Australija je donela prvi zakon u svetu sa ciljem da Gugl i Fejsbuk plaćaju za vesti na svojim platformama.
Tehnološki giganti su se oštro protivili novom zakonu, a Fejsbuk je privremeno bio ukinuo prenošenje informativnih sadržaja u Australiji zbog ovog spora.
Fejsbuk je potom, ove nedelje povukao odluku posle pregovora sa vladom.
Posle razgovora, zakon je usvojen u oba doma australijskog parlamenta sa novim amandmanima koji omogućavaju da Fejsbuk i Gugl ne budu obuhvaćeni novim zakonom, preneo je BBC.
Međutim, obe kompanije su se sada obavezale da plate značajne iznose pojedinim australijskim medijskim kućama izvan ovog zakona, što se smatra kompromisom.
Australijski zakon se smatra mogućim testom za slične propise u drugim zemljama koji bi primorali i Fejsbuk i Gugl da medijima plate za objavljivanje njihovog sadržaja.
Nova regulativa podstiče tehnološke gigante i medijske kuće da sami postignu dogovore o naplati sadržaja. Ako razgovori ne urode plodom, digitalne platforme mogu da budu uključene u nezavisnu arbitražu.
- Fejsbuk zabranio sadržaj koji negira Holokaust
- „Želimo obeštećenja“: Podnete tužbe protiv Fejsbuka zbog Kembridž analtika skandala
- Kako se „globusar“ iz Bosne infiltrirao među ravnozemljaše i napravio puč
Australijska vlada prethodno je objavila da je Fejsbuk prihvatio da ukine zabranu na deljenje vesti na njegovoj platformi u toj zemlji posle dogovora o zakonu.
Tehnički gigant blokirao je vesti Australijancima na ovoj platformi prošlog četvrtka usred spora oko zakona.
Ministar finansija Australije Džoš Frajdenberg rekao je da mu je šef Fejsbuka Mark Zakerberg rekao da će zabrana prestati narednih dana.
Frakdenberg je rekao je da će vlada podneti amadmane na predloženi zakon, odnosno da je pristala na određene izmene zakona.
„Fejsbuk se ponovo sprijateljio sa Australijom“, rekao je on novinarima u Kanberi u utorak.
Šta se desilo?
U svetlu propadanja tradicionalnih medija, smanjenih prihoda od prodaje i reklama, vlasti u Australiji su prve u svetu krenule u bitku protiv Gugla i Fejsbuka, tražeći im da deo velikog kolača koji zarađuju prebace medijima čije vesti čine deo internet-saobraćaja na ovim platformama.
To je, kako se smatra, način da se ozbiljno novinarstvo sačuva u poplavi lažnih vesti čijem širenju upravo pogoduju društvene mreže.
„Nema sumnje da je Australija test-poligon za bitku za čitav svet“, rekao je ministar finansija Džoš Frajdenberg, objašnjavajući zašto su Fejsbuk i Gugl toliko zaoštrili sukob.
Gugl je čak isprva pretio da će se sasvim povući iz Australije.
Odgovor Fejsbuka je bio – isključivanje.
Korisnicima iz Australije od četvrtka, 18. februara nije bilo omogućeno da dele i gledaju sadržaje sa vestima na ovoj platformi.
Australijanci su se u četvrtak probudili i uvideli da su im nedostupne sve lokalne i globalne info stranice.
Među blokiranima je bilo i nekoliko naloga Vlade iz domena zdravlja, kao i hitnih službi.
Iz Fejsbuka su najpre saopštili da su ove stranice greškom blokirane.
Australijska vlada je tada saopštila da potez Fejsbuka ozbiljno narušava kredibilitet kompanije i platforme.
Korisnici van Australije takođe nisu mogli da uđu na informativne stranice tamošnjih medija na Fejsbuku.
Potez kompanije je odgovor na novi predlog zakona u Australiji koji bi trebalo da natera Fejsbuk da plaća za informativne sadržaje.
Predstavnici kompanija kao što su Gugl i Fejsbuk smatraju da ovaj zakon ne oslikava dobro način na koji internet funkcioniše i da na nepošten način kažnjava njihove platforme.
Donji dom australijskog parlamenta usvojio je zakon u sredu.
„U Fejsbuku moraju dobro da razmisle šta ovo znači za njihov položaj i reputaciju“, rekao je Pol Flečer, australijski ministar za komunikacije.
Kompanije Fejsbuk povukla je ovaj potez samo nekoliko sati pošto je Gugl pristao da plati Njuz korporaciji, čiji je vlasnik Rupert Mardok, za informativni sadržaj sa sajtova te medijske imperije.
Zašto je Fejsbuk ovo uradio?
