Prve poslove na filmu našla je na snimanjima holivudskih produkcija (Braća Blum Rajan Džonsona i Apokalipto Mela Gibsona), ali to iskustvo je kod Mile Turajlić samo učvrstilo stav da želi da se isključivo bavi dokumentarnim filmom.

„Neuzbudljivo je snimati igrani film, ceo proces rada je spor i glomazan“, kaže ona za BBC na srpskom, dodajući da autoru dokumentarnog filma često nije potreban novac da bi počeo da snima ono što ga interesuje.

„Samo uzmeš kameru i snimaš.“

Iako sadrže pregršt istorijskih podataka, dokumentarci Mile Turajlić izazivaju snažne emocije kod publike zahvaljujući autentičnim junacima koji nose filmsku priču poput kinooperatera nekadašnjeg predsednika Jugoslavije (Cinema Komunisto), snimatelja Filmskih novosti koji je učestvovao u alžirskom ratu za nezavisnosti (Nesvrstani i Filmske gerile) ili profesorke i aktivistkinje, koja je slučajno i rediteljkina majka (Druga strana svega).

Na filmovima radi između pet i sedam godina i tokom istraživačkog rada i montaže, često upada u „trenutke očaja“ zbog obimnosti materijala ili nemogućnosti da pronađe pravi ugao priče koju želi da ispriča.

Međutim, ne bi želela da joj je život drugačiji.

„Dokumentarni film je moj način života, to nije posao koji ja radim“, kaže Mila Turajlić.

„Ja pet godina živim s jednom temom, istražujem je, upoznajem ljude, provodim s njima puno vremena, ulazim im u živote. Vraćam se više puta njima.“

• Jasmila Žbanić: Film o Srebrenici pokušaj da se ljudi pomere sa zacementiranih pozicija
• Bitka na Neretvi: Film koji je doveo Holivud u SFRJ
• Nebojša Glogovac: Pet godina od smrti „glumačke lokomotive“
• Rumena Bužarovska o novoj knjizi, dijaspori, starijim i mlađim feministkinjama

Već nekoliko godina živi na relaciji Pariz-Beograd, a u rodni grad je došla zbog razgovora s publikom posle bioskopskog prikazivanja diptiha o snimatelju Stevanu Labudoviću koga čine dva dokumentarna filma Nesvrstani i Filmske gerile, kao i otvaranja izložbe o alžirskoj revoluciji u Muzeju afričke umetnosti, čija je jedna od kustoskinja.

Premijerno prikazan na Festivalu autorskog filma u novembru 2022, ovaj dokumentarni diptih publika će moći da pogleda u Dvorani kulturnog centra do 28. marta.

Zemlja koja ne postoji nigde sem – na filmu

Pored bavljenja prošlošću kroz arhive, sve filmove Mile Turajlić povezuje tema Jugoslavije, zemlje u kojoj je provela prvih 12 godina života.

Nije joj čudno što se iz filma u film bavi zemljom koja je prestala da postoji pre više od tri decenije.

„Taj prekid je bio toliko nasilan, društvena amnezija koja je usledila u Srbiji, ti sistemski gestovi brisanja (sećanja na Jugoslaviju) i bacanja su kod mene probudili bunt, potrebu da se to zabeleži, istraži, arhivira i prikaže.“

Za nju, ali i mnoge druge ljude, „Jugoslavija i dalje živi“, tvrdi ona.

„Rad na filmovima koji se bave različitim aspektima jugoslovenske istorije i identiteta je moj pokušaj da vratim sliku osećaju pripadanja toj zajednici“.

Debi Cinema Komunisto (2010) prikazuje kako je nacija izgrađena kroz kinematografiju putem partizanskih filmova unutar zemlje, ali i učešćem u velikim koprodukcijama na međunarodnom filmskom tržištu.

Kroz priču o podeljenom stanu njene porodice posle Drugog svetskog rata u filmu Druga strana svega (2017), Turajlić se dotakla i nastanka Jugoslavije, u čemu je učestovao njen pradeda Dušan Peleš, ali i krvavog raspada ove zemlje i kasnijih protesta protiv režima Slobodana Miloševića, u kojima je učestvovala njena majka, profesorka Elektrotehničkog fakulteta Srbijanka Turajlić.

• Kako su arhitekte iz Jugoslavije gradile Afriku
• Kako je Tito vodio bitku sa variolom verom
• Koča Popović: Vispren duh nadrealiste u uniformi
• Aj Karmela, No pasaran, dve Španije i Jugosloveni

Na jednom filmskom festivalu u Alžiru upoznala je snimatelja Stevana Labudovića koji je imao herojski status u toj zemlji, a u Srbiji bio gotovo anoniman.

