeru započeo na forumima koji su se bavili crnim tržištem: prodavali kradene elektronske novčanike, nudili usluge provaljivanja u lične podatke i davali novac pod interes. Tako se 2011.godine registrovao na forumu koji se bavi nvesticijama MMGP.ru pod imenom „Jaroslav Snežni“ i direktno tražio „kredit na svoje ime, sa povraćajem“.

Nudio je korisnicima da ulože novac u prodaju tašni, novčanika i kajševa od kože egzotičnih životinja. Retki investitori nisu ni dočekali zaradu. Naivni ulagač, koji je rešio da zaradi na ženskim tašnicama od kože pitona i aligatora, želeći da ostane anoniman, žalio se BBC-ju da je „izgubio sumu u visini od pedeset sedam plata u regionu.“

Za razliku od mnogih hakera-nelegala Sumbajev je voleo da privlači pažnju na sebe. Pa je tako 2012. godine napisao na veb stranici moskovskog advokata Dimitrija Vinogradova, koji je ubio šestoro ljudi u kancelariji svoje firme: „Dimitrije, dobro urađen posao, nije svako kadar da uradi tako nešto!“

Te iste godine protiv Sumbajeva podignuta je optužnica za mahinacije sa kreditnim karticama: suđenje nije dočekao, pobegao je iz Astrahana zbog kućnog pritvora, prerezavši nanogicu, nakon čega je protiv njega podignuta federalna optužnica.

Tada se Sumbaev na forumu kriminalu.net upoznao sa hakerima Maksimom Matjuševim i Kirilom Kulabuhovim. Sa njima je osmislio šemu za hakovanje sistema za prodaju karata. Poslali su viruse na elektronske pošte turoperatera, dobili su lozinke, a zatim su potvrdili kupovinu najskupljih železničkih karata. Kupci bi formalno bili posrednici – „kuriri“, koji bi vraćali karte na kase i dobijali gotovinu na ruke. Ukupan gubitak 31 kompanije iznosio je 17,5 miliona rubalja.

Ovime je inspektorka Jevgenija Šiškina počela da se bavi 2014. godine. Njeno devojačko prezime bilo je Grigorijan i živela je u Bakuu, a nakon pogroma nad jermenskim stanovništvom pobegla je u Stepanakert, prestonicu Nagornog Karabaha. Tamo se zaposlila u Ministarstvu unutrašnjih poslova kao referent. Kada su počeli da bombarduju Karabah, Jevgenija Grigorjevna je godinu dana provela u podrumu. Početkom 90-tih Šiškina se preselila u Rusiju, gde je prošla put od krojačice u fabrici obuće, u gradu Kimri, do inspektora za važne poslove u saobraćajnoj upravi MUP-a za Centralni federalni okrug. Bivše kolege pričaju da je na poslu Šiškina bila energična i surova.

Mnogi su je smatrali arogantnom.

„Ona je bila žena zmaj. Smelo je sprovodila ispitivanja, sve je držala za sebe, nije zamarala suvišnim objašnjenjima“, opisuje istražiteljku izvor BBC-ja, predstavnik organa bezbednosti.

Impulsivna, ambiciozna, odsečno je reagovala na sve, na poslu nije razgovarala ni sa kim, osim sa svojim nadređenima, tako opisuju Jevgeniju rodbina i prijatelji.

„Najvažnije od svega je da je ona bila časna policajka, a takvih je realno veoma malo. Nije uzimala mito, za mene je to čak bilo šokantno. Ona je, figurativno govoreći, tražila neku svoju pravdu „, rekao je za BBC njen sin Jaroslav.

U upravi za transport Šiškina je radila u odseku za organizovane kriminalne radnje u sferi ekonomije. Afera sa kartama bila je važna za odsek. Šiškina je objedinila nepovezane slučajeve pada sistema turoperatera u jedan slučaj, što joj je omogućilo da ga vodi kao ozbiljniji slučaj i da joj donese napredovanje u službi. Međutim, novo zvanje podpukovnika Šiškina nije ni dočekala.

Slučaj je obuhvatao više od 60 slučajeva. Grupa inspektorke Šiškine putovala je nekoliko meseci po regionu dok nije našla važnog doušnika. Glavne dokaze koji upućuju na organizatore hakovanja 2014. godine dao je posrednik – „vođa kurira“ (money mule), Roman Mihajlov iz Petrograda, koji je pristao da se nagodi.

„Nekoliko puta sam išao sa Romanom kod inspektorke brzim vozom „Sapsana“, nekoliko puta smo sa Šiškinom lepo porazgovarali. Bila je veoma prijatna žena, iako odsečna“, pričao je za BBC advokat Mihajlova, Vladimir Pisarev.

U novembru 2015. godine nakon što je priznao sve, Mihajlova su pretukli i isekli ga slomljenom flašom ispred njegovog ulaza.

https://www.youtube.com/watch?v=2uduH8PYs7A

„Pozdrav od Sumbajeva“, rekao je napadač dok je odlazio. Tu frazu je Mihajlov preneo Pisarevu preko telefona koga je nazvao odmah nakon napada.

Napadača policija nije ni našla.

