„A šta se ovde pravi?“, naslanjajući se na lopatu, dok briše znoj sa lica, radnik mi postavlja pitanje koje iziskuje složen odgovor.

Pravi se spomenik posvećen događajima od pre skoro 80 godina koji i danas otvaraju sporove.

„Spomenik nevinim žrtvama“ podiže se na inicijativu gradskog odbora Saveza vojvođanskih Mađara i posvećen je stradalima posle oslobođenja Novog Sada u Drugom svetskom ratu 1944. i 1945. godine.

Podizanje spomenika odobrila je Gradska uprava Novog Sada.

„To je naša inicijativa, ali je i civilizacijska obaveza koju je praktično osnažila gradska skupština“, govori Ištvan Pastor, predsednik Saveza vojvođanskih Mađara, za BBC na srpskom.

U uglu parka, na obodu novosadskog naselja Liman, radnik nastavlja da kopa kanal za kablove oko postamenta na kome se još naziru tragovi letaka i poruka koje su zalepili i ispisali aktivisti na nedavnom protestu, protiveći se njegovom podizanju.

„Mi smo sad u tački u kojoj Novi Sad može jednostavno da prestane da bude Novi Sad, onakav kakvim ga znamo i to ne smemo da dopustimo“, rekao je pred više stotina okupljenih Daško Milinović, radijski voditelj i aktivista „Antifašističkog fronta 23. oktobar“, grupe koja je organizovala protest.

U pisanom odgovoru za BBC na srpskom, on je ranije istakao da je za njih podizanje spomenika sporno jer se „time pokušava kriminalizovati Narodno-oslobodilačka vojska koja je Novi Sad i Jugoslaviju oslobodila od fašizma“.

Na taj način se, dodao je, takođe „relativizuju zločini fašističkih snaga na ovim prostorima“ koji su u tom gradu „najstrašniji izraz imali u Novosadskoj raciji 1942″.

U Raciji, zločinu sprovedenom na više od deset mesta u Bačkoj, mađarski fašisti ubili su više od 3.600 ljudi, od toga oko 1.300 u Novom Sadu.

• Šta je zbližilo Srbiju i Mađarsku
• Matica srpska – šta predstavlja najstarija nacionalna ustanova kulture
• Grčka partizanska „država“ u Titovoj Jugoslaviji

I pre postavljanja kamena temeljca, spomenik se našao na meti kritike nekih stručnjaka i političkih partija.

„Podizanje spomenika nevinim žrtvama nije samo po sebi sporno, niti problematično, ta ideja nije loša, ali je sporan spisak na koji se predlagač pozvao, a koji je primer lošeg rada komisije, nepotpunih podataka i ogromnog broja grešaka“, govori istoričar Aleksandar Horvat za BBC na srpskom.

Glavni problem, dodaje Horvat, predstavlja spisak žrtava na koji se Savez vojvođanskih Mađara poziva u inicijativi za podizanje spomenika.

Na spisku su i imena više osuđenih ratnih zločinaca, među kojima su nalogodavci, organizatori i izvršioci Novosadske racije.

Reč je o spisku koji je načinila Komisija za tajne grobnice koju je Ministarstvo pravde formiralo 2009, kako bi se naredne tri godine bavila „popisivanjem žrtava na teritoriji Srbije posle oslobođenja 1944″.

„Uopšte se ne radi o tome, ni o kakvim spiskovima, ni o kakvim obeležavanjima ili odavanjima počasti onima koji su pravosnažno osuđeni i na bazi te pravosnažne osude nad njima je izvršena kazna, nego se praktično radi o nevinim žrtvama“, kaže Pastor, koji očekuje otkrivanje spomenika početkom novembra.

Savez vojvođanskih Mađara (SVM) je parlamentarna stranka u Srbiji koja podržava vladajuću većinu.

Miloš Vučević, gradonačelnik Novog Sada iz redova vladajuće Srpske napredne stranke, rekao je krajem juna ove godine da je SVM glasao za podizanje spomenika Kralju Petru Prvom i upitao zašto je onda problem da „mi priznamo da je bilo nevinih žrtava 1944. i 1945. godine, ne ulazeći u pojedinačna imena“.