O snimatelju Filmskih novosti, koji je pratio Tita na međunarodnim putovanjima i kasnije bio poslat u misiju u Alžir da snima ratne aktivnosti Fronta za nacionalno oslobođenje i filmskom slikom doprinese borbi za oslobođenje od kolonijalne vlasti Francuske, snimila je dva filma – Nesvrstani i Filmske gerile.

Alžir je bio pod francuskom kolonijalnom vlašću od 1830, a paramilitarne grupe, poput Fronta za nacionalno oslobođenje (FLN), pojavile su se posle Drugog svetskog rata zahtevajući nezavisnost, što je dovelo do francusko-alžirskog rata (1954-1962).

Labudovića, koji ima život „hemingvejskog junaka“, koga vodi strast za pravdom, ali i avanturom, snimala je tri godine, do njegove smrti 2017.

„Njegov život je prebogat, posle godinu i po dana montaže shvatila sam da pokušavam previše da ispričam u jednom filmu.“

Labudović je celog života radio je u Filmskim novostima, snimajući žurnale koji su se emitovali pre filmova u bioskopu i i tom trenutku bili jedini način informisanja javnosti putem pokretne slike.

Pratio je predsednika Tita na putovanjima brodom Galeb po Indoneziji, Burmi, Indiji, Egiptu, Velikoj Britaniji, Etiopiji i SAD, gde je njegova kamera „svedočila nastanku Pokreta nesvrstanih“.

On je snimao prvu konferenciju Pokreta čije članice nisu želele da se opredele za jedan od blokova (SAD ili SSSR) tokom Hladnog rata, održanu u Beogradu 1961.

Kao osobu od velikog poverenja, Tito je Labudovića poslao u Alžir „kao gest jugoslovenske podrške, da pruži filmsku sliku oslobodilačkim pokretima u Africi“.

Propagandni filmski žurnali koje je Labudović snimao na terenu, montirani su u Beogradu i zatim slati širom sveta kako bi se stekla međunarodna podrška za borbu alžirskog naroda za nezavisnost.

Dokumentarni diptih je deo šireg projekta Non-Aligned Newsreels, uz podršku Filmskih novosti, u okviru koga je snimala, zajedno s koleginicom Majom Medić, svedočanstva ljudi koji su učestvovali u različitim projektima dekolonizacije.

Materijal koji su njih dve skupile deo je izložbe Jugoslovenska svedočanstva o alžirskoj revoluciji koja je otvorena u Muzeju afričke umetnosti u Beogradu do 10. juna 2023.

Ideja o trećem putu, nezavisnom od dve dominantne sile – Sjedinjenih Američkih Država i Sovjetskog Saveza, tokom perioda Hladnog rata, veoma je zanimljiva publici na Zapadu koja nije upoznata s Pokretom nesvrstanih.

Opredeljivanje na geopolitičkoj sceni ponovo je aktuelno od početka rata u Ukrajini, što po mišljenju Turajlić donekle menja razumevanje ovih filmova.

„Nesvrstanost me je zanimala kao politički koncept i razmišljala sam da li će se ona na neki način vratiti, ali nisam mogla da pretpostavim da će to biti ovako, prestigao me politički trenutak, to menja čitanje filmova“, objašnjava ona.

Iako su teme njenih filmova vezane za region bivše Jugoslavije, prikazani su na prestižnim filmskim festivalima u Torontu, Amsterdamu i Čikagu i u nekim zemljama su imali bioskopsku distribuciju.

Činjenica da se školovala u inostranstvu i često bivala u poziciji „osobe koja prevodi naša iskustva drugima“, prema mišljenju Turajlić objašnjava zašto strana publika dobro reaguje na njene filmove.

Pogledajte video: Pokret nesvrstanih 2021: Šta novim diplomatama znače osnivači Tito, Naser i Nehru

Ko je Mila Turajlić

• Rođena je 1979. u Beogradu.
• Studirala je političke nauke i filmsku produkciju, magistrirala je međunarodne odnose na Londonskoj školi za ekonomiju, a doktorirala filmske studije na Univerzitetu u Vestminsteru.
• Jedna je od osnivača udruženja DOKSerbia, a godinama je učestvovala u organizaciji festivala dokumentarnog filma Sedam veličanstvenih.
• Autorka je četiri dokumentarna filma (Cinema Komunisto, Druga strana svega, Nesvrstani i Filmske gerile).