Tada su inspektori zadržali dva šefa grupe – hakere Maksima Matjuševa i Kirila Kulabuhova. Oni su optuženi za organizovane prevare i hakovanje.

U trenutku njihovog ispitivanja Sumbajev je već bežao iz Rusije. Njegov slučaj je dodeljen posebnom odeljenju i haker je dospeo u Interpolovu bazu. „Sticao se utisak da je Šiškina bila veoma rešena da ga uhvati. Da zločinac bude kažnjen“, pričao je za BBC Pisarev.

Dogodovštine Vitalija Makarova

U Gruziju je Sumbajeva pozvao njegov drugar Vasilij Margijev.

Sada se međusobno mrze iako su donedavno bili partneri.

Tridesettrogodišnji Vasilij Margijev rodio se u gruzinskom gradu Kareli ali je veći deo svog života proveo u Sočiju. Nije se nigde školovao ali je znao svašta da radi: prevozio je automobile, izrađivao veb sajtove, a 2003. godine suđeno mu je za krađu dragocenih predmeta ukupne vrednosti 350 hiljada rubalja. U tom trenutku, prema podacima Rosstata prosečna zarada u Rusiji iznosila je 5,5 hiljada rubalja. Sa Sumbajevim se upoznao 2013.godine na jednom od internet foruma. Margijev je radio sajt za kazino, a haker je obučavao ljude preko i nterneta kako se igra on-line poker.

Kada je podignuta poternica protiv sajber kriminalca, gruzinski drug mu je pomogao da napravi lažni pasoš na ime državljanina Litvanije Vitalija Makarova, rekao je za BBC advokat Margijeva, Goča Tediašvili. Kupovina pasoša mogla je da košta Sumbajeva 6 hiljada evra, toliko je Margijev tražio za uslugu na jednom forumu. Pod imenom Makarova Sumbajev je živeo u Turskoj i sa tim dokumentom je doputovao u Gruziju 2017.godine. Tu se iz Sočija preselio i sam Margijev.

Nakon što su se i lično upoznali počeli su zajedno da rade: Sumbajev je drugu pozajmljivao novac za kupovinu i prevoz polovnih automobila, a kao protivuslugu Margijev mu je obećao podršku ljudi iz bezbednosnih snaga Gruzije koji su se nalazili na visokom položaju. Oni su trebali da, kako je spominjao sajber kriminalac u jednoj izjavi, daju zeleno svetlo za razne „mutne poslove“.

Sumbajev, koji se u razgovoru sa Margijevim hvalio vezama sa narkolaboratorijama iz Podmoskovlja, interesovao ga je nastavak biznisa i trgovina oružjem. Osim toga haker je želeo da počne da se bavi majningom kriptovaluta.

Raskol među kompanjonima bio je brz i nepopravljiv. Pošto nije imao nikakvih veza u svetu bezbednosnih snaga Margijev je, priča njegov advokat, svog drugara taksistu Eduarda Šaverdova predstavio kao javnog tužioca. Prilikom susreta u restoranu Šaverdov je sa zadovoljstvom jeo i pretvarao se da ne vlada ruskim jezikom.

Ubrzo je prevara razotkrivena i pošto nije dobio obećanu podršku Sumbajev je rešio da se otkači od Margijeva, piše u svojim porukama drugarici. U januaru 2019.godine kada je pijani Margijev, prema svedočenju poznanika, „izašao iz taksija da povrati na ivičnjak“, udario ga je auto. U teškom stanju Margijeva su odvezli na reanimaciju i ostao je bez trećine lobanje. On je ubeđen da je napad bio isplaniran.

Magrijev još uvek teško hoda i još teže govori, priča njegov advokat Goča Tediašvili. Bez obzira na to, letos su ga uhapisili prema optužnici da je kidnapovao Sumbajeva: prema verziji hakera, koju je za BBC ispričao njegov bivši dvokat Zurab Todua, njegovog klijenta je Margijev na prevaru odvukao u Gruziju i držao ga zarobljenog u kući, u gradu Kareli, pokušavajući da iznudi otkup od 40 hiljada dolara.

Ozbiljni čovek

U svojim porukama Sumbajev stalno priča o biznis partneru koji se zove Mihail, za koga je radio u Gruziji.

Sajber kriminalac sa poštovanjem ga naziva „ozbiljnim čovekom“ i piše da će „Miša da pomogne oko legalizacije“, „da ga skine iz Interpolove baze“ i ukoliko bude potrebno da mu pozajmi novac.

Advokat Tediašvili je u razgovoru za BBC rekao da su Margijev i Sumbajev imali zajedničke projekte sa ruskim biznismenom Mihailom Babarinom. Na to takođe ukazuje analiza poruka koje je haker slao poznanici. BBC je našao biznismena pod tim imenom. U prošlosti je on bio na čelu velike kompanije za investicije „Energokapital“ (trenutno je u proceduri bankrotstva). Mihail Babarin živi u inostranstvu, ne dolazi u Rusiju i svoje poznanstvo kako sa Sumbajevim, tako i sa Margijevim kategorički poriče. To što se njegovo ime spominje u datom kontekstu naziva „potpunom besmislicom i izmišljotinom“.