„Da je bila i samo jedna nevina žrva, zaslužuje obeležje i smatram da je to pravi patriotizam. Meni, kao unuku poginulog partizana, ne znam ko može da drži predavanje“, rekao je Vučević.

Do objavljivanja teksta iz Skupštine Grada Novog Sada nije stigao odgovor na pitanja BBC-ja do kada bi trebalo da bude podignut spomenik, kao ni koliko novca iz budžeta je izdvojeno za ovaj projekat.

Šta se u Novom Sadu dešavalo za vreme Drugog svetskog rata?

Drugi svetski rat na tlu Kraljevine Jugoslavije počeo je Aprilskim ratom 1941. godine, jedanaestodnevnom invazijom Sila Osovine, vojne koalicije predvođene nacističkom Nemačkom i fašističkom Italijom.

Kraljevina Jugoslavija je kapitulirala, a njenu teritoriju su okupatori međusobno podelili, pa su Bačka i Novi Sad pripali Mađarskoj, na čelu sa Miklošem Hortijem.

Njene vojne i policijske jedinice su tokom Drugog svetskog rata izvršile mnoge zločine, a jedan od najsvirepijih bila je Racija, sprovedena širom okupirane Bačke, od čega nije bio izuzet ni Novi Sad.

Od 21. do 23. januara 1942. godine, mađarska vojska i žandarmerija sprovela je Novosadsku raciju, ratni zločini i masakr nad, većinski, Srbima i Jevrejima.

„Bio je to neadekvatan, ali planiran odgovor na partizanske diverzantske aktivnosti pod vođstvom komunista i oružani otpor protiv mađarskog okupatora“, navodi Mihael Portman, naučni saradnik Instituta za habzburške i balkanske studije Austrijske akademije nauka, za BBC na srpskom.

Dodaje da je, „osim lova na pripadnike Titovih jedinica“, Racija poslužila za odmazdu i zastrašivanje.

Pokrajinska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini utvrdila je, navodi Portman, da je tokom racije ubijeno 3.643 ljudi – među njima i deca i žene, a više hiljada mučeno i poslato u koncentracione logore.

U Novom Sadu je ubijeno više od 1.300 ljudi, a mnoga tela su posle streljanja dovučena do obale reke Dunav gde su gurani pod led.

Leševi žrtava u drugim mestima, poput Čuruga i Žablja, bacani su u rupe na zamrznutoj reci Tisi.

Novi Sad je još dve godine bio okupiran, da bi ga partizanske i jedinice Crvene armije 23. oktobra 1944. oslobodile.

Austrijski istoričar Mihael Portman kaže da je Pokrajinska komisija za utvrđivanje zločina okupatora i njihovih pomagača u Vojvodini po oslobođenju evidentirala 2.884 mađarska ratna zločinca i 79 „narodnih neprijatelja“.

Pozivajući se na spisak Odeljenja za zaštitu naroda (OZNA) – jugoslovenske obaveštajne službe – navodi da je oko 2.000 Mađara streljano tokom prvih meseci po oslobođenju, ali da „ne može da proceni koliko njih“ je učestvovalo u Raciji i ostalim zločinima mađarskog okupatora.

„Usuđujem se da kažem da je većina ovih ljudi na ovaj ili onaj način zaista bila kriva“, navodi Portman.

Sporni spisak

U Otvorenoj knjizi žrtava Komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine, na koji se poziva u tekstu inicijative Saveza vojvođanskih Mađara, u Novom Sadu i okolini popisano je više od 1.300 „žrtava narodnog oslobođenja“.

Istoričar Aleksandar Horvat kaže za BBC na srpskom da je spisak pun grešaka, pa su tako neka lica popisana više puta pod različitim imenima.

Takođe, u registar su, dodaje, uvršteni ljudi koji nisu iz Novog Sada ili nisu stradali na teritoriji grada.

Međutim, glavni problem je što je na spisku više osuđenih ratnih zločinaca, među kojima su nalogodavci, organizatori i izvršioci Novosadske racije.

„Novosadski industrijalac Đula Kramer je, na primer, bio član odbora koji je 1942. odlučivao o tome ko će biti likvidiran tokom Racije ili Đula Zombori – šef policijske kapetanije i takođe jedan od organizatora“, objašnjava Horvat.

