Zoran Milanović ubedljivo je pobedio u prvom krugu predsedničkih izbora, ali nije uspeo da dobije potrebnu natpolovičnu većinu, te stanovnici Hrvatske ponovo izlaze na birališta.
U drugom krugu izbora, 12. januara, Milanović se bori sa Draganom Primorcem, kandidatom vladajuće Hrvatske demokratske zajednice (HDZ).
Više od 3,7 miliona ljudi ima pravo glasa, a biračka mesta otvorena su od sedam do 19 sati.
Milanović, aktuelni predsednik Hrvatske, koga podržavaju Socijaldemokratska partija (SDP) i partneri, osvojio je u prvom krugu 49,09 odsto glasova, a drugoplasirani Dragan Primorac 19,35 odsto glasova.
Milanović je pobedio u svim hrvatskim županijama i u 20 najvećih gradova, dok je kandidat HDZ-a pobedio samo u inostranstvu, pokazuju rezulati Državne izborne komisije (DIP).
Jedino njihovo sučeljavanje, održano 7. januara, obeležila je burna rasprava, praćena razmenom teških reči i uvreda.
Milanović je pozvao birače „da spreče ono što se mora sprečiti“ i da se „neće predavati“, a Primorac je „poručio da će ujediniti Hrvatsku“.
- Predsednički izbori u Hrvatskoj: Milanoviću malo nedostajalo za pobedu, drugi krug izbora 12. januara
- Šta za ispražnjenu Slavoniju znače predsednički izbori u Hrvatskoj
- Političko nasleđe dosadašnjih hrvatskih predsednika
Osmi put od uvođenja višestranačja 1990, u Hrvatskoj se održavaju izbori za predsednika države.
Predsednički mandat traje pet godina.
Njegova ovlašćenja nisu velika, ali mu je funkcija simbolički važna.
On predstavlja zemlju u inostranstvu, vrhovni je komandant Oružanih snaga, raspisuje izbore za Hrvatski sabor i referendume i izvršnu vlast deli sa vladom.
Ako Zoran Milanović pobedi u drugom krugu, postaće treći predsednik sa uzastopnim mandatom – prethodno je to uspelo Franju Tuđmanu, prvom predsedniku i Stjepanu Mesiću.
Hrvatska, jedna od šest nekadašnjih jugoslovesnkih republika, nezavisnost je stekla pre više od tri decenije.
Članica je NATO saveza od 2009, a četiri godine kasnije ušla je i u Evropsku uniju (EU) .
Izborna procedura
Pravo glasa ima 3.769.598 birača.
Više od 7.000 njih glasaće u inostranstvu, u 38 država.
Teritorija Republike Hrvatske, među kojima su i biračka mesta van njenih granica su jedna izborna jedinica.
U prvom krugu predsedničkih izbora 29. decembra izlaznost je bila 46,03 odsto prema podacima Državne izborne komisije (DIP).
Pola sata po zatvaranju birališta, DIP će objaviti prve izborne rezultate, a već oko 21 sat moglo bi se znati kome su birači poklonili poverenje.
Dosadašnji predsednici Hrvatske
- FranjoTuđman (1992 – 1999)
- Stjepan Mesić (2000 – 2010)
- Ivo Josipović (2010 – 2015)
- Kolinda Grabar-Kitarović (2015 – 2020)
- Zoran Milanović (2020 – 2024)
O njihovom političkom nasleđu čitajte ovde.
- Ko su kandidati za predsednika Hrvatske i šta su rekli o Srbiji
- Izbori u Hrvatskoj: HDZ ostala najjača stranka, novi problemi za predsednika Milanovića
- Kako su dva susedna sela na severu Hrvatske postala bastioni večitih političkih rivala
- Izbori u Hrvatskoj: Tradicionalni rivali u klinču, a odluka možda u rukama trećeg
- „Kremljenko“ protiv „Udbašenka“: Hrvatski izbori u senci sukoba premijera i predsednika
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