Babarin se rodio u zatvorenom gradiću Mirni u Arhangelskoj oblasti. Njegova majka je došla do zvanja glavnog stručnjaka u Federalnoj agenciji za vazdušni saobraćaj Rusije, a otac je bio zadužen za raketnu tehniku i zamenik gradonačelinka u Mirnom. Čovek sa istim imenom i vršnjak Babarina starijeg 2003. godine je dobio parcelu u Moskovskoj oblasti prema povlasticama za veterane Federalne službe bezbednosti i oružanih snaga.

Puno poznanstava i administrativnih resursa Mihail Babarin je mogao da stekne u ranoj mladosti na petrogradskom univerzitetu za aerokosmonautiku koji je studirao. Odabrao je smer koji nije bio u vezi ni sa kosmosom, ni sa avijacijom, već je naprotiv, stekao diplomu na katedri za menadžment. Kao počasni profesor na katedri u to vreme je bio davni drug Putina i rukovodilac holding kompanije iz oblasti industrije „Lenjinec“, Anatolij Turčak. Sa njime Babarin, prema njegovim rečima „veoma dobro sarađuje“ i sada, i do sada preko interneta radi sa diplomcima u svojoj alma mater. „Tvrdnja Babarina o saradnji ne odgovara istini“, rekao je za BBC Anatolij Turčak već nakon objavljivanja članka.

Doktor ekomomskih nauka, u mladosti je Babarin tražio različite načine da zaradi: od trgovine na berzi do prodaje nekretnina. Sredinom 2000-tih bio je suvlasnik malo poznate filmske kompanije „KSK films“, koja je nakon bankrota ostala bez svih prava uključujući i prava na film. Na primer, stavljena je na prodaju melodrama [1,2] „Žena na ugovor“ o sudbonosnoj vezi između biznismena i novinarke. U isto vreme Babarin je navodno radio u petrogradskoj banci Ganzakombank, a u savetu direktora banke bio je Aleksej Jelisijev, bivši zaposleni banke Centrobank i Babarinov partner u kompanijama za prodaju nekretnina.

U istoj toj banci Ganzakombank bila je registrovana rođaka predsednika Rusije, Vera Putina. Ona se isprva složila da se sretne sa dopisnikom BBC-ja ali je zatim prestala da se odaziva na pozive i poruke.

Centralna banka je 2015.godine oduzela licencu za rad banci Ganzakombank zbog sistematskog narušavanja zakona „O suprotstavljanju legalizaciji (parnju) novca, koji je dobijen nelegalnim putem“. Tada su Jelisijeva optužili za krađu novca od građevinskih firmi. Sakrivajući se od posledica, bankar je pobegao iz Rusije u Španiju. Prema jednoj verziji on je uhapšen u španskom odmaralištu Benidorm, prema drugoj sakrio se u Dominikanu. Ni jednu od verzija nismo mogli da potvrdimo ili opovrgnemo, niti smo uspeli da se čujemo sa samim Jelisijevim. Evropol, Interpol i španska policija nisu dali odgovore na pitanja o njegovom hapšenju.

U trenutku zatvaranja banke Ganzakombank Babarin je već tri godine bio na čelu jedne od krupnih investicionih kompanija u Petrogradu „Energokapital“. Za kratko vreme energični menadžer privukao je nove klijente, a njegova kompanija je plasirala na berzi državne obveznice vlade Petrograda i firme „Graždanskih samoletov Suhogo“*.

*Državna kompanija koja se bavi razradom, proizvodnjom, marketingom, obukom letačkog personala, postprodajnim uslugama, uključujući isporuku rezervnih delova i opreme za civilne avione.

Nacionalna asocijacija učesnika berze je 2015. godine proglasila „Energokapital“ za najboljeg brokera na severozapadu, a te iste godine Moskovska berza je objavila da kompanija nije izvršila svoje obaveze prema njoj u poslovanju sa akcijama klijenata. Na računu „Energokapitala“ nalazilo se 3 milijardi rubalja (50 miliona dolara), veliki deo je nestao u nepoznatom pravcu. Oko četiri godine traju neprekidne tužbe između klijenata, vlasnika i menadžmenta kompanije. Deo klijenata pretpostavlja da je novac moga da prenese Babarin preko ćerki kompanija. Drugi su smatrali da je „rupu“ na računima „Energokapitala“ tobože napravio predsednik saveta direktora kompanije, petrogradski milijarder Aleksandar Kašin. Babarin se drži te druge verzije, saznali smo iz razgovora za BBC i on sam, prema njegovim rečima, žali što „odmah nije prijavio policiji kada je video da kompaniju, u koju je uložio toliko snage, veštačkim putem dovode do bankrotstva“.

Nakon kraha kompanije „Energokapital“ bivši direktor kompanije je napustio Rusiju. Njegov porodični kapital delimično je konfiskovan, petrogradski sud razmatra postupak o utaji poreza, za koji odgovara Babarin.