U registru je i Geza Batori – potpukovnik i komandant odreda žandarmerije koji su sprovodili Raciju, kao i dvojica Jožefa – Kenjeki i Heđi, ozloglašeni pripadnici gradskog represivnog policijskog aparata „koji je činio ratne zločine“, navodi Horvat.

Horvat ističe da je na spisku i niz zločinaca poput Janoša Tota koji je na suđenju priznao da je ubio desetak ljudi tokom rata, a učestvovao i u likvidaciji braće Jovandić, čije ime danas nosi jedna novosadska ulica.

Tu je, dodaje, i Imre Balog, pripadnik mađarske vojske koji je takođe učestvovao u Raciji i tada, o čemu su govorili svedoci, „lično pucao, streljao i ubijao nožem“.

„Zanimljivo je istaći slučaj Ferenca Fehera protiv koga je njegova majka svedočila na sudskom procesu i rekla da je za vreme rata u Sirigu ubio pravoslavnog sveštenika i jednu ženu“, naglašava kustos Muzeja Vojvodine.

Popisani su, dodaje, i Milan L. Popović – zloglasni kolaboracionista iz Bačke i poslanik u mađarskom parlamentu u Budimpešti i Pavle Popović Pecija – zemljoposednik i saradnik mađarskih okupacionih vlasti, koji se bogatio tokom rata.

Predlagači i protivnici

U tekstu inicijative za podizanje spomenika koju je 2017. podneo Savez vojvođanskih Mađara, pominju se dve komisije – Komisija za tajne grobnice i Međuakademska komisija Srpske i Mađarske akademije nauka, kao i rezultati njihovih istraživanja.

U dokumentu predatom gradskom Savetu za kulturu piše i da se „spisak žrtava iz Novog Sada“ nalazi na sajtovima obe komisije, ali da za „civilne žrtve posle oslobođenja nema dovoljno podataka jer je spisak nestao“.

„Po tvrdnji onih koji su videli originalni spisak žrtava, bilo je zabeleženo više od 1.600 imena, a otkriveno je oko 1.300, a u pitanju su žrtve svih nacionalnosti“, piše u tekstu inicijative.

U nastavku se navodi da „arhivski i drugi izvori dokazuju“ da je postojalo više lokacija gde su „vršene likvidacije mađarskog, srpskog i stanovništva druge nacionalnosti“ i da ta mesta „na kojima su bile masovne grobnice“ više ne postoje jer su po oslobođenju tu izgrađeni razni objekti.

„U Novom Sadu postoji jedna ovakva grobnica gde se nalaze ratni zločinci nad kojima je izvršena smrtna presuda na bazi pravosnažne sudske odluke i ljudi u odnosu na koje nikakav postupak nije vođen, nego je vršena odmazda na osnovu nacionalne pripadnosti“, tvrdi Pastor, pozivajući se na rad istoričara Slobodana Cvetkovića – sekretara Komisije za tajne grobnice.

Odgovarajući na kritike oko navođenja problematičnog spiska u inicijativi, predsednik Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine kaže da „to nije spisak“, već „opis fakticiteta“.

„Tu listu ili taj sklop činjenica nismo mi sastavljali, kad pogledate sajt i arhivsku građu, tamo se vidi ime, prezime, datum smrti i razlog zbog čega je osuđen.

„Ali mi sastav rake ne izjednačavamo sa namerom dizanja spomenika nevinim žrtvama, to su dve odvojene stvari“, naglašava Pastor.

Dodaje da „nikome nije u interesu da bilo ko ima nekakvu sumnju“ jer je ovo „civilizacijsko dostignuće“.

„Izuzetno je velika stvar da je ovo u Srbiji moguće“, kaže Pastor.

Međutim, neki Novosađani se ne slažu sa ovom inicijativom, a aktivisti iz Antifašističkog fronta 23. oktobar su joj se javno usprotivili.

Do sada su organizovali dva protesta – decembra 2021. i 11. jula ove godine.

