Fotografija na kojoj su prikazane tri devojčice jevrejskog porekla koje beže iz nacističke Nemačke obišla je muzeje i izložbe širom sveta.
Nastala je na železničkoj stanici u Londonu, ali je više od 80 godina identitet ovih devojčica bio nepoznat.
Sve do sada.
Inge se ne seća trenutka kada je fotografija napravljena i decenijama nije ni znala za njeno postojanje.
Kada je imala pet godina, pobegla je iz dotadašnjeg doma u Breslauu, u Nemačkoj, a danas Vroclavu u Poljskoj, zajedno sa desetogodišnjom sestrom Rut.
Njihova majka i mlađa sestra su ostale kod kuće i kasnije su ubijene u Aušvicu.
Tek u penziji, Inge je shvatila da su ona i Rut, koja je umrla 2015. godine, ovekovečene kao simbol Holokausta i Kindertransporta, odnosno masovne evakuacije jevrejske dece iz nacističke Nemačke 1939. godine.
- Najstariji osuđeni nacista umro u 102. godini
- Zaboravljeni Holokaust nad Romima: „Zašto su želeli da nas pobiju“
- Softver koji pomaže da žrtve Holokausta ne padnu u zaborav
Na fotografiju je naišla u knjizi istoričara Martina Gilberta, Nikad više.
„Bilo je to veliko iznenađenje.
„On je samo objavio ‘Tri devojčice’ u toj knjizi, tako da sam mu pisala i rekla da smo i te kako žive“, rekla je Inge, čije je devojačko prezime Adamec.
Dodala je da ljudi kažu da liči na glumicu Širli Templ.
„Zašto li se smešim? Pogledajte samo Rut, nju je sve to veoma pogodilo.
„Ne znam ko je treća devojčica koja drži lutku, nisam nikad saznala“, kaže Inge.
Devojčica sa lutkom je zapravo desetogodišnja Hana Kon.
Ona je sa bratom blizancem Hansom, kasnije zvanim Džerald, stigla istim vozom iz Halea u Nemačkoj, kao i devojčice Adamec.
Nogavica Hansovih pantalona može da se vidi na originalnoj staklenoj foto-ploči slike.
Poput Inge i Rut, Hana ne seća da je ova fotografija nastala, mada se seća putovanja i lutke.
Hana je umrla 2018. godine, ali je govorila o njenim iskustvima u intervjuu za Univerzitet u Londonu.
„Sećam se da sam prolazila kroz Holandiju i da su nam dobrodušne žene davale hranu i limunadu.
„Stigli smo do stanice u Londonu vozom iz Harviča, a ja sam se brinula da smo greškom seli u prvu klasu pošto sedišta nisu bila drvena, nego tapacirana“, rekla je ona.
Dodaje da su naposletku stigli u ogromnu halu, a da je ona uz sebe čvrsto držala lutku po imenu Evelin.
Hana je prvi put saznala da fotografija postoji kad ju je njen brat video na izložbi u Kemdenskoj biblioteci u Londonu povodom 50. godišnjice Kindertransporta.
Njene ćerke, bliznakinje Debi i Helen Singer, rekle su da je imala veliku želju da sazna ko su druge dve devojčice.
„Kad god bismo videli tu sliku na kojoj ona sedi sa pletenicom i lutkom, ona bi govorila: ‘Pitam se ko su te druge dve devojčice'“, kaže Debi.
A onda, u januaru, više od 80 godina od nastanka fotografije, njene ćerke su otkrile istinu nakon što su naišle na BBC-jev audio serijal.
U našem prilogu Devojčice: Sigurna kuća od Holokausta, donosimo zaboravljenu priču o hostelu Nort-Ist u kom su Inge, udata Hamilton, i Rut provele deo rata.
„Bio je Dan sećanja na Holokaust i moja prijateljica mi je poslala link ka priči BBC-ja„, rekla je Helen.
„Zapitala sam se zašto mi šalje taj link“, navodi.
Dodaje da je potom videla fotografiju na kojoj je bila njena majka, ali i imena druge dve devojčice, Rut i Inge.