Od Alikantea do Marbelje

Pocrneo, zategnut, nizak, prodornog pogleda, sa izrazom lica koji ništa ne otkriva „poker face“, Babarin razgovara sa dopisnikom BBC-ja u lobiju hotela sa pet zvezdica u španskom odmaralištu Marbelja. Pristao je na susret samo da bi razgovarao o kompaniji čiji je on nekada bio direktor u Petrogradu. Na pitanja o „Energokapitalu“ odgovara voljno, a na sva ostala nevoljno. U blizini mesta susreta nalazi se stambeni kvart La Finca de Marbella. Jednu od ovdašnjih vila, kao i modernu vilu u Alikanteu probao je da proda za bitkoine Jaroslav Sumbajev. O tome je pisao prijateljici. Objave o prodaji haker je postavljao 2017. godine na internet forum o kriptovaluti Bitcointalk.org. Kuća u Marbelji koštala je 1 milion i 750 hiljada evra, a u Alikanteu 2 miliona evra. U svojim postovima Sumbajev je postavljao linkove za elektronski katalog nekretnina Prian.ru, a prodavac je bio izvestan Mihail sa estonskim brojem telefona. Prema podacima koje je BBC dobio od izvora bliskog istrazi, broj je bio u vlasištvu i koristio ga je Sumbajev. U trenutku objavljivanja broj je bio nedostupan. A kuće haker nije uspeo da proda.

Vila u Alikanteu je registrovana na Tatjanu Krivošejevu, blisku drugaricu i biznis partnerku Alekseja Jelisijeva. Tačnu adresu vile u Marbelji haker nije naveo tako da nije bilo moguće da se utvrdi njen vlasnik. Ali većina kuća u La Finca de Marbella ostavlja utisak da su prazne.

Aleksej Jelisijev je do 2018. godine bio vlasnik dve kompanije za izgradnju stanova u Marbelji i Alikanteu [1,2]. A sada se kao generalni direktor navodi imenjak Mihaila Babarina.

U razgovoru za BBC Babarin tvrdi da se ne bavi nekretninama, da „navedeni broj nije njegov“, a sa Aleksejem Jelisijevim „nije se video više od 10 godina“.

Dopisnicima BBC-ja Babarin objašnjava da je o prodavcima vila i hakeru Sumbajevu saznao iz medija, a podatke o njegovoj mogućoj komunikaciji sa Margijevim nazvao je izmišljotinom.

Vlasnica vile prema podacima španskog katastra je Tatjana Krivošejeva.

Kako je za BBC ispričao advokat Tediašvili, Margijev i Sumbajev su razradili projekat za prodaju kriptovaluta, u koji je Babarin uložio, pretpostavlja se, 250 hiljada dolara. Bivši generalni direktor „Energokapitala“ insistira da se kriptovalutom „nikada nije bavio“ i da njegovi biznis interesi „leže u sferi blokčejna“. BBC-ju nije pošlo za rukom da utvrdi da li je Babarin zaista uložio novac u pomenuti projekat.

Ovim projektom se ne ograničava moguća veza Margijeva sa Babarinom.

Bloger Ilija Valijev je 2016.godine na molbu svog prijatelja postavio na svoj onlajn servis „Živoй žurnal“ tekst „Kako treba voditi biznis u Rusiji, ili kako sam bio u koži Navaljnog“, u kome je pisao da postoji mogućnost da je Babarin kriv za propast „Energokapitala“ i odliv tri milijarde rubalja iz Rusije. Kao argumente još je naveo nekretnine koje su mogle da pripadaju porodici Babarin u Moskvi, Petrogradu i španskim odmaralištima.

Aprila 2017. godine nepoznati počinioci spalili su automobil i banju Valijeva. Vatra se nekim čudom nije proširila na vikendicu u kojoj je spavao bloger.

Nakon nekoliko dana, prema rečima Valijeva, dobio je sa anonimnog naloga preko Fejsbuka fotografiju zapaljenog automobila. On je sa izjavom otišao u policiju i sklonio tekst sa servisa „Živoй žurnal“ da skine sebi bedu sa vrata. Bez obzira na to, on je 2018. godine neočekivano dobio poruku sa naloga @Vassso1 preko Telegram-a, koju je sagovornik započeo sa frazom „davno se nismo čuli“ i odlučno zatražio da se obrišu iz arhive sve kopije teksta o „Energokapitalu“ koje se nalaze na internetu. Valijev veruje da između objavljivanja teksta i paljenja automobila postoji veza, ali ko zapravo stoji iza toga, ne zna.

BBC je otkrio da je nalog @Vassso1 mogao da koristi Vasilij Margijev. Broj na koji je registrovan – definiše se preko GetContact kao „Vasoi Qareli“ (verovatno, Vaso iz grada Kareli). Sa tog istog naloga Margijev je tražio u četovima Telgrama stručnjake za karding i iste te postove stavljao je na forume, pri tome ne skrivajući svoju ličnost.

Mihail Babarin tvrdi da tekst koji je Valijev objavio na servisu „Živoй žurnal“ ne odgovara stvarnosti, i da se sa blogerom on borio iključivo zakonskim metodama, tako što je protiv Valijeva podneo tužbu o zaštiti časti i dostojanstva. Sud je 2017. godine doneo odluku da bloger treba da isplati Babarinu kompenzaciju od 30 hiljada rubalja. Valijev je podneo žalbu Apelacionom sudu i sud je odbio. Ali ljudi koji su zapalili njegov auto i banju do danas nisu nađeni.

