U kaleidoskopskoj šumi neonskih znakova koji osvetljavaju Sukumvit Roud, najinternacionalniju ulicu u Bangkoku, pojavio se jedan potpuno novi simbol.
Iznenadna sveprisutnost lista marihuane sa pet vrhova, jarkozelene boje, odražava spektakularni bum u poslovima sa travom na Tajlandu otkako je kanabis dekriminalizovan u junu prošle godine.
Prošetajte se dva kilometra istočno od redakcije BBC-ja u Bangkoku i proći ćete pored više od 40 apoteka za kanabis, koje prodaju potentne pupoljke cveta marihuane i svu prateću opremu neophodnu za njihovo pušenje.
Pođite u suprotnom smeru, do slavnog okupljališta za turiste na Kao San Roudu, i naići ćete na čitav tematski tržni centar posvećen marihuani Plantopija, sa radnjama poluskrivenim iza oblaka dima koji prave mušterije dok isprobavaju proizvod.
Internet stranica Trava na Tajlandu navodi više od 4.000 firmi širom zemlje koje prodaju kanabis i njegove derivate.
Ali ovo je Tajland, gde ste sve do juna prošle godine mogli da završite u zatvoru na pet godina samo za posedovanje marihuane, na i do 15 godina za proizvodnju; dok su druge kazne u vezi sa drogama mogle da vam donesu smrtnu kaznu.
- Novi život marihuane na Tajlandu – od rata protiv droge do karija začinjenog kanabisom
- Tajland legalizovao trgovinu i uzgoj kanabisa
- Hoće li Ukrajina legalizovati kanabis u medicinske svrhe dok traje rat
Ritam promene bio je vrtoglav.
„Haotično je, ali to vam je Tajland, a bez ovako nagle liberalizacije ne verujem da bi se išta uopšte desilo“, kaže Kiti Čopaka, osnivačica Čopake, kompanije koja nudi savete u vezi sa svetom marihuane, i deo je parlamentarnog odbora koji pokušava da izdejstvuje usvajanje novih propisa.
Ali ovo nije ona vrsta liberalizacije o kojoj su sanjali dugogodišnji aktivisti poput nje.
„Potrebna nam je regulativa. Da se jasno definiše šta smete a šta ne smete da radite“, kaže Čopaka.
„Vlada velika konfuzija, mnogi ljudi ne znaju šta smeju da rade, u šta mogu da ulože novac.“
Postoje neka pravila u ovom naizgled potpuno razuzdanom svetu, ali ona se primenjuju nedosledno, ako uopšte.
Nemaju sve apoteke dozvolu koju bi morale da imaju i trebalo bi da vode evidenciju o poreklu svih cvetova kanabisa i ličnim podacima svake mušterije.
Nijedan proizvod sem neobrađenog cveta ne sme da ima više od 0,2 procenata THC-a, psihotropske hemikalije u kanabisu, niti sme da se prodaje preko interneta.
A opet na internetu možete da pronađete dobavljače koji nude braunije i gumene mede začinjene travom sa visokom koncentracijom THC-a, sa dostavom na vašu kućnu adresu u roku od sat vremena.
Kanabis ne sme da se prodaje mlađima od 20 godina, ali ko će znati ako proizvod naprosto isporučuje kurir na motoru?
Postoje restorani koji služe jela začinjena marihuanom, možete da naručite čaj sa marihuanom i sladoled od marihuane.
Dragstori čak prodaju pijaću vodu sa ukusom trave.
Policija priznaje da je toliko nesigurna u to šta jeste a šta nije legalno da sprovodi vrlo malo propisa u vezi sa marihuanom.
Novi režim kanabisa pomalo je politička nezgoda.
Anutin Čarnvirakul, šef jedne od najvećih tajlandskih političkih partija, uveo je dekriminalizaciju u svoj manifest pred izbore 2019.
- Treba li mame da uzimaju marihuanu da lakše prebrode roditeljstvo
- Ljudi u Španiji su koristili droge pre 3.000 godina
- Tajlandski narko bos operisao lice da izgleda kao „zgodni Korejac“
To se pokazalo kao sigurnim magnetom za glasove, uglavnom zahvaljujući u tom trenutku neproverenoj pretpostavci da će kanabis postati profitabilan alternativni izvor prihoda za siromašne zemljoradnike.
Kao ministar zdravlja u novoj vladi, Anutin je postavio kao prioritet njeno skidanje sa liste zabranjenih narkotika što je pre moguće kako bi ispunio predizborno obećanje.
Ali tajlandski parlament, uzavreli kotao suprotstavljenih interesnih grupa, radi veoma sporo.
Kanabis je dekriminalizovan pre nego što je bilo ko uspeo da napravi nacrt regulative kojom bi se kontrolisalo novo poslovanje.
