Poručnik Hiro Onoda konačno je predao svoj mač 9. marta 1974. godine.
Istrajavao je u filipinskoj džungli 29 godina.
U intervjuima i napisima posle njegovog povratka u Japan, poručnik Onoda govorio je da nije bio sposoban da prihvati da je Japan kapitulirao.
Za mnoge spoljne posmatrače, Onoda je izgledao kao fanatik.
Ali u carskom Japanu njegova dela bila su savršeno logična.
Onoda se zakleo da se nikad neće predati, da će dati život za cara.
Verovao je da će ostatak njegovih zemljaka i zemljakinja učiniti isto.
Naravno, nisu.
- Hirošima i Nagasaki: Žene koje su preživele atomske bombe
- Grad koji je izbegao atomsku bombu
- Kako u Srbiji pamtimo Drugi svetski rat
Petnaestog avgusta 1945. godine, Japansko vrhovno biće, car Hirohito, uradio je nešto što nijedan car nije uradio pre njega: oglasio se preko radija.
Atomske bombe su uništile Hirošimu i Nagasaki.
Na dan kad je bačena druga bomba, Josif Staljin objavio je rat Japanu.
Sovjetske snage već su se širile Mandžurijom.
U roku od nekoliko nedelja, sleteće na severno ostrvo Hokaido.
Hirohito se pomirio sa tim da je predaja Amerikancima njegov najbolji izbor.
Uprkos tome, do carevog govora o predaji skoro nije došlo.
Ujutro 15. avgusta, grupa mladih oficira uvela je trupe u dvorište carske palate.
Pokušali su da preotmu snimak tog govora.
Oni su verovali da je rat daleko od izgubljenog.
Japanska domaća ostrva još nisu bila zauzeta.
Njegova ogromna vojska u Kini uglavnom je ostala neporažena.
Oficire nisu mnogo zanimale masovne civilne žrtve u američkom bombardovanju japanskih gradova.
Umesto toga, usredredili su se na jednu stvar: opstanak carskog sistema.
Japan ne sme da pristane na mirovni sporazum sve dok car ne bude bio na sigurnom.
Mladi oficiri nisu uspeli da zaustave emitovanje govora.
Ali ispunila im se njihova želja – posle predaje, SAD su odlučile da se Hirohitu ipak neće suditi kao ratnom zločincu.
Umesto toga, on će ostati na prestolu, praktično američka marioneta.
Bio je to verovatno pronicljiv potez Daglasa Makartura, američkog generala koji je vladao Japanom do 1949. godine.
Makartur je iskoristio cara da ostvari vlastite ciljeve – transformiše konzervativni Japan u modernu demokratiju sa ustavom nalik američkom.
Pobednički saveznici doveli su na sud 28 pripadnika ratnog vođstva Japana.
Sedmorica, među kojima i premijer Hideki Todžo, obešena su.
Ali drugi nikad nisu optuženi.
Među njima je princ Jasuhiko Asaka, carev tetak, i čovek koji je predvodio japanske trupe u ozloglašenom silovanju kineske prestonice Nanking.
Njihovu poštedu Makartur je doživeo kao nužno zlo.
Ali njegova odluka je omogućila, pa čak i ohrabrila, da Japan izbegne suočavanje sa vlastitom prošlošću.
- Vešanje na beogradskim Terazijama – simbol početka strahovite nacističke represije u Srbiji
- Priča o vojvođanskoj Nemici koja je preživela ustaške logore
- Zašto su saveznici bombardovali Beograd 1944. godine
Još jedan čovek koji je izbegao suđenje bio je Nobusake Kiši.
Kiši je odigrao vodeću ulogu u okupaciji Mandžurije i bio bliski saveznik ratnog vođe Hidekija Todžoa.
Amerikanci su odlučili da ga na optuže.
Umesto toga, Kiši je pušten 1948. godine.
Zabranjeno mu je da se bavi politikom dok traje američka okupacija.
Ali 1955. godine, Kiši je izdejstvovao formiranje nove političke snage – Liberal-demokratske partije.
Ubrzo posle toga postaće njen lider i premijer Japana.
Njegova rehabilitacija bila je potpuna i partija čije je osnivanje pomogao vladala je Japanom većim delom narednih 65 godina.
Ćerka Nobusakea Kišija udala se za sina iz još jedne moćne političke dinastije – čoveka po imenu Šintaro Abe.
On će postati ministar spoljnih poslova Japana i dobiće sina po imenu Šinzo.
Daleko od toga da je premijer Šinzo Abe jedinstven u svojoj porodičnoj istoriji. Japanske političke dinastije pokazala su se izuzetno otpornim.
Šinzo Abe je navodno bio blizak sa svojim dedom.
Ovaj je izvršio veliki uticaj na političke stavove mladog Šinza.
Poput mnogih njegovih saveznika na desnici, Nobusake Kiši je smatrao da je suđenje za ratne zločine koje je zamalo izbegao pravda pobednika.
Njegov životni cilj ostao je ukidanje posleratnog pacifističkog ustava.
U govoru iz 1965. godine, Kiši je pozvao na ponovno naoružavanje Japana kao „sredstvo potpunog brisanja posledica poraza Japana i američke okupacije“.
Kad kritičari Japana u Kini i Koreji kažu da se ova zemlja nikad nije pošteno izvinila za ono što je radila tokom Drugog svetskog rata, oni greše. Japan se više puta izvinjavao.
Problem su druge reči i dela vodećih japanskih političara.
One sugerišu da ta izvinjenja nisu do kraja iskrena.
Japanska politička elita je 1997. godine osnovala novu grupu.
Zove se Nipon Kaigi.
Ona nije tajno društvo, ali mnogi Japanci su i dalje nesvesni njenog postojanja ili ciljeva.
Ti ciljevi su da se „povrati japanski nacionalni ponos i identitet, zasnovan na carskoj porodici“, ukine pacifistički ustav, uspostavi poštovanje nacionalne zastave, nacionalne himne i nacionalne istorije, i da se izgradi japanska vojna sila.
Istaknuti među 38.000 članova Nipon Kaigija su premijer Šinzo Abe, potpredsednik vlade Taro Aso i guvernerka Tokija Juriko Koike.
Još jedan član Nipon Kaigija, sve do svoje smrti, bio je Hiro Onoda.
Japan u koji se sredinom sedamdesetih vratio poručnik Onoda nije bio po njegovoj volji.
Smatrao je da je posleratna generacija smekšala.
Na neko vreme preselio se u Brazil i živeo na ranču za uzgoj stoke.
Kasnije se vratio u Japan i otvorio školu za obučavanje mladih Japanca veštinama koje su mu pomogle da preživi tri decenije u džungli.
Kad je Hiro Onoda umro 2014. u 91. godini, portparol premijera Abea bio je u svom posmrtnom slovu pun reči hvale.
Nije nagovestio besmisao njegovog usamljeničkog rata niti pominjao filipinske seljake koje je ubio dugo pošto se Japan predao.
Umesto toga, opisao je Hiroa Onodu kao japanskog heroja.
Možda će vas zanimati i ovaj video: Kuća koja pamti istoriju
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
