Kada ih napusti neko blizak, ljudima nedostaju razgovori, zagrljaji i pogledi, a sa razvojem društvenih mreža ta fizička praznina prelila se i na virtuelni svet.

Nalozi dragih ljudi nestaju sa njima ili ostaju kao digitalni podsetnici na njihov život, a odluka o budućnosti na mrežama često pada na najbliže.

„Razmišljala sam šta da radimo sa maminim nalogom posle smrti, najviše smo bili za spomen-nalog, ali to ni danas, skoro četiri godine kasnije, nismo sproveli,“ kaže Katarina Milošević, turizmološkinja iz Beograda za BBC na srpskom.

Ima i onih koji smatraju da spomen-nalog nije idealno rešenje, već da bi voleli da njihovi profili na društvenim mrežama budu ugašeni posle smrti, a jedna od njih je Jelena Šain, koja Fejsbuk koristi od 2008. godine.

„Niti bih posthumno vodila nečiji nalog, niti bih volela da to neko radi u znak sećanja na mene.

„Nije etički imati uvid u tuđe privatne konverzacije, a nije ni prijatno kad znaš da među prijateljima na mrežama imaš pokojnike,“ ističe ova arhitektkinja iz Pančeva za BBC na srpskom.

• Kako bi život u Srbiji izgledao posle godinu dana bez društvenih mreža
• Trećinu vremena provodimo na mobilnim aplikacijama
• Omer i Omar: Četvorogodišnjaci žrtve rata u Izraelu i Gazi, a potom i žrtve društvenih mreža
• „Tehnološke kompanije su zla čudovišta“: Tužba stotine porodica

Blizu pet milijardi ljudi širom sveta koristilo je društvene mreže tokom trećeg tromesečja 2023. godine, što čini 61,4 odsto stanovništva na planeti, pokazuju podaci sajta Datareportal.

Od 10 korisnika interneta čak devet koristi društvene platforme, dodaje se.

Očekuje se da početkom narednog veka broj preminulih nadmaši broj aktivnih korisnika, a to bi se dogodilo i ranije ako Fejsbuk ne bi dobijao nove korisnike, piše u tekstu magazina Tajm, koji se poziva na istraživanje Univerziteta Oksford.

Fejsbuk je najpopularnija društvena mreža sa 3,03 milijarde korisnika, nešto manje ljudi koristi Jutjub (2,49 milijardi), Vocap i Instagram (po dve milijarde), a slede Vičet (1,33 milijarde) i TikTok (1,22 milijarde), pokazuju podaci statističke kompanije Statista.

Platforme Fejsbuk i Instagram omogućavaju da se profil preminulog korisnika pretvori u spomen-nalog (memorialized account), da ostane aktivan ili da se u potpunosti ugasi, navodi se na sajtu kompanije Meta, vlasnice platformi.

Iks (nekadašnji Tviter) ne nudi opciju da se profil sačuva u znak sećanja na preminulog i moguće je samo deaktivirati nalog u slučaju smrti ili nemogućnosti vlasnika da ga koristi, objašnjeno je na sajtu ove tehnološke firme.

Nalozi preminulih korisnika mogu biti i meta zloupotreba, upozorava Saša Živanović, bivši načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije.

„Mogu se iskoristiti fotografije, podaci i video zapisi za pravljenje lažnog naloga pod drugim imenom, iznuđivati novac od poznanika i prijatelja koji ne znaju da je osoba preminula ili prisvojiti poverljive podatke i prepiske,“ navodi neke od primera Živanović u razgovoru za BBC na srpskom.

Šta je spomen-nalog?

Kada je Milošević pokušala da profil preminule majke pretvori u spomen-nalog, naišla je na prepreku.

„Iz Fejsbuka su tražili da pošaljem umrlicu, a ja nisam bila spremna. Kad god sam krenula da se bavim time, nisam mogla da izguram, jer mi se stegne srce“, kaže ova 31-godišnjakinja.

„Tako će uskoro četiri godine od kada je nema, a nalog je i dalje aktivan,“ dodaje.

