Fudbalska utakmica, muzički festival, nepristupačni kutak prirode, ali i nebo nad ratnim područjima – to su mesta koja neretko nadleću dronovi.

Ove bespilotne letelice su, tvrde predstavnici vlasti u Beogradu, uočene u oblastima Merdara i Raške na jugu Srbije, gde su doletele sa prostora Kosova, a jedan dron oborila je Vojska Srbije 2. novembra u oblasti planine Kopaonik.

Navodno su snimale „položaj u Kopnenoj zoni bezbednosti i dve kasarne“, što je, prema rečima beogradskih zvaničnika, jedan od razloga za podizanje vojne gotovosti srpske vojske.

„Neadekvatno korišćenje bespilotnih letelica može da dovede do bezbednosnih rizika poput „ugrožavanja života, zdravlja i imovine ljudi na zemlji, kao i ugrožavanje vazdušnog saobraćaja“, kaže Olja Čokorilo, šefica odseka za vazdušni saobraćaj i transport na Saobraćajnom fakultetu u Beogradu, za BBC na srpskom.

Kopnena zona bezbednosti (KZB) između Kosova i Srbije definisana je Vojnotehničkim sporazumom potpisanim u juna 1999. u Kumanovu između KFOR-a, Srbije i Savezne Republike Jugoslavije (SRJ), posle NATO bombardovanja SRJ.

Širina zone je pet kilometara, dok je dužina 382 kilometra. Snage bezbednosti Srbije 2001. su ušle u zonu i od tada zajedno sa pripadnicima KFOR-a imaju zajedničke patrole i izviđanja.

U Srbiji je korišćenje ovih letelica regulisano Zakonom o vazduhoplovstvu, kao i Pravilnikom o bespilotnim vazduhoplovima, koji je stupio na snagu u februaru 2020.

„Posebnu težinu posledica ima kolizija bespilotnog vazduhoplova sa motorom vazduhoplova u letu, jer bi potencijalno moglo doći do požara na pogonskoj grupi, a samim tim i do ugrožavanja života putnika i posade na letu“, navodi Čokorilo.

Do sada je zabeleženo ukupno 12.593 incidenata sa bespilotnim letelicama širom sveta, a u najmanje 20 došlo je do direktnog sudara sa drugim vazduhoplovima, pokazuju podaci Mreže za bezbednost avijacije (ASN).

Mogu li dronovi iz drugih zemalja da lete nebom iznad Srbije

„Svaki let preko državne granice suprotno pravilima predstavlja povredu vazdušnog prostora Republike Srbije, što važi i za bespilotne letelice“, navodi Čokorilo.

Dronovi mogu da dolete u srpski vazdušni prostor samo uz posebno odobrenje koje izdaje Direktorat civilnog vazduhoplovstva, uz saglasnost Ministarstva odbrane, navodi se u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima.

Prilikom izdavanja dozvole utvrđuje se da li let stranog drona može da ugrozi bezbednost vazdušnog saobraćaja, lica ili objekata na zemlji, a u obzir se uzimaju karakteristike prostora u kojima je planirano letenje, kategoriju vazduhoplova, tehničke mogućnosti i opremljenost, dodaje se.

Za dronove u vlasništvu stranih zemalja ili državljana u Srbiji se primenjuju sve odredbe pravilnika.

Međunarodni standardi „tretiraju bespilotni vazduhoplov kao bilo koji drugi vazduhoplov“ i regulativa ide ka tome da se sva pravila primenjiva na klasične letelice, modifikuju i prilagode bespilotnim, kaže Olja Čokorilo.

„S obzirom da Evropska unija planira do 2050. razvoj urbane mobilnosti kroz operacije bespilotnih vazduhoplova, ovo je očekivani pravac razvoja regulative kroz EU, zemlje Zapadnog Balkana, i na nacionalnom nivou“, pojašnjava profesorka Saobraćajnog fakulteta u Beogradu.

Oboren dron iznad u oblasti Kopaonika

Vojska Srbije saopštila je 2. novembra da je „neutralisala komercijalni dron koji se kretao iz pravca Kopaonika ka Raškoj“.

„Vojska Srbije preduzima pojačane mere za otkrivanje, praćenje i neutralisanje bespilotnih letelica u blizini vojnih objekata“, navodi se u saopštenju.

Dodaje se da će Vojska Srbije i dalje obarati sve bespilotne letelice koje se nađu u zoni zabrane leta i u blizini vojnih objekata.

„Istraga koja je pred nama će utvrditi tačno vrstu drona, bespilotne letelice koja je oborena i sve ono što ćemo iz toga zaključiti i utvrditi kao relevantno činjenično stanje ukazaće nam kuda nas tragovi vode i ko bi mogao da bude upravljač, vlasnik i proizvođač drona“, rekao je Miloš Vučević, ministar odbrane Srbije.