Australijsko regulatorno telo za konkurenciju saopštilo je da je osmislilo predlog zakona kako bi se u pogledu profita izjednačili tehnološki giganti i izdavači.
Ali u Fejsbuku tvrde da ih je zakon stavio pred težak izbor – ili će da postupe u skladu sa njim i ignorišu realnost, ili će sprečiti pristup informativnom sadržaju u Australiji.
„Teška srca smo morali da odaberemo ovo drugo“, navodi se u saopštenju kompanije.
Australijski izdavači sada takođe ne mogu da dele ili objavljuju sadržaj na sopstvenim Fejsbuk stranama.
Državna televizija ABC i dnevni listovi Sidnej Morning Herald i Australijan imaju milione pratilaca na ovoj platformi.
Iz Fejsbuka su saopštili da su samo tokom prošle godine australijskim izdavačima kroz razne modele pomogli sa oko 316 miliona američkih dolara.
Tvrde i da je sama platforma imala veoma mali dobitak od tih informativnih sadržaja i vesti.
Zakon želi da kazni Fejsbuk za sadržaj koji nije ni tražio, tvrdi Vilijam Iston, lokalni direktor Fejsbuka.
Zašto se Fejsbuk sada predomislio?
Fejsbuk je u utorak saopštio da je dobio uveravanja od predstavnika australijske vlade.
„Vlada je pojasnila da ćemo zadržati mogućnost da odlučujemo da li će se vesti pojaviti na Fejsbuku, tako da nećemo automatski biti podvrgnuti prisilnim pregovorima“, rekao je Kembel Braun, potpredsednik u Fejsbuku zadužen za partnerske odnose.
„Postigli smo sporazum koji će nam omogućiti da pružimo podršku medijima za koje se odlučimo, među kojima su i mali i lokalni mediji“.
Facebook već ima proizvod – Fejsbuk Njuz Tab – putem kojeg medijskim organizacijama plaća naknadu za objavljivanje njihovih priča na ovoj platformi.
To je, međutim, dostupno samo u Velikoj Britaniji i SAD.
Gugl je takođe pretio da će povući primarni pretraživač iz Australije, ali kompanija je nedavno sklopila ugovore sa lokalnim medijskim kompanijama.
Analiza
Šaima Kalil
dopisnica iz Australije
Kada je Fejsbuk odlučio da vrati sadržaj vesti u Australiji, postavilo se veliko pitanje ko je prvi trepnuo: Australija ili tehnološki gigant?
Ali ovo je zaista bila velika pokazna vežba.
Vlada – koju je kompanija za društvene medije isključila – može trijumfalno da kaže da je ubedila Fejsbuk da preinači odluku o blokadi.
Fejsbuk – koji je ovim potezom naneo štetu vlastitoj reputaciji na globalnom nivou – takođe može da tvrdi da je za pregovarački sto doveo najviše nivoe vlasti i izdejstvovao ključne izmene zakona koji mu se u osnovi nikako nije svideo.
Kompromis je ovde ključna reč.
Ali čitavo ovo suprotstavljanje ne odnosi se samo na moć – u osnovi je na presedanu.
Svet to pažljivo posmatra.
A ako potez Australije uspe, možete biti sigurni da će druge zemlje želeti da urade nešto slično.
Šta se desilo sa sajtovima Vlade?
Potez Fejsbuka onemogućio je i pristup određenim stranicama Vlade iz domena zdravstva, hitnih službi i meterologije.
Među blokiranim su i stranice dobrotvornih organizacija, sportskih klubova i drugih grupa koje nemaju veze sa vestima.
Kompanija je kasnije izdala u saopštenje u kojem se navodi da su pojedine stranice greškom blokirane i da će ubrzo biti omogućen pristup.
Kako su reagovali Australijanci?
Odluka Fejsbuka o blokadi zazvala je brojne negativne reakcije, jer su mnogi korisnici ostali bez pristupa stranicima koje smatraju za pozdan izvor informacija.
Nekoliko njih je ukazalo na to da je Fejsbuk jedan od najvažnijih kanala za dobijanje hitnih i važnih vesti u vreme pandemije.
„Ovo predstavlja ozbiljno ograničenje i postavlja se pitanje koji bi sledeći koraci Fejsbuka mogli da budu, ne samo u Australiji, već širom sveta“, rekao je za BBC Piter Firt iz Sidneja.
Amelija Maršala rekla je da ne može da veruje kakvu odluku je donela kompanija usred pandemije Kovida-19.
„Zato sam odlučila da obrišem profil na Fejsbuku“.
Australijski ogranak organizacije Hjuman Rajts Voč saopštio je da Fejsbuk na ovaj način cenzuriše informacije u toj zemlji.
Tekst je ažuriran 25. februara 2021. godine
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.