Donald Tramp: Bivši američki predsednik bi ‘ohrabrio’ Rusiju da napadne članice NATO koje ne odvajaju dovoljno za vojsku

Donald Tramp kaže da bi „ohrabrio“ Rusiju da napadne NATO članice koja ne plaćaju obaveze prema ovoj vojnoj alijansi.

Tramp je, tokom mitinga u subotu, ispričao kako je lideru jedne države rekao da ne bi zaštitio zemlju koja ne odvaja 2 odsto BDP-a na odbranu, što je cilj koji NATO postavlja.

Dodao je da bi agresore „ohrabrio“ da „rade šta god požele“.

Ovakve reči „potkopavaju bezbednost svih nas“ i povećavaju rizik za američke i evropske trupe, odgovorio je generalni sekretar NATO alijanse Jens Stoltenberg.

NATO saveznici se obavezuju da će braniti svaku državu članicu bloka koja se nađe pod napadom.

Iz Bele kuće su ove komentare opisali „užasavajućim“.

• Zašto je Tramp toliko popularan među republikancima
• Šta je NATO i zašto sprema odbrambeni plan od ruskog napada
• Intervju Takera Karlsona sa Putinom: „Zapad nas je prevario“
• Izbori u Americi: Vrhovni sud odlučuje da li Tramp može da se kandiduje za predsednika

Obraćajući se pristalicama tokom skupa u američkoj državi Južna Karolina, Tramp je rekao da je ovakve komentare o Rusiji izneo tokom sastanka lidera NATO zemalja.

Prisetio se da je lider jedne „velike zemlje“ predstavio hipotetičku situaciju u kojoj nije ispunjavao finansijske obaveze prema NATO savezu, a Moskva je napala njegovu zemlju.

Pitao ga je da li bi Amerika pomogla njegovoj zemlji u tom scenariju, na šta je morao oštro da odgovori, kaže Tramp.

„Rekao sam: ‘Niste platili? Vi ste delikvent?’ … ‘Ne, ne bih vas zaštitio, zapravo bih ih ohrabrio da rade sa vama šta žele. Morate da platite'“.

Prema podacima NATO-a o potrošnji za 2023. godinu, 19 od 30 država članica troše manje od 2 odsto godišnjeg BDP-a na odbranu – a među njima su Nemačka, Norveška i Francuska.

Ali većina zemalja koje se graniče sa Ukrajinom, Rusijom ili Belorusijom nadmašuje ovaj cilj.

Sa više od 3.9 odsto godišnjeg BDP-a Poljska izdvaja više i od Amerike.

Rumunija, Mađarska, Finska i baltičke države Letonija, Litvanija i Estonija u odbrambene svrhe odvajaju između 2.3 i 2.7 odsto.

Stoltenber je u nedelju naglasio da je savez „spreman i sposoban“ da brani svaku članicu i da bi svaki napad dobio „jedinstven i snažan odgovor“.

„Ko god da pobedi na predsedničkim izborima, očekujem da Amerika ostane jak i posvećen NATO saveznik“, dodao je.

Tramp se obraćao onima u Americi koji su ljuti što neke evropske NATO zemlje ne troše 2 odsto budžeta na vojsku, kao što to ova alijansa želi, kaže za BBC stručnjak za bezbednost i bivši NATO analitičar doktor Patrik Bjuri.

„Igrati tvrdoglavo sa NATO saveznicima je legitimno, ali sve zavisi dokle idete. Ovi komentari su preterani, zaista“, rekao je.

Ali, dodao je, takve izjave su imale smisla u vreme kada je Rusija svoju ekonomiju postavila na ratnu osnovu i kada je njena vojna potrošnja bila veća od evropskih zemalja.

„Ako Tramp bude u Beloj kući, a u NATO-u dođe do podela oko Ukrajine ili oko toga kakva bi reakcija bila na manji sukob koji bi u teoriji trebalo da pokrene član 5 (kolektivna odbrana). To brine NATO, da li je ovo šta-ako najava“, rekao je on.

Portparol Bele kuće rekao je da je bivši predsednik „ohrabrivao invaziju na naše najbliže saveznike“ i takve komentare opisao kao „užasavajuće. „

Takva izjava „ugrožava američku nacionalnu bezbednost, globalnu stabilnost i unutrašnju ekonomiju“, dodao je.

Tramp, favorit za predsedničkog kandidata Republikanske stranke na ovogodišnjim izborima, dugo kritikuje NATO, smatrajući da je za Ameriku veliko finansijsko opterećenje da garantuje bezbednost za 30 drugih zemalja.

Rusija je 2022. godine pokrenula invaziju na Ukrajinu, kada se Trampu završio predsednički mandat. Od tada je kritikovao količinu novca koju Sjedinjene Države šalju Ukrajini, koja nije članica NATO.

Amerika je Ukrajini slala finansijsku pomoć više od bilo koje druge države – ukupno više od 44 milijarde dolara od početka invazije, prema podacima Bele kuće iz decembra.

Međutim, republikanci u Kongresu su krajem godine blokirali nova finansiranja – zahtevajući pre toga čvršće mere na južnoj granici koje bi ograničile migracije u Ameriku, a potom odbijajući izmenjeni zakon kada je predstavljen prošle nedelje.

Tramp je pohvalio odbijanje zakona tokom mitinga u subotu, nazvavši predlog predsednika Bajdena „katastrofalnim“.

Ova dva pitanja su sada uspešno odvojena, odnosno senatori će sada moći da debatuju o novčanoj pomoći odvojeno.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]