Advokat Vasilija Margijeva nije odgovorio na dodatna pitanja BBC-ja.

Drugari i zemljoposednici

Grad Kareli nalazi se nekoliko kilometara od Južne Osetije. Do granice sa Rusijom ima manje od dva sata putovanja.

Za Margijeva Kareli je rodni grad. Za Babarina potencijalno mesto za investiciju. U gruzinski katastar nepokretnosti unesena je parcela veličine dva fudbalska terena koju je kupio imenjak petrogradskog biznismena. Ranije je to zemljište bilo u vlasništvu uticajne gruzinske porodice Gogičašvili koja je bila u prijateljskim odnosima sa Babarinom. Glava porodice, Tengiz Gogičašvili, završio je lenjingradski trgovinsko-ekonomski fakultet, bio je poslanik u gruzinskom parlamentu i direktor jedine fabrike šećera koja se nalazila upravo tu, u Kareliju.

Njegov sin Vahtang je poslovni partner Babarina u Gruziji. Zajedno sa tim „mladim gruzinom“, priča za BBC Babarin, se spremao da pokrene IT projekat za prodaju nekretnina. Parcele Tengiza Gogičašvilija i Babarina su ograđene istom ogradom, na prvoj parceli je par polurazrušenih, napuštenih objekata zaraslih u korov, a odmah uz drugu parcelu se nalazi antena za mobilnu vezu.

Babarin kaže da on nema posed u gradu Kareli. U Gruziju, prema njegovim tvrdnjama, dolazi povremeno zbog zdravstvenih tretmana u banji Bioli. Tengiz i Vahtang Gogičašvili nisu odgovorili na pitanja BBC-ja.

Nedaleko do Karelija nalazi se grad Gori u kome se 2018. sakrivao Sumbajev. Tu se, ako je verovati njegovim porukama, za „Mišu“ bavio projektom ICO kompanije za proizvodnju opreme za majninig. Tu opremu su hteli da prodaju za tokene („akcije“) kompanije, a takođe su se spremali da organizuju konferencije „sa govornicima svetskog ranga“ i finansiraju „rad istraživačkih fakulteta“. BBC je dobio mapu tog projekta od izvora sa tržišta kriptovalutama. Poslednju tačku čini samo jedno slovo „SKAM“, što označava planirani bankrot. Postojanje sličnog projekta Babarin je u razgovoru za BBC kao po običaju negirao.

Istovremeno sa projektom ICO Sumbajev na forumu tražio stručnjaka koji može preko broja telefona da nađe vlasnika automobila. Nakon toga, u januaru 2018. godine inspektorki Jevgeniji Šiškinoj zapaljen je polovan automobil marke Lexus kupljen na kredit.

„NAPRAVIĆU PAKAO TOJ KUČKI“, komentarisao je Sumbajev fotografiju zapaljenog automobila u prepisci sa drugaricom.

Kada su saznali za paljenje automobila nadređeni su Šiškinoj predložili obezbeđenje, koje je ona odbila: kako je za BBC objasnio njen muž, „nije želela da joj stalno za petam budu dve rmpalije“. Njenu kućnu adresu su za svaki slučaj uklonili iz baze podataka.

Stalnu adresu prebivališta Sumbajev odavno nije imao: strahujući da ga prate, haker se stalno selio iz jedne kuće u Gruziji u drugu. Među glavnim izvorima prihoda spominjao je trgovinu narkoticima i oružjem, ne skrivajući da učestvuje u radu na darknetu: „Svi su oduvek znali da sam svestran i imam različite planove. Posao sa hakovanjem i kardingom nije vezan za prodaju nečeg drugoga. Ja još i dostavljam kolumbijski kokain iz Meksika“, pisao je 2015.godine Sumbajev na forumu DarkMoney.Tamo je sajber kriminalac otvoreno komentarisao sa jednim korisnikom cene transporta „čiste koke“ iz Venecuele, i sa entuzijazmom reagovao na povoljan predlog od 12 hiljada dolara po kilogramu: „Boy, gotivna cena za prenos u neutralnim vodama. Imaću to u vidu“.

Mreže Migela Moralesa

Nekada stanovnik siromašnih kvartova Teksasa, šef velikog narkok kartela u Meksiku, Migel Morales do dašnjeg dana se smatra jednim od najžešćih kriminalaca veka. Na internetu je objavljivao snimke pogubljenja, pretio vlastima i posedovao zasebnu vojsku dece i tinejdžera kojima je bio idol. Oko dve godine bio je na čelu narko imperije Los Zetas i tek ga je 2013.godine uhapsila meksička mornarica. Istraga njegovih zločina još uvek traje.

Jedan takav „Morales“ bio je i na jednoj internet prodavnici narkotika na darknetu, koja se takođe zvala Los Zetas.

Ruski Los Zetas čini 30 i nešto ljudi: „kladmeni“, oni koji nose narkotike za prodaju u grad, hemičari, oni koji prevoze robu, oni koji kontrolišu skladište, podrška, zamenici i sam „Migel Morales“. Internet prodavnica je otvorena 2016.godine u periodu kada je procvetala platforma Russian Anonymous Marketplace (RAMP) na darknetu. Do skora oni su komunicirali u zatvorenim četovima preko Telegram-a ali su postojali i otvoreni četovi putem kojih su kontaktirali klijente. Sada su ti četovi uklonjeni, međutim BBC je dobio pristup arhivi jednog od njih.