Kada mama postane filmska junakinja

Crno-bele fotografije, stari porcelanski servisi za kafu, srebrni escajg, ali i slika koja prikazuje potpisivanje Jugoslovenske deklaracije o ujedinjenju 1918. čuvani su u stanu porodice Turajlić u Beogradu.

„Tako su se po kućama čuvali neki delovi neke istorije“, kaže majka kćerki u filmu Druga strana svega.

Majka je Srbijanka Turajlić, profesorka Elektrotehničkog fakulteta, koja je dobila otkaz zbog protivljenja usvajanju Zakona o univerzitetu 1999. i tokom poslednje decenije 20. veka aktivno učestvovala u protestima protiv režima Slobodana Miloševića.

Javnost je navikla da profesorka Turajlić direktno izražava mišljenje o problemima u društvu, da podrži studente na protestima ili da drži govor pred više desetina hiljada ljudi, a u filmu Druga strana svega pružen je uvid i u njen intimniji svet.

Film se dešava u prostoru porodičnog stana, podeljenog tokom procesa nacionalizacije posle Drugog svetskog rata, kada je oduzet, kako Srbijanka objašnjava Mili „od buržuja koji su imali previše i dat radničkoj klasi“.

„Nije ona bila svesna da ja pravim film o njoj, već je mislila da ja pravim film o stanu. Za nju je to bila prilika da provodi vreme sa mnom, stalo joj je bilo da ja sklopim priču koju želim da ispričam.“

Mili je priča o vratima u stanu koja niko nije otvarao tokom njenog odrastanja delovala kao „metafora o podeljenoj zemlji“.

Film je dobio prestižnu nagradu za dugometražni dokumentarni film na festivalu u Amsterdamu 2017. i imao je podršku produkcije HBO Jurop.

Na srpskoj premijeri na festivalu Beldoks iste godine u punoj sali beogradskog Sava centra, Srbijanku i Milu dočekale su desetominutne ovacije.

„Srbijanki je konačni film bio veliko iznenađenje“, seća se Mila tog trenutka.

Film je počela da snima i pre početka rada na Cinema Komunisto i nije bila sigurna da li će taj materijal biti bilo kome zanimljiv – sem njoj.

Uz pomoć saradnika, koji su gledali film u različitim fazama, shvatila je da i sama mora da bude deo filma, jer inače publici neće biti jasno ko priča priču.

O ratovima devedesetih i pobunama protiv režima Slobodan Milošević danas se drugačije govori u javnosti, nego u prvoj deceniji posle njegovog pada s vlasti, što umnogome formira stav mladih o tom periodu.

Druga strana svega mladima pruža drugačiju sliku o onome što se desilo u Srbiji, tvrdi Mila Turajlić, prisećajući se šesnaestogodišnjakinje koja joj je u Beogradu prišla posle filma i rekla da je film gledala dva puta jer od roditelja nije čula ništa o tom periodu.

• Glumac Izudin Bajrović o „sarajevskoj bajci“ i „ljudima starog kova kojih više nema“
• Feđa Štukan za BBC: Prva uloga mi je bila da glumim ludilo da se izvučem iz rata
• Velimir Bata Živojinović: Nezajažljiva ljubav prema filmu

Viteškinja umetnosti i kulture

Kad ne radi na jednom od četiri ili pet projekata, koje kao autorka dokumentarnog filma „mora da razvija da bi preživela“, Mila Turajlić gleda dokumentarce drugih autora.

Od nedavno to predstavlja još jednu obavezu, jer je postala članica Američke filmske akademije, koja dodeljuje najpoznatiju nagradu na svetu – Oskara.

Pored mnoštva priznanja na festivalima dokumentarnog filma, Mili Turajlić je uručen Orden umetnosti i književnosti u rangu viteza zbog unapređenja saradnje Francuske i Srbije u novembru 2022.

Turajlić ima porodične veze sa Francuskom, zbog predaka koji su se školovali u ovoj zemlji posle Prvog svetskog rata.

Od kada živi u ovoj zemlji, fascinira je, kaže, koliko Francuska pomaže stvaranje umetničkih dokumentarnih filmova.

Kako je danas mama devojčice koja je polu-Francuskinja, polu-Srpkinja, s osmehom kaže: „Živim to francusko-srpsko prijateljstvo“.

Film o oslobodilačkom ratu u Alžiru Filmske gerile biće prikazan u Francuskoj tek na jesen.

Mila Turajlić očekuje da će reakcije u toj zemlji biti drugačije nego u drugim zapadnim zemljama ili nekadašnjim članicama pokreta Nesvrstanih i da će film pokrenuti zanimljive diskusije.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]