Drugi krug predsedničkih izbora u Turskoj: Birališta zatvorena, broje se glasovi

Birališta su zatvorena u drugom krugu predsedničkih izbora u Turskoj, trci između aktuelnog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana i opozicionog lidera Kemala Kilidždaroglua.

Uprkos anketama koje su pokazivale da je Erdogan u zaostatku, on je u prvom krugu osvojio 49.52 odsto, dok je Kilidždaroglu dobio skoro 45 odsto glasova.

Izbori se održavaju u okolnostima rastuće inflacije i posledica koje su za sobom ostavili razorni zemljotresi.

Sengul, jedna od onih koji su jutros prvi stigli na birališta, kaže da je to njena „najveća dužnost i pravo“ i dodaje da je to morala da obavi „odmah ujutru, kako bi mogla da se opusti“.

„Želim da živim u zemlji u kojoj žene mogu da izlaze bez straha i da se ne brinu za budućnost“, odgovorila je na pitanje šta očekuje u narednih pet godina.

• Šta bi još pet godina Erdoganove vladavine značilo za Tursku
• Šta bi predsednički izbori u Turskoj mogli da znače za ostatak sveta
• Jednostavan vodič za Erdoganove najteže izbore dosad

Za šta se glasa?

Oko 64 miliona stanovnika Turske izlazi na izbore drugi put u dve nedelje.

Predsednik Turske, Redžep Tajip Erdogan suočava se sa opozicionim rivalom Kemalom Kiličdarogluom u drugom krugu izbora pošto nijedan od njih nije dobio 50 odsto glasova u prvom krugu.

Za razliku od prethodna dva puta kada je izabran za predsednika u prvom krugu osvajanjem više od polovine glasova, Erdoganu to ovog puta nije pošlo za rukom.

Mnoga istraživanja javnog mnjenja ukazuju da je njegov rival bio na putu da pobedi u prvom krugu, ali je Erdogan izraziti favorit u drugom krugu glasanja.

Troškovi života smatraju se najvećim pitanjem ovih izbora

Stanarina se u velikim gradovima utrostručila za godinu dana, inflacija je dostigla najviši nivo od 1998. godine, a cene energenata, osnovnih namirnica i prevoza najviše su porasle.

Milioni Turaka i dalje se bore sa posledicama razornih zemljotresa koji su 6. februara pogodili 11 gradova u toj zemlji i u kojima je stradalo desetine hiljada ljudi.

Vlada je pretrpela brojne kritike zbog kašnjenja u spasilačkim operacijama posle zemljotresa, zbog čega se predsednik Erdogan kasnije i izvinio.

Vlada je povećala javnu potrošnju, obećavajući veće penzije, više stipendije za učenike, kroz neke podsticaje za račune za energiju i veći pristup hipotekama sa niskim kamatama.

Ali mnoge Turke privlače obećanja opozicije da će smanjiti Erdoganova izvršna predsednička ovlašćenja, tesno izglasana 2017. godine, i da će vratiti parlamentarni sistem.

Još jedno važno pitanje za glasače je vladino postupanje sa kritikama na društvenim mrežama.

Oko 50.000 ljudi je tuženo za „klevetu predsednika“ od kada je Erdogan preuzeo mandat 2014, podaci su Ministarstva pravde.

• Opozicija u Turskoj se usuđuje da sanja o porazu Erdogana
• „Dosta nam je izbeglica u Turskoj“
• Redžep Tajip Erdogan: Prodavac đevreka koji je promenio Tursku

Kako je protekao prvi krug?

Pošto su se u nedelju 14. maja birališta zatvorila, obojica kandidata su tvrdili da su na putu do pobede, ali obe strane su takođe podnosile žalbe izbornim telima povodom navodnih neregularnosti.

To je odložilo konačne rezultate do narednog jutra.

Opoziciona partija – Republikanska narodna partija (CHP) – podnela je žalbe zbog navodnog lošeg brojanja hiljada izbornih kutija i za predsedničke i za parlamentarne izbore.

Međunarodna monitoring grupa OEBS ukazala je na nekoliko propusta na izborima, ističući da Erdogan i vladajuće stranke imaju „nepravednu prednost“.

U nedelju uveče, Erdogan je rekao pristalicama Stranke pravde i razvoja (AK) da veruje da će pobediti u drugom krugu.

Opozicioni lider Kemal Kilidždaroglu takođe se obratio pristalicama te noći i obećao pobedu u drugom krugu.

Izborne ankete su predviđale da će Kilidždaroglu biti bolji u prvom krugu, zbog čega su njegovi glasači na kraju bili razočarani.

Treći predsednički kandidat Sinan Ogan osvojio je 5.17 odsto glasova, a posle izbora pozvao je pristalice da glasaju za Erdogana u drugom krugu.

Održani su i parlamentarni izbori 14. maja, a koalicija okupljena oko AK osvojila je dovoljno mesta da oformi većinu u parlamentu u kome sedi 600 poslanika.

Erdogan: Bori se da ostane na vlasti posle 20 godina

Od skromnih početaka, Erdogan je prerastao u političkog džina, vodeći Tursku tokom 20 godina i preoblikujući zemlju više od bilo kog njenog lidera još od vremena Mustafe Kemala Ataturka, koji se smatra ocem moderne republike.

Tokom 1970-ih i 1980-ih, Erdogan je bio aktivan u islamističkim krugovima, pridružujući se Partiji blagostanja.

Popularnost partije je rasla tokom 1990-ih, a Erdogan je kao kandidat ove stranke izabran za gradonačelnika Istambula 1994. godine.

Ali taj mandat je ubrzano prekinut, pošto je osuđen za izazivanje rasne mržnje zbog toga što je javno čitao nacionalističku pesmu čiji stihovi kažu: „Džamije su naše barake“.

Posle odsluženja zatvorske kazne od tri meseca, vratio se u politiku. Ali njegova partija je zabranjena zbog toga što je kršila stroge sekularne principe moderne turske države.

Osnovao Stranku pravde i razvoja (AKP), ukorenjenu u islamu, 2001. godine.

Već naredne godine AKP osvaja većinu u parlamentu i od tada vlada državom.

Kemal Kilidždaroglu: Opozicioni lider

Kemal Kilidždaroglu, koji je na čelu glavne opozicione Republikanske narodne partije (CHP) od 2010. godine, prvi put je u trci za predsednika države sa 74. godine.

Uspeo je da stranku učini privlačnijom, pokušavajući da se pomiri sa islamistima i odričući se starih vojnih pravila koje je partija imala.

Na lokalnim izborima 2019. godine, gradonačelnici su postali kandidati koje je on izabrao, i to i u Istambulu i u Ankari, gradovima koji su od simboličkog značaja za Erdogana.

Takođe je uspeo da ujedini i dobije podršku šest opozicionih partija – koje inače imaju malo toga zajedničkog.

Kilidždragou dolazi iz Alevi porodice – posebne islamske sekte i religijske manjine u pretežno sunitskoj Turskoj.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]