Iako se „Migel“ u tim četovima nije pojavljivao od 2018.godine, kolege ga stalno spominju po dobrome. „Migela nikada neću da izdam“, pričao je otvoreno jedan od njegovih zamenika, Migel nam je pisao… Ja sam momci za vas tako organizovao posao, da ste u svemu slobodni i uvek možete da računate na moju zaštitu.“ Prema rečima njegovog zamenika Migel je stalno davao mito policajcima da bi puštali kladmene.

Na jednom forumu „Migel“ je pisao da su za prvih godinu i po dana policajci zadržali osam njegovih kladmena: „4 su u zatvoru, to su glupi maloletnici (do 22 godine), kojima su strogo zabranili da rade u parku, a oni nisu poslušali <…> A 4 su uhvatili slučajno, pretresali su ih na ulici, sve se završavalo na licu mesta za 200-300k (hiljada rubalja)“. Za dve godine troškovi su porasli. U četovima su komentarisali da je „Migel“ morao da dȃ pola miliona rubalja za oslobađanje kladmena-novajliju. Kladmeni u Los Zetas stalno su se menjali: jedan ih je napustio kada je zaradio dovoljno za novi BMW, drugi kada je skupio dovoljno za novo odelo, treća kad je saznala da ima rak. Ako je verovati jednom od zamenika „Migela“ svi šefovi Los Zetas su pobegli iz Rusije i stalno se sele iz države u državu. U prepisci se spominju ostrva Fidži, Španija, Gruzija i druge zemlje.

„Migel“ je imao najmanje tri zamenika. Njihove obaveze su obuhvatale sastavljanje maršruta za kladmene, pregovore sa regionalnim predstavnicima i sastavljanje redovnih izveštaja u Evernote aplikaciji. Oni su čak organizovali i konkurse: prodavnica je organizovala izazove u gradovima i predlagala svojim klijentima da šalju najbolje fotografije na temu „Los Zetas je rasturio dan“. Nagrade su bili „paketići“.

Početkom 2017.godine „Migel“ je sazna o predstojećem gašenju RAMP, i Los Zetas su jedni od prvih koji su se registrovala na konkurentskoj platformi Hydra. U julu te iste godine RAMP je prestao sa radom i ubrzo je MUP Rusije dalo izveštaj o njenom gašenju.

Za manje od dve godine preko Hydra platforme „Migelova“ internet prodavnica obavila je više od 250 hiljada poslova. Prema podacima sa Telegram-kanala DrugStat, krajem avgusta Los Zetas je zauzimao 11 mesto po prodaji među drugim internet prodavnicama. „Mala prodavnica za mesec dana ima čistu zaradu od 600-700 hiljada rubalja, sa uračunatim troškovima. Los Zetas je velika prodavnica, tako da u njenom slučaju može da se radi i o desetinama miliona dolara mesečno“, smatra anonimni autor DrugStat-a.

Osim standardne robe koju su činile stimulativne droge i derivati konoplje, Los Zetas je nudio i redak i skup za Rusiju kokain, koji je spominjao Jaroslav Sumbajev na platformi DarkMoney. Na forumima posvećenim prodaji narkotika „Migel Morales“ je takođe diskutovao o prevarama sa kreditnim karticama.

Kada bi se „provalio“ vlasnik estonskog broja telefona sa platforme Telegram, prodavca vila u Marbelji i Alikanteu, može da se otkrije da on pripada „Migelu Moralesu“. Na fotografiji naloga su glave konkurenata, koje su odsekli meksički karteli.

Kako je BBC saznao od dva izvora, koja su upoznata sa istragom, korisnik i vlasnik estonskog broja jeste Jaroslav Sumbajev, koji je bio i sam „Migel Morales“ iz ruske internet prodavnice Los Zetas.

Jaroslav Sumbajev nije odgovorio na pitanja o mogućoj vezi sa Mihailom Babarinom, o vili u Španiji i učešću u radu prodavnice Los Zetas.

Da ispita Sumbajeva Šiškina nikada nije uspela. Početkom prošlog oktobra njeno telo je nađeno pored parkinga podmoskovskog Krasnogorska sa dve rane od vatrenog oružja. U martu su ubistvo priznala dva tinejdžera.

Već tokom prvog ispitivanja priznali su da su narudžbinu za ubistvo dobili preko darkneta na platformi Hydra, od vlasnika radnje za prodaju narkotika Los Zetas, pod nadimkom „Migel Morales“.

Što dalje od Opalihe

Devetnaestogodišnji student Abdulaziz Abdulazizov po savetu svog drugara srednjoškolca K.G, složio se da ubije Šiškinu. Oni su živeli u komšiluku u Kalinjinskoj oblasti Petrograda, a u poznali su se na terenu za košarku. Sedamnaestogodišnji G. bio je jedan od koordinatora prodavnice Los Zetas, i uzimao je sve od mefedrona do kokaina.