Na pitanje da li su se obraćali nadležnima i gradskim vlastima, radijski voditelj Daško Milinović navodi da sve što od njih dobijaju je „nespretno ubeđivanje da se spomenik ne podiže na osnovu spiska“.

„Mi ipak više verujemo dokumentima koji su usvojeni u institucijama grada, nego korumpiranim političarima na reč“, kaže aktivista za BBC na srpskom.

Organizacija je početkom marta uputila „apel međunarodnoj javnosti“, kako bi je „upoznala sa ovim skandaloznim činjenjem novosadskih vlasti“.

„Ukoliko ni to ne urodi plodom, ostaje nam jedino još ulica, odnosno protesti“, kaže Milinović.

• Postani partizan – kako kroz društvenu igru probuditi u sebi narodnog heroja
• Sremski front: Uvod u oslobođenje Jugoslavije
• Pregovori sa nacistima – mrlja u partizanskoj borbi ili mudar strateški potez

Šta istoričari misle o spomeniku?

Novosadski istoričar Aleksandar Horvat veruje da je ideja o podizanju spomenika nevinim žrtvama u Novom Sadu u samom početku bila ispravna, ali da je napravljena greška pozivanjem na spisak.

Takođe, ne odbacuje činjenicu da na spisku ima nevinih ljudi koji su streljani bez ikakve krivice, ali je potrebno, kaže, razdvojiti ih od zločinaca i celu situaciju staviti u istorijski kontekst.

„Ne možemo na osnovu ovog spiska koji podrazumeva toliki broj ratnih zločinaca i koji je toliko nepouzdan donositi dalekosežne odluke“, smatra Horvat.

Njegov kolega Ferenc Laco, istoričar i docent na Univerzitetu u holandskom Mastrihtu, takođe smatra da treba „praviti razliku između nevinih žrtava i izvršilaca“ i da „nevine žrtve nasilja počinjenog 1944. i 1945. zaslužuju odgovarajuću komemoraciju“.

„Koliko sam ja razumeo trenutnu situaciju, nema namere da se imena ratnih zločinaca navode kao nevine žrtve“, navodi Laco u pisanoj izjavi za BBC na srpskom.

Austrijski istoričar Mihael Portman inicijativu za podizanjem spomenika „smatra legitimnim“ jer su „pripadnici nekih komunističkih snaga ubijali nevine ljude, slali ih u koncentracione logore i proterivali iz njihovih domova“.

„Posle četiri godine rata, propagande i svih zločina koje su pripadnici nemačkih i mađarskih okupacionih snaga počinili u Jugoslaviji, ovakvo ponašanje Titovih snaga je shvatljivo, ali nije izgovor za osvetu i odmazdu“, zaključuje austrijski istoričar.

Kako su reagovali političari?

Inicijativu za „podizanje spomenika svim nevinim žrtvama u Novom Sadu, godine 1944/45″ Savez vojvođanskih Mađara podneo je gradskom Savetu za kulturu 2017. godine.

Savet za kulturu je 2018. prihvatio inicijativu, utvrdio Predlog odluke i dalje ga uputio Skupštini grada na razmatranje koja ga je krajem avgusta prihvatila i donela odluku o podizanju spomenika.

Prema pisanju medija, za ovu odluku je glasao 41 odbornik Srpske napredne stranke, Saveza vojvođanskih Mađara i Pokreta obnove kraljevine Srbije.

Bilo je to za dva glasa više od polovine i prvi put da vladajuća koalicija nije glasala složno.

Predlog nisu podržali Socijalistička partija Srbije i Liga socijaldemokrata Vojvodine iz vladajuće koalicije i Srpska radikalna stranka, Demokratska stranka i pokret „Dosta je bilo“ iz opozicije.

Oktobra 2019. godine vladajuća koalicija je u Skupštini Novog Sada izglasala budžet za spomenik, ovog puta jednoglasno, preneo je portal 021.

• Koliko je zakon koji je izjednačio četnike i partizane doprineo pomirenju u Srbiji
• Drugi svetski rat, antifašizam i revizionizam: „Sutjeska je danas višestruko izdana“
• Ko je bio Britanac Bil Hadson koji je hteo da pomiri Tita i Dražu

Pored građana i aktivista, podizanju spomenika protive se pojedine partije, poput Srpska radikalne stranka koja u trenutnom sazivu gradske skupštine ima troje odbornika.