Gde dronovi u Srbiji ne smeju da lete

Korišćenje bespilotnog vazduhoplova zabranjeno je na manje od 500 metara od Narodne skupštine, zgrada vlade i predsedništva, republičkih, pokrajinskih i organa lokalne samouprave, objekata vojske, sudova, javnih tužilaštva i stranih diplomatskih predstavništva, prema pravilniku Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

Zabrana važi i u blizini značajnih infrastrukturnih objekata u oblasti energetike, saobraćaja, telekomunikacija i vodosnabdevanja, osim ako vlasnik ili korisnik objekta nije odobrio let, dodaje se.

„Bitno je napomenuti da za letenje u blizini aerodroma, kao i za letenje na visinama većim od 100 metara iznad nivoa zemlje, osim dobijanja odobrenja Direktorata civilnog vazduhoplovstva, potrebno je uraditi i alokaciju vazdušnog prostora kod Kontrole letenja“, napominje Čokorilo.

Ko može da upravlja dronom

Pravo da upravlja dronom ima svako ko dobije potrebnu dozvolu Direktorata civilnog vazduhoplovstva.

Test znanja i lekarski pregled su uslovi za dobijanje dozvole, koja traje neograničeno, navodi se u Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima.

Dronove koriste i privrednici, posebno u „građevini, geodeziji, poljoprivredi i šumarstvu, vodoprivredi, energetici, za poslove zaštite istorijskih spomenika, za potrebe naučnih istraživanja i slično“, kaže Čokorilo.

Ovi letovi spadaju u generalni vazdušni saobraćaj (GAT), koji se odvija po pravilima Međunarodne organizacije civilne avijacije (ICAO), objašnjava.

„Osim privrednih subjekata i građana, bespilotne vazduhoplove koriste i državni organi, kao što su MUP i Ministarstvo odbrane, u skladu sa pravilima za operativni vazdušni saobraćaj (OAT)“, dodaje profesorka.

Operativni vazdušni saobraćaj su svi letovi civilnih vazduhoplova, kao i letovi državnih vazduhoplova koji se obavljaju u skladu sa posebno utvrđenim postupcima koji odstupaju od pravila i postupaka za opšti vazdušni saobraćaj.

Borbeni dron Bajaktar — Borbeni dronovi, poput ovog koji proizvodi turska kompanija Bajaktar, koriste se u ratu u Ukrajini

Vrste dronova

Bespilotna letelica nema posadu i njome se upravlja daljinski, definisano je Zakonom o vazdušnom saobraćaju.

Prema Pravilniku o bespilotnim vazduhoplovima, letelice dele se u četiri grupe, u zavisnosti od težine:

do 0,9 kilograma
od 0,9 do četiri kilograma
od četiri do 25 kilograma
od 25 do 150 kilograma

U Evidenciju vazduhoplova moraju da budu upisani dronovi teži od četiri kilograma, kao i letelice manje od te težine koje lete blizu aerodroma, ljudi i u uslovno zabranjenoj zoni.

Uslovno zabranjena zona je deo vazdušnog prostora u kome se na određeno vreme letenje vazduhoplova ograničava i odvija prema unapred određenim uslovima, navodi se u Pravilniku.

Korišćenje dronova u ratu u Ukrajini

Rusija je 24. februara napala Ukrajinu, a u ratu u kojem je do polovine oktobra prema podacima Ujedinjenih nacija poginulo više od 16.000 ljudi, obe strane se više puta koristile dronove.

U nedavnom napadu na Kijev, ruska vojska je 17. oktobra koristila dronove kamikaze iranske proizvodnje.

Krajem oktobra, u napadu na rusku crnomorsku flotu na Sevastopolju takođe su korišćeni dronovi, Moskva je za tu akciju optužila Kijev, ali Ukrajina nije preuzela odgovornost.

Incident na fudbalskoj utakmici Srbije i Albanije

Na fudbalskom meču 2014. između Srbije i Albanije u centru pažnje je bio dron koji je doleteo iznad stadiona Partizana u Beogradu, a nosio je zastavu Velike Albanije.

Velika Albanija je politički koncept za koji se smatra da čini nacionalnu domovinu većini Albanaca na Balkanu, zasnovan na današnjem ili istorijskom prisustvu ovog naroda na tom području.

Na zastavi je bio dvoglavni crni orao na crvenoj mapi koja obuhvata teritorije Albanije, Kosova, delova južne Srbije, Crne Gore, Severne Makedonije i Grčke.

Utakmica je prekinuta kada je defanzivac reprezentacije Srbije Stefan Mitrović skinuo zastavu sa drona, posle čega je došlo do verbalnog i fizičkog sukoba među igračima dva tima.

Pored fudbalera dve reprezentacije, u incidentima su učestvovali i neki navijači koji su sa tribinae uleteli na igralište, ali i nešto veći broj onih koji su ubacivali predmete na teren.

Utakmica je bila prekinuta u 41. minutu i nije nastavljena.