Kad je kanadski parlament ovacijama pozdravio ukrajinskog ratnog veterana koji se borio na strani nacističke Nemačke, ponovo su se u centru pažnje našle kontroverze iz ukrajinske istorije i spomenici u Kanadi, posvećeni veteranima te zemlje.
Jaroslav Hunka, ukrajinski veteran koji je nedavno pozdravljen ovacijama u kanadskom parlamentu, služio je u nacističkoj jedinici pod nazivom 14. Vafen-SS grenadirska divizija, poznatijoj kao Galicijska divizija, oformljenoj 1943. godine.
Njegovo pominjanje kritikovale su kako jevrejske organizacije, tako i pojedini poslanici.
Premijer Džastin Trudo, koji je zajedno sa ukrajinskim predsednikom Vladimirom Zelenski aplaudirao Hunki, izjavio je potom da je cela zemlja osramoćena.
Entoni Rota je pod pritiskom podneo ostavku na mesto predsedavajućeg Donjeg doma kanadskog parlamenta, uz reči da se duboko kaje zbog poziva ukrajinskom nacističkom veteranu da dođe na svečanu sednicu.
Iz Varšave su poručili da će zatražiti izručenje Hunke kako bi mu se sudilo za zločine.
- Crno sunce na uniformi – simbol ekstremista u ukrajinskoj vojsci
- Šta kaže istorija – kako je nastala Ukrajina i koje su veze sa Rusijom
- Gladomor u Ukrajini: Deset činjenica o tragediji velike gladi koja je ubila milione ljudi
- „Slava Ukrajini“: Kako je nastao slogan i ko ga je koristio kroz istoriju
Ovo nije prvi put da je uloga Ukrajine u Drugom svetskom ratu izazvala raspravu u Kanadi, zemlji sa najvećom ukrajinskom dijasporom van Evrope.
Širom zemlje postoji nekoliko spomenika ukrajinskim veteranima iz Drugog svetskog rata, koji su služili u Galicijskoj diviziji.
Jevrejske organizacije odavno osuđuju postojanje tih spomenika, tvrdeći da su se vojnici u Galicijskoj diviziji zarekli na vernost Adolfu Hitleru, i da su ili saučesnici u zločinima nacističke Nemačke ili su ih i sami činili.
Ipak, neki Ukrajinci kontroverzne veterane vide kao borce za slobodu, koji su ratovali rame uz rame sa nacistima samo da bi pružili otpor Sovjetima u borbi za nezavisnu Ukrajinu.
Istorijske kontroverze
Galicijska divizija bila je deo Vafen-SS, nacističke vojne jedinice za koju je u celini utvrđeno da je učestvovala u mnogim zverstvima, između ostalog i u masakrima nad jevrejskim civilima.
Tokom rata, u Ukrajini je ubijeno više od milion Jevreja, uglavnom između 1941. i 1942. godine.
Većinu su ispred njihovih domova streljali nacistički Nemci i njihovi kolaboracionisti.
Galicijska divizija je optužena za ratne zločine, ali njihovi članovi nikad nisu osuđeni.
Jevrejske organizacije smatraju da su spomenici ukrajinskim veteranima, koji su se borili u Vafen-SS diviziji, smatrajući da se radi o „glorifikaciji i slavljenju onih koji su aktivno učestvovali u zločinima za vreme Holokausta“
Upravi takav spomenik nalazi se na privatnom ukrajinskom groblju u Oukvilu, u Ontariju, i na njemu su istaknuta obeležja Galicijske divizije.
Postoji i spomenik u Edmontonu, kanadska država Alberta.
Treći, takođe u Edmontonu, predstavlja bistu Romana Šuheviča, ukrajinskog nacionalističkog lidera i nacističkog kolaboracionistu, čije su jedinice optužene za masakr nad Jevrejima i Poljacima.
Šuhevičevo učešće u tome je, međutim, predmet rasprave i on nije bio član Galicijske divizije.
Spomenici, koji datiraju iz 1970-ih i 1980-ih, napadani su ili kako su kanadski mediji pisali ‘vandalizovani‘ poslednjih godina – po njima je crvenom farbom ispisana reč „nacista“.
- Pregovori sa nacistima – mrlja u partizanskoj borbi ili mudar strateški potez
- Dug put u smrt: Masakr nad jugoslovenskim internircima u norveškom logoru Beisfjord
- Efraim Zurof i lov na naciste: Kako smo našli Dinka Šakića i zašto nam je izmakao Šandor Kepiro
- Veliki nacistički spomenik u Švajcarskoj koji izaziva osećaj sramote
Zašto se raspravlja o spomenicima?
Rasprava se vodi oko uloge Ukrajine u ratu, kao i oko sastava ukrajinske dijaspore u Kanadi, kaže Dejvid Marpls, profesor istočnoevropske istorije na Univerzitetu u Alberti.
U Drugom svetskom ratu, milioni Ukrajinaca služili su u sovjetskoj Crvenoj armiji, ali su se zato hiljade drugih borili na nemačkoj strani u Galicijskoj diviziji.
Oni koji su se borili na strani Nemačke verovali su da će im to doneti nezavisnu državu od sovjetske vladavine, kaže profesor Marpls.
U ono vreme, Ukrajinci su prezirali Sovjete zbog njihove uloge u Velikoj ukrajinskoj gladi iz 1932-33, poznate i kao Gladomor.
Procenjuje se da je tada stradalo oko pet miliona Ukrajinaca.
Ultradesničarske ideologije su 1930-ih uzimale maha i u većini evropskih zemalja, pa i u Velikoj Britaniji, a Ukrajina nije bila izuzetak, kaže profesor Marpls.