A usvajanje planiranih novih zakona zakočeno je međupartijskim čarkama.
I sa još jednim opštim izborima koji se održavaju u maju, vrlo je malo šansi da će zakon proći skupštinsku proceduru do kraja godine.
Rivalske stranke već upozoravaju na opasnost od neregulisane marihuane i prete da će je rekriminalizovati ako dođu na vlast.
Budućnost ove nove nesputane industrije je neizvesna.
Tukta, dvadesetjednogodišnja studentkinja, ubacila se u priču o marihuani prošle godine, uloživši više od miliona bahta (30.000 dolara) u apoteku i kofi šop po imenu Herb klab u bangkočkoj četvrti Klong Toei.
Ona prodaje 16 različitih klasa sušenih cvetova, sa cenom koja varira od 10 do 80 dolara po gramu, ali se brine zbog mogućih izmena zakona.
I, uz veliku konkurenciju mnogih drugih obližnjih apoteka, kaže da posao ne ide ni dobro ni loše.
„Cena pada, zato što marihuane ima u izobilju“, kaže Čopaka.
„Mnogo je ilegalnog uvoza. Uzgajamo vrste iz inostranstva, kojima je potrebna klimatizacija i osvetljenje. Trebalo bi da se prebacimo na nove loze koje opstaju u našoj klimi da bismo smanjili troškove.
„Treba da se ugledamo na naše staro nasleđe, na našu staru kulturu. Zato što su kanabis, Tajlanđani i Tajland bili vrlo tesno povezani.“
Za mnoge Tajlanđane, koji su odrasli u zemlji u kojoj su se svi narkotici doživljavali kao opasno društveno zlo, dramatični razvoj poslova sa travom je zapanjujući.
A ipak, nemilosrdni zvanični stav prema drogama relativno je skorašnji razvoj događaja.
- Amsterdam zabranjuje marihuanu u Četvrti crvenih fenjera
- Kanadski eksperiment sa dekriminalizacijom teških droga za ličnu upotrebu
- Pomilovanje za hiljade osuđenih zbog posedovanja marihuane u Americi
Sve do kraja sedamdesetih, marihuana se naširoko uzgajala u brdskim plemenima na severnom Tajlandu, u graničnoj oblasti znanoj kao Zlatni trougao, koji je bio izvorište i većeg dela svetskog opijuma.
Marihuana se na severoistoku Tajlanda takođe naširoko koristila kao lekovito bilje i kulinarski sastojak.
Kad su američki vojnici šezdesetih stigli „na odmor i razonodu“ tokom dopusta od borbi u Vijetnamskom ratu, otkrili su tajlandski štap, lokalno pravljen od sušenih pupoljaka marihuane umotanih u lišće oko bambusovog štapa, kao nekakva debela cigara.
Vojnici su počeli da šalju tajlandsku marihuanu kući u velikim količinama; zajedno sa heroinom iz Zlatnog trougla, ona je činila veći deo protoka narkotika u Sjedinjene Američke Države.
Kako se bližio kraj Vijetnamskom ratu, SAD su izvršile pritisak na Tajland da zauzdaju proizvodnju droge.
Tajland je 1979. godine usvojio nacionalni Zakon o narkoticima, uvevši stroge kazne za upotrebu i prodaju droga, uključujući smrtnu kaznu.
Ovo se poklopilo sa oštrom konzervativnom reakcijom širom jugoistočne Azije na blagonaklone stavove iz šezdesetih prema drogi i seksu, reakcijom na turiste sa rančevima koji puše gandžu putujući na Istok „stazom hipika“.
Tajland, Singapur i Malezija naložili su carinicima da obrate posebnu pažnju na hipike i da im zabrane ulaz.
Na singapurskom aerodromu svi sa dugim kosama dobili su izbor: da odmah svrate kod berberina ili da se vrate odakle su došli.
U Maleziji je svako sa dovoljno atributa da bude sumnjiv dobio u pasoš pečat SHIT – skraćeno od: sumnjivi hipi u tranzitu – pre nego što je deportovan.
Tajlandska vlada bila je posebno nenaklonjena alternativnoj omladinskoj kulturi pošto je ugušila levičarski studentski pokret, ubivši na desetine njih na bangkočkom Univerzitetu Tamasat u oktobru 1976.
Konzervativci su se plašili da bi tako mogli da podrže komunistički prevrat na Tajlandu, kao što se upravo desilo u susednom Laosu, Kambodži i Vijetnamu.
U međuvremenu, niz kraljevski sponzorisanih projekata zamene useva ubedio je većinu brdskih plemena da prestanu da uzgajaju opijum i marihuanu, i da se umesto toga okušaju sa kafom ili makadamijom.