G. se upoznao sa naručiocem ubistva preko platforme Hydra na darknetu. Za to da „nekog ukloni“ G. je dobio ponudu od milion rubalja. Lične podatke Šiškine „Migel Morales“ je poslao preko Telegram mesindžera, navodi se u materijalima kriminalne istrage, sa kojom je BBC bio upoznat.

Nakon što je dobio sve podatke G. je zamolio Abdulaziza za pomoć, rekavši mu „da treba da ubiju lošu ženu“. Ovaj je razmišljao nedelju dve i složio se.

„Ovo nije samo prvo ubistvo koje je u potpunosti organizovano preko darkneta, već je i prvo razjašnjeno ubistvo koje je organizovano preko darkneta“, priča direktor kompanije „Internet-pretraga“ Igor Bederov. Bederovljeva kompanija je aktivno pomagala inspektorima u istrazi ubice Šiškine.

Smatra se da su sajtovi na kojima je bilo moguće da se unajmi ubica jedna od glavnih legendi darkneta. Narudžbine prihvataju prevaranti koji nestaju nakon dobijanja avansa u bitkoinima. Tvorci jednog od takvih sajtova pod imenom Besa Mafia, izdavali su se za članove albanskih kriminalnih grupa, koje su navodno ubijale po narudžbini u SAD, Kanadi i Evropi. Britanski sajber stručnjak Kris Montejro je 2017. godine našao slabu tačku na sajtu i uspeo da uđe u prepisku takozvanih mafijoza. Ni jedno od stotine naručenih ubistava nije bilo izvršeno. Nekoliko godina pre toga vlasti SAD su optužile tvorca platforme Silk Road Pocca, Ulbrihta za organizaciju šest ubistava naručenih preko platforme, ipak optužbe su kasnije povučene.

Svoj zadatak Abdulazizov je uradio savesno.

Abdulazizova devojka ga zove „dušom kompanije“. Viđali su se nešto više od mesec dana: „Mi smo se zabavljali, on je uspeo da se upozna sa mojim roditeljima, planirao je da me upozna sa svojima, a onda da iznajmimo stan zajedno“. Sa G. ona skoro da nije ni pričala, ali je čula da je ovaj navodno povezan sa prodavnicom narkotika Hydra.

Transkript saslušavanja Abdulazizova dao je sliku nezahtevnog momka: student prve godine medicine vozio je skejt, išao u bioskop, farbao kosu i veoma se trudio da liči na svog omiljenog muzičara Brenana Sevidža.

Odeću u kojoj je izvršio ubistvo inspektorke Abdulazizov je kupio u prodavnici jeftine garderobe „Sezona“, a da puca učio je iz filma „Plaćeni ubica“. Iz Petrograda u predgrađe Moskve, gde je živela inspektorka, došao je pomoću Blablakara. Motrio je na Šiškinu pored njene kuće u Arhangelskom, iz predostrožnosti je iznajmio sobu u hotelu u blizini železničke stanice Opalihe. Sobu je rezervisao preko aplikacije „Avto“, a račun je platio karticom.

Pištolj i metke našao je u šteku, kako mu je objasnio G.

Devetog oktobra 2018. godine Abdulazizov je došao do kuće inspektorke Šiškine taksi službom Jandeks.

„Pratio sam iz podzemnog prolaza tu ženu…kao da je išla sa moje leve strane ukoso, ja sam joj prišao i uzimajući pištolj ubrzao korak, tog trenutka, kada je žena videla kako vadim pištolj pokušala je da me udari. Ja sam se, sklanjajući se od udarca, okliznuo i pao na zemlju dočekavši se na levu ruku, a desnom sam pucao u stomak i grudi. Nakon toga sam ustao i puca joj u vrat, a ona je ležala na zemlji“, piše u izveštaju sa njegovog saslušanja.

Sat je pokaziovao 7.30 ujutru. Nakon što je zobišao telo, Abdulazizov je na putu obukao novu majcu, prošao dva kvarta i još jednom pozvao Jandeks taksi.

Na dan ubistva inspektorke Abdulazizov je išao na koncert Brenana Sevidža i postavio video sa koncerta na Instagram.

Pet meseci nakon toga optužen je za ubistvo inspektorke i uhapšen. Sada može da dibije doživotnu robiju.

Sam „Migel Morales“ je u zatvorenoj prepisci na platformi Hydra pisao da su krivicu za ubistvo inspektorke „svalili na njegove momke“, koji su jednom „surovo kaznili kočoperne petliće“, što su pokrali neku menjačnicu kriptovaluta. Njegovo pismo su BBC-ju pokazali administratori platforme. Na pitanje, da li su „karteli“ povezani sa Abdulazizovim i G., „Morales“ nije odgovorio.

Proces

Sumbajev je živeo godinu dana u Gruziji, kada su ga početkom novembra uhapsili pored kuće u Gori, sa pištoljem u dokumentima na ime „Vitalij Makarov“. Kod kuće ga je čekala žena sa malom ćerkom.

Gruzijske vlasti su optužile hakera za nezakonito posedovanje vatrenog oružja i korišćenje lažnog pasoša. Sumbajev jednostavno nije mogao da dobije legalan pasoš, priča njegov sadašnji advokat Ivan Norakidze, a u Gruziju je pobegao jer se „plašio praćenja ruskih specijalnih službi“.

