Blanš Fiksler se seća kako se sakrila u krevet dok su je nacisti tražili.
„Osećala sam kako kuckaju po tom krevetu“, priseća se ona.
„Rekla sam sebi, bolje bi ti bilo da ne dišeš ili da kijaš ili da bilo šta radiš – inače si mrtva.“
Blanš je preživela – imala je sreće.
Nacisti su u Holokaustu tokom Drugog svetskog rata ubili šest miliona Jevreja poput nje.
Imena više od miliona tih ljudi ostaju nepoznata.
Sada bi alatka koja koristi veštačku inteligenciju (AI), a koju je napravio Danijel Pet, softverski inženjer Gugla, mogla da bude ključ za spajanje imena sa nekima od mnogih lica, i žrtava i preživelih, na stotinama hiljada istorijskih fotografija.
- Nacistički plamen koji je gutao knjige „nenemačkog duha“
- Sećanje na Anu Frank 70 godina kasnije: Devojčica koja je napisala dnevnik za milione čitalaca
- Soni je preživeo Holokaust i postao legenda Ajntrahta iz Frankfurta
Alatka je pronašla Blanš na ratnoj fotografiji koju ona nije videla nikad pre.
Danijelova internet stranica, Brojevi spojeni sa imenima, koristi tehnologiju prepoznavanja lica da bi analizirala lica osoba.
Potom pretražuje arhivu fotografiju kako bi pronašla potencijalna poklapanja.
Softver ukršta milione lica u pokušaju da upari ljude koji su već identifikovani na jednoj fotografiji, ali ne i na drugima.
Ovaj detektivski posao – povezivanje tačkica – mogao bi da pomogne da se identifikuju neki ljudi na fotografijama čiji su identiteti trenutno nepoznati.
Blanš, koja danas ima 86 godina i živi u Njujorku, znala je za porodičnu fotografiju dole desno, ali nikad pre nije videla grupnu fotografiju dole levo, koja je načinjena u Francuskoj tokom rata.
Povezao ih je Danijelov softver pomoću veštačke inteligencije.
Blanš su kao dete zvali Bronija.
Živela je u Poljskoj kad su nacisti došli tražeći nju i njenu porodicu.
Njena majka i njena braća i sestre su ubijeni – ali ona se spasla, zahvaljujući tetki Rouz, koja ju je sakrila.
Danijel je putovao da se sretne sa Blanš kako bi joj pokazao izgubljenu sliku iz njene prošlosti.
To je kod nje probudilo davno zaboravljenu uspomenu – na francusku pesmu koju je naučila kao dete.
Blanš je odmah prepoznala sebe kako stoji ispred velike grupe ljudi, ali to nije bilo sve.
Ona je identifikovala i tetku Rouz i jednog od dečaka sa fotografije, davši Danijelu i Američkom muzeju sećanja na holokaust nove informacije koje mogu da iskoriste.
„Veoma je važno identifikovati te fotografije“, kaže Skot Miler, direktor kustoskih poslova muzeja.
„Vraćate im delić dostojanstva, dajete neku utehu porodici i to je oblik odavanja pošte čitavoj jevrejskoj zajednici.“
„U tome i jeste deo problema. Ne mogu dovoljno da naglasim koliko su važne ove fotografije pojedinaca.“
„Svi znamo za tu brojku – ubijeno je šest miliona Jevreja – ali kad to kažete to je zapravo jedna osoba ubijena šest miliona puta.
„Svaka od tih osoba ima svoje ime, svaka od tih osoba ima svoje lice.“
Pre nego što je Blanš prvi put videla ovu fotografiju, samo je troje ljudi na njoj identifikovano.
Zahvaljujući Blanš i Danijelovom softveru, ta brojka se sada udvostručila.
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