Od devedesetih godina, na Tajland su stizali jeftini metamfetamini iz ratom zahvaćenih oblasti Mjanmara.
Štetni društveni uticaj zavisnosti od metamfetamina okrenuo je tajlandsku javnost još čvršće protiv droge i doveo 2003. do brutalne kampanje protiv narkotika, tokom koje je ubijeno najmanje 1.400 osumnjičenih korisnika i dilera.
Kritično prenaseljavanje tajlandskih zatvora – tri četvrtine zatvorenih zbog prestupa u vezi sa drogama, većinom prilično sitnih – konačno je ubedilo vlasti da preispitaju tvrdokorni pristup, zajedno sa prihvatanjem da bi medicinska i terapijska svojstva marihuane mogla da budu vredan dodatak uspešnoj industriji medicinskog turizma u zemlji.
Odatle nije trebalo mnogo da bi se uvideo i potencijal rekreativne upotrebe marihuane.
„Dobro došli u Amsterdam na steroidima“, grmi Tom Krusopon, tajlandski preduzetnik poznat u zemlji kao Mister Trava zbog uloge u liberalizaciji zakona o drogama, pred grupom nemačkih turista koji su upravo sišli sa aviona i ne mogu da veruju šta vide.
Krusopon je otvorio ogranak američke prodavnice kanabisa Kukis u Bangkoku i prodaje različite vrste lokalno uzgojene marihuane, svaku u vlastitoj osvetljenoj tegli.
Na policama su izloženi donji veš, papuče i majice ukrašeni simbolima trave.
Posetioci deluju kao da oklevaju verovatno zbog dobro poznatih priča o naivnim Zapadnjacima decenijama zaključanim u Bangkok Hiltonu.
Ali Krusopon ih uverava da više ne mogu da budu uhapšeni zbog kupovine ili konzumiranja bilo kog dela biljke marihuane na Tajlandu, mada on ne dozvoljava pušenje u vlastitoj radnji.
On veruje da će posao samo nastaviti da raste.
„Stići će nekoliko kompanija teških milijardu dolara – to vam garantujem.“
Ali on priznaje da je bolja regulativa od ključne važnosti, „inače ćete ubiti gusku koja nosi zlatna jaja“.
- Zavisnici od droga se uklanjaju sa ulica u talibanske rehabilitacione centre
- Časne sestre koje uzgajaju kanabis mole se za profit
Izvan parlamenta, javna rasprava o kanabisu je iznenađujuće prigušena.
„To nije u redu. Za mene je to i dalje narkotik… Samo je mladi koriste više, a oni koji su je koristili ranije ponovo je koriste“, kaže tridesetdvogodišnji ulični prodavac.
Ali stariji vozač taksi motocikla kaže da mu legalizacija marihuane nije ni pomogla ni odmogla:
„Ne obraćamo pažnju zato što nismo pušili travu. Za nas to ionako nije bitno.“
Neki lekari su upozorili na opasnost zavisnosti od kanabisa, ali za većinu Tajlanđana to je ništavno u poređenju sa dugogodišnjom metamfetaminskom krizom.
Apoteke za prodaju kanabisa u centru Bangkoka kažu da su većina njihovih mušterija strani turisti, a ne Tajlanđani.
Najveće pristalice novog režima su ne tako zanemarljive brojke ljudi na Tajlandu koje su već redovno upražnjavale marihuanu.
Samozvana „stonerka“ Amanda jedna je od njih.
Ona je srećna što sada može da uzgaja one vrste koje voli kod vlastite kuće, bez straha od toga da će joj upasti policija.
Pretvorila je svoj stančić u nešto nalik hramu ovoj čudesnoj travi, ispunivši svoj mali balkon iz spavaće sobe reflektujućim šatorima i jarkim svetlima gde pažljivo uzgaja nekoliko biljaka.
Njenoj mački više nije dozvoljeno da ulazi u spavaću sobu.
„Ispočetka je bilo teško. Morala sam puno toga da naučim. Isprva nisam potrefila temperaturu, a uz korišćenje klime 24 sata dnevno, bio mi je potreban i ovlaživač vazduga.
„Ali fantastično je da se to desilo na Tajlandu. Sada imate hiljade farmi i apoteka, jako je mnogo zanimljivih ljudi u ovom poslu.“
Uprkos svim pretnjama tajlandskih političkih partija o rekriminalizaciji marihuane ili pokušaju da se ograniči na medicinsku umesto na rekreativnu upotrebu – razlika za koju oni u ovom poslu kažu da ju je gotovo nemoguće napraviti – malo je verovatno da nakon poslednjih suludih devet meseci čep može da se vrati nazad u flašu.
Ali kuda će dalje poći razuzdana tajlandska industrija marihuane, to niko ne može da predvidi.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