„Srpska radikalna stranka se nepomirljivo protivi podizanju ovog sramnog spomenika kojim se vrši revizija nepobitnih istorijskih činjenica, čiji je krajnji cilj da se od dželata napravi žrtva“, navodi se u saopštenju.

Reagovale su pojedine opozicione stranke koje nisu zastupljene u gradskoj skupštini poput Demokratske stranke i Stranke slobode i pravde (SSP).

Praoblik ptice u mermeru

Lokacija na kojoj bi trebalo da bude podignut spomenik, nalazi se, prema projektu, na uglu ulica 1.300 kaplara i Ive Andrića, u novosadskom naselju Liman 4.

Projektom je predviđeno formiranje malog trga sa skulpturom u središtu popločanog platoa i pristupnim stazama.

Skulptura u „praobliku ptice“ delo je akademskog vajara Lasla Silađija i izrađuje se od belog mermera.

Dimenzije spomenika su 120x130x120 centimetara, a težina 2 do 2,5 tona.

Na postamentu će biti postavljena ploča sa ugraviranim tekstom u četiri reda, na srpskom, mađarskom i nemačkom: U spomen svima nevinim žrtvama – Mindend ártatlan áldozat emlékére – In errinrung an alle unschuldigen opfer – 1944/1945.

Ugovor je krajem 2021. godine, posle nekoliko neuspelih tendera, dodeljen ponuđačima Ekonomistelektro iz Beočina i AB & CO, Tron tex i NPN iz Novog Sada, za posao od skoro milion i po dinara.

Šta misle Novosađani?

Bacajući letimičan pogled ka postamentu, Natalija iz Novog Sada kaže da ne zna tačno šta se gradi, ali na pomen naziva spomenika i polemike koja se u javnosti povela tom prilikom, zauzima jasan stav.

„Što stalno kopaju po tome, valjda treba da gledamo u budućnost“, dodaje ona, hvatajući zalet biciklom.

Dragana, penzionera sa Limana, ne interesuje previše kome se spomenik podiže, ali smatra da je to prilika da se „kraj malo sredi“.

Iako deluje da mnoge Novosađane ne zanima ova tema, postoje i oni koji se „izuzetno protive“ ovakvoj odluci, poput Antonija Rajiča.

„Slažem se da je bilo žrtava među nemačkim i mađarskim stanovništvom, ali oni koji su učestvovali u egzekuciji, njima ne treba spomenik.

„Mislim da se neke stvari predimenzioniraju i da nema svrhe – fašistima se spomenici ne dižu“, odlučan je rođeni Novosađanin.

Zločinci na spomeniku nevinim žrtvama u Subotici

Pre skoro 30 godina i u Subotici je podignut spomenik nevinim žrtvama „Ptica slomljenih krila“, ali se među više od 1.100 imena uklesanih oko skulpture, nalazi najmanje osam spornih, prenosi N1.

Spomenik se nalazi nadomak Senćanskog groblja gde je „novembra 1944. godine izvršeno je masovno streljanje civila, uglavnom nemačke i mađarske nacionalnosti“.

Među spornim imenima je mađarski vojnik Ištvan Lordi, što je primetila Anđa Grubešić na čije je oči, prema njenom svedočenju, 1941. godine usmrtio njenog oca Spasoja Ninkovića i sestru Bojku.

„Ja u rukama držim pravosnažne sudske presude do kojih sam nedavno došao, Ištvan Lodri je pravosnažno osuđen za ubistvo Spasoja Ninkovića“, rekao je za N1 subotički novinar Branko Žujović koji je među prvima otkrio da su na spomeniku imena ratnih zločinaca.

Među „nedužnim žrtvama terora“, našla su se i imena braće Pelhe, koji su stradali u borbi sa partizanima, dodao je novinar.

Rudolf Vajs iz Komisije za spomenik „Ptica slomljenih krila“ izjavio je da „ko radi taj i greši“, kao i da je posredi „zakon velikih brojeva“.

„Siguran sam da nema loše namere, jer nikom ne odgovara da na jednom spomeniku budu ratni zločinci.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]