Nakon hapšenja Sumbajev je tražio od gruzijskih vlasti politički azila ali odgovor je bio negativan. Smestili su ga u jednu ćeliju u zatvor Gldansk.

Da ironija bude veća, kasnije su u tu ćeliju stavili i Vasilija Margijeva, bivšeg hakerovog partnera, koga su optužili za kidnapovanje i iznuđivanje novca od Sumbajeva.

Optužnica za ubistvo Šiškine još nije podignuta protiv Sumbajeva, Rusija traži njegovo izručenje u vezi sa prevarom sa kartama. Proces suđenja za izručenje počeo je na zimu. U maju je dopisnik BBC-ja prisustvovao jednom zasedanju Vrhovnog suda Gruzije i prvi put video hakera uživo.

Jaroslav Sumbajev ima 29 godina, njegova spoljašnost je neupadljiva: okruglo lice, moderna frizura, koju mu je napravio cimer iz ćelije, moderne naočare, farmerke, siva majca. Ulice druželjubivog grada Tbilisija pune su takvih turista, razlika je samo u tome što oni retko dospevaju u Vrhovni sud.

Naročito kao optuženi.

U pompeznoj sudnici ukrašenoj najskupljim hrastom i mermerom Sumbajev je izgovorio tačno samo jednu rečenicu: „Hoću da dam izjavu. Neću više ništa da izgovorim osim ovoga, ukoliko ne zatvore saslušanje“. Nakon što je od sudije dobio negativan odgovor, bukvalno nije više rekao ni reč. Nakon pola sata sudija je izneo rešenje o njegovoj ekstradiciji Rusiji.

„Mi ćemo se boriti, za sve nas ova ekstradicija je velika tragedija“, rekao je posle zasedanja BBC-ju advokat hakera, Ivan Norakidze. Sumbajeva je nazvao „bratom“, tvrdeći da su sve optužbe protiv njega neosnovane. Četiri meseci nakon toga ministarstvo pravde Gruzije objavilo je dekret o izručivanju hakera. Njegovi branioci su istog dana podneli žalbu u Međunarodni sud u Strazburu.

Sajber kriminalac je pisao BBC-ju da nema veze sa ubistvom inspektorke, a da je iza rešetaka dospeo na inicijativu ruskih specijalnih službi. Zaposleni Federalne službe bezbednosti su od 2012. do 2013. vršili pritisak na njega da radi za njih i „da podriva ekonomiju SAD i evropskih zemalja“, tvrdio je Sumbajev. U pismu haker je predložio BBC-ju da se nagode: u zamenu za detaljne informacije on bi bio jedini autor i redaktor beleški o samom sebi. Ukoliko bi ovaj dogovor bio narušen tražio je 100 miliona rubalja. BBC nije pristao na ovakav predlog.

Nakon hapšenja Sumbajeva internet radnja Los Zetas nastavila je da radi. Rade i nalozi koji su povezani sa njom na darknetu i mesindžerima. BBC je saznao da je „Migel“ predao upravljanje prodavnicom svojim zamenicima. U aprilu 2019. kao odgovor na pitanje o umešanosti u ubistvo Jevgenije Šiškine, dopisnik BBC-ja je dobio sažet odgovor sa naloga Telegrama, na kome je registrovan broj prodavca vila. „Nije moj fazon da se kačim sa inspektorima“, napisao je „Migel“ i nestao.

Za sedam meseci u istražnom zatvoru ubica Šiškine, Abdulazizov skroz je ošišao svoju bujnu kosu nalik na Brenana Sevidža.

Godinu dana nakon što je stradala Jevgenija Šiškin nagrađena je ordenom za hrabrost.

Njen sin Jaroslav stigao je do treće godine studija, a muž je otišao u penziju.

Biznismen Mihail Babarin živi u inostranstvu i piše memoare o „Energokapitalu“ žanrom koji sam opisuje kao „ispovest ekonomskog ubice“. Do danas se navodi kao predavač na nekim studentskim grupama GUAP-a, iako nema nameru da se vrati u Rusiju. Babarin i dalje insistira na tome da sa Sumbajevim nikada nije razgovarao, ni sa Margijevim, niti sa drugim „kompjuterskim propalicama“.

Vasilij Margijev, koga Sumajev optužuje za kidnapovanje i ucenu kao i ranije nalazi se u Istražnom zatvoru u Gldani.

Sumbajeva su izveli iz zatvora 24. oktobra, stavili u auto, dovezli do granice i predali ruskimi vlastima.

Autori: Svetlana Rojter, Andrej Sošljikov; Temur Kiguradze

Ruska služba BBC se zahvaljuje na pomoći Telegram kanalu DrugStat, kompanijama DarkOwl, Search.Buzz.Im, „Internet-rozыsk“ i lično Igoru Bederovu.

Nezakonita distribucija, posedovanje, čuvanje, prevoz, pravljenje i prerada narkotika, a takođe i njihova upotreba u Rusiji podleže krivičnom postupku. Ruska služba BBC-ja ne podržava i ne propagira nijednu od navedenih aktivnosti.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]