„Bile smo jako uzbuđene. Poslala sam poruku Debi da smo pronašli devojčice“, kaže.
- Od Ane Frank do Virdžinije Vulf: Dnevnici koji svedoče bolje od udžbenika istorije
- Sećanje na Anu Frank 70 godina kasnije: Devojčica koja je napisala dnevnik za milione čitalaca
Inge se, u aprilu, konačno srela sa Haninim ćerkama u Imperijalnom ratnom muzeju u Londonu, gde fotografija stoji izložena više od 20 godina.
Tada su bliznakinje saznale više o dvema porodicama i šta se desilo posle nastanka slike.
„Inge je neko poseban u našim životima. Mislim da bi mama bila jako ponosna na nas.
„Uvek je govorila o tim devojčicama, a činjenica da smo ih pronašle bi joj mnogo značila“, kaže Debi.
Ali šta se desilo sa fotografom?
Iz baze podataka koju čuva Arhiva Halton Geti imidžisa, znamo da je njegovo prezime bilo Stivenson i da je radio za agenciju Topikal pres, koja je zapošljavala više od 1.000 fotografa da snabdevaju slikama ogromnu novinsku industriju.
Tamo i dalje postoji knjiga u kojoj se beležilo šta su fotografi radili kog dana.
Pored fotografije „Tri devojčice koje čekaju na stanici u Liverpul Stritu“, nastale 5. jula 1939. godine, na margini se navodi da je prezime fotografa Stivenson.
Ne možemo znati zasigurno, ali moguće je da to bio Škotlanđanin po imenu Džon F. Stivenson koji se proslavio kao jedan od autora pesme Dear Old Glasgow Toon.
Tridesetih godina 20. veka, agencija Topikal pres je imala njegovu adresu u Glazgovu.
Pomoću Škotskog javnog arhiva, preko adresa na krštenici i umrlici, pronašli smo njegovu porodicu.
Njegov unuk, novinar Gordon Stivenson, bio je opčinjen pričom o dedinoj karijeri fotografa krajem tridesetih godina prošlog veka.
„Znamo da je čitavog života fotografisao i imamo mnogo njegovih slika.
„Svesni smo da je to bio jako važan deo njegovog života“, kaže Gordon.
Dodaje da su znali mnogo samo o njegovoj karijeri u poznijim godinama.
„Otkriće o njegovoj prilično bogatoj karijeri krajem tridesetih godina prošlog veka je bio potpuni šok, ali neverovatan.
„Nismo znali ništa o njegovoj fotografskoj karijeri južno od naše granice“, navodi unuk.
Kaže da je to bilo pravo otkrovenje za njegovu porodicu.
„Još pokušavamo da do kraja da prihvatimo činjenicu da je to mogao biti on, što je to zaista predivno“, izjavio je Gordon.
Fotografija se pojavila u dnevnom listu Njuz kronikl dan pošto je nastala.
Posle toga je korišćena samo povremeno sve do digitalnog doba, kada je počela sve češće da se pojavljuje u novinama i na izložbama.
Tokom posete Debi i Helen Singer, arhiva Geti imidžisa je promenila podatke tako da su u potpisu slike sada imena sve tri devojčice.
„Bila sam na ivici suza, zato što je ime naše majke i mesto odakle je potekla sada vezano za tu fotografiju zajedno sa Inge i Rut.
„One više nisu samo bezimena deca“, kaže Debi.
Helen je dodala da one nisu bile samo ‘tri devojčice’, već da su imale imena i živote koji su bili važni.
„Zaslužile su da budu imenovane i mi mislimo da bi naša majka bila srećna zbog toga“, navodi Helen.
Inge, koja danas ima 89 godina i živi u južnom Londonu, čekala je više od osam decenija da sazna ime ljubazne devojčice koja joj je posudila lutku.
Ona sada zna mnogo više o fotografiji koja ju je pratila čitav život.
„Čini se da ta fotografija naprosto privlači ljude“, kaže.
Dodatno izveštavanje: Dankan Lederdejl
Eva Kor, žena koje je preživela Holokaust i oprostila nacistima:
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.