Posle poraza Nemačke, neki vojnici iz Galicijske divizije dobili su dozvolu da uđu u Kanadu posle predaje savezničkim snagama, čemu su se u ono vreme protivile jevrejske grupe.
Pojedini Kanađani ukrajinskog porekla vide ove vojnike i širu Galicijsku diviziju kao „nacionalne heroje“ koji su se borili za nezavisnost zemlje.
Oni tvrde i da je njihova saradnja sa nacističkom Nemačkom bila „kratkog veka“ i da su se oni na kraju borili i protiv Sovjeta i protiv Nemaca za slobodnu Ukrajinu.
Međutim, jevrejska zajednica na to gleda drugačije.
„Suština je da su ta jedinica, 14. SS jedinica, bili nacisti“, kaže za BBC lider kanadskog Bene Berita Majkl Mostin.
Kanada je u prošlosti već morala da se suoči sa ovom istorijom putem komisije iz 1985. godine, koja je dobila zadatak da istraži navode da je Kanada postala utočište za nacističke ratne zločince.
U izveštaju koji je komisija objavila naredne godine zaključeno je da nema dokaza da su Ukrajinci koji su se borili na strani nacističke Nemačke povezani sa konkretnim ratnim zločinima.
„Puko članstvo u Galicijskoj diviziji nije dovoljno da opravda krivično gonjenje“, dodaje se u tom izveštaju.
Nalaze izveštaja u međuvremenu su osporile jevrejske grupe i pojedini istoričari.
Profesor Marpls kaže da u vreme nastanka izveštaja neke arhive u Ukrajini i Rusiji nisu bile dostupne i da su u međuvremenu postale javne, dovevši do obnovljenog istraživanja ovog pitanja.
Tada je otkriveno, kroz to dodatno istraživanje, da su neki od onih koji su služili u okviru Galicijske divizije učestvovali u ratnim zločinima, rekao je on, iako niko od njih nikad nije za to osuđen.
- Novootkrivene fotografije otkrivaju užase Kristalne noći
- Kako su obične žene postale krvnice SS-a
- Pepeo 8.000 nacističkih žrtava pronađen u masovnoj grobnici u Poljskoj
Kako Rusija ovo koristi?
I kako je ova istorijska rasprava ušla u 21. vek, dodatno je bila zakomplikovana savremenom ruskom propagandom, koja je etiketirala ukrajinsku vladu kao nacističku da bi opravdala svoju invaziju na tu zemlju.
Profesor Marpls kaže da je, iako ultradesničarski ekstremizam i dalje postoji u Ukrajini, on mnogo manji nego što ruska propaganda želi da predstavi ljudima.
A ukrajinski izabrani zvaničnici, tvrdi on, nisu povezani ni sa jednom ultradesničarskom grupom u zemlji.
„Rusija je u ogromnoj meri uprostila taj narativ“, kaže profesor Marpls.
Ukrajinske grupe u Kanadi kažu da su spor oko spomenika i Hunkino pojavljivanje u parlamentu rezultat upravo te propagande.
Još 2017. godine, pre invazije ali kad su napetosti između Rusije i Ukrajine već uveliko postojale, ruska ambasada u Kanadi kritikovala je postojanje ukrajinskih spomenika u Kanadi, optuživši ih da odaju počast „nacističkim kolaboracionistima“.
Taras Podilski, portparol kompleksa Ukrajinskog omladinskog jedinstva u kom se nalazi Šuhovičeva bista, rekao je da je brzo ograđivanje kanadskih političara od Hunke najnovija posledica ruske kampanje dezinformacija.
On je dodao da nema dokaza koji povezuju ovog veterana sa ratnim zločinima.
„Bez ikakvog propisanog procesa, ova osoba postala je žrtva ruskog narativa koji je sada postao uspešan“, kaže Podilski.
Mostin iz Bene Berita kaže da on priznaje da ova istorija ima komplikovanu prirodu, naročito za neke ljude u okviru ukrajinske dijaspore.
Ali, on kaže da bilo kakva veza sa nacizmom „nije nešto što možemo dozvolimo da buduće generacije slave ili pokušavaju da operu“.
U širem smislu, stručnjaci za Holokaust su poslednjih godina prozvali nekoliko istočnoevropskih zemalja zbog ublažavanja njihove uloge u masakru nad jevrejskim narodom tokom Drugog svetskog rata.
I jevrejske grupe u Kanadi i Kanađani ukrajinskog porekla koji stoje iza ovih spomenika tvrde da su vodili razgovore po ovom pitanju.
Međutim, obe strane su rekle da nisu uspele da se dogovore oko budućeg pravca.
„To se nalazi na našem privatnom posedu, ne nalazi se na javnom posedu, i mi želimo da imamo simbol ukrajinske slobode“, kaže Podilski za Šuhevičevu bistu u Edmontonu.
„Mi znamo da on nije učinio ništa loše.“
Mostin kaže da, za njega, skorašnja epizoda u kanadskom Donjem domu Parlamenta pokazuje da postoje rupe kad je u pitanju kanadsko poznavanje nacističke istorije.
„Imamo situaciju u Kanadi u kojoj ne poznajemo vlastitu istoriju kad su u pitanju nacistički počinioci koji su dospeli u našu zemlju“, kaže on.
On i drugi iz jevrejske zajednice u Kanadi pozivaju na preispitivanje te istorije.
„Veoma je važno da premijer to pokaže liderima na najvišem nivou, da se konačno otvori to pitanje, zato što jevrejska zajednica to zahteva decenijama.“
Pogledajte video: Sećanje na Kristalnu noć
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