Kada se Fejsbuku dostavi dokaz da je neko preminuo, nalog automatski postaje spomen-profil, ukoliko ranije nije drugačije odlučio, navodi se na sajtu kompanije.

Sadržaji spomen-profila ostaju vidljivi, ali nalog se više ne preporučuje potencijalnim virtuelnim prijateljima (People You May Know), a oni sa liste prijatelja neće biti obaveštavani o rođendanu korisnika.

Pored imena korisnika se u tom slučaju pojavljuje poruka „sećanje“ i niko neće moći da se uloguje na taj nalog i upravlja njim, ukoliko originalni vlasnik nije naveo kontakt za nasledstvo (legacy contact).

Kontakt je drugi korisnik, uglavnom član porodice ili prijatelj, koji će moći da menja naslovne fotografije, da objavi poslednji post sa tog naloga ili da zatraži da se profil deaktivira.

Omogućava mu se i da pristupi podacima i prepiskama, briše postojeće ili dodaje nove prijatelje na ovoj mreži.

Analiza Džoa Tajdija

BBC, tehnologija

Sudbina naših naloga na društvenim mrežama može biti različita i zavisi od tehnološke platforme koju koristimo.

Pristupi su razni, ali kompanije na prvo mesto stavljaju privatnost preminulih – neće deliti detalje i do nekih podataka, poput fotografija i video zapisa, moći ćete da dođete samo preko posebnih zahteva, ponekad i sudskih naloga.

Društvene platforme koje su skorije nastale, kao što su TikTok i Snepčet, nemaju nikakva pravila po pitanju naloga umrlih korisnika.

Nalozi će postojati i biti aktivni sve dok neko od članova familije ne obavesti kompaniju o smrti korisnika i poželi da ugasi profil.

Fejsbuk i Instagram sprovode proces „memorijalizacije“.

Stranice koje je osnovao pokojnik, verovatno i podatke tih stranica, možete obrisati ukoliko dokažete da ste blizak srodnik.

Gugl, vlasnik Jutjuba i Dži mejla, sprovešće sličnu proceduru, osim ako korisnik ne promeni podešavanja pod nazivom „neaktivan nalog“.

Ta podešavanja vam pružaju mogućnost da odlučite šta će biti sa vašim Gugl nalozima i podacima pod uslovom da ste neaktivni tokom određenog perioda.

Možete odabrati i nekoga ko će voditi računa o tim nalozima i ostaviti mu oproštajno pismo koje će pročitati kada umrete.

Jelena Šain koristi Fejsbuk i Instagram za objavljivanje fotografija, deljenje muzike i prepiske sa prijateljima, a od kada koristi ove platforme, na njima je podelila hiljadu snimaka, fotografija i podataka.

Iako nije morala da donosi odluku o tome šta će se dogoditi sa nalozima na društvenim mrežama bliske osobe, razmišljala je kako bi postupila u toj situaciji.

Kako kaže, čula je za opciju kreiranja spomen-naloga, ali to ne bi bio njen izbor.

„Nisam zagovornica takvih profila i volela bih da neko od prijatelja ili članova porodice, uz dokaz o smrti, ugasi moje naloge kada me ne bude“, kaže Šain.

Tako bi se izbegle „zloupotrebe i neprijatnosti“, jer nije prijatno videti objave sa profila nekoga za koga znate da je umro, objašnjava arhitektkinja.

Kako je zakonski regulisano nasleđe na društvenim mrežama?

Broj korisnika Fejsbuka koji su preminuli mogao bi da dostigne 4,9 milijardi u svetu 2100. godine, pokazalo je istraživanje Univerziteta Oksford iz 2019. godine, prenosi britanski Gardijan.

Uprkos činjenici da broj tih naloga raste, ova pojava nije precizno regulisana zakonom.

„Prenošenje naloga na društvenim mrežama smatra se nematerijalnim nasleđem i zbog toga je u sivoj zoni.

„Dok, na primer, vebsajt za posao ili neku kolekciju koju ste kupili preko aplikacije ajtjuns možete ostaviti nekome testamentom,“ rekao je Džejms Noris, predsednik Asocijacije za digitalno nasleđe Velike Britanije, u emisiji BBC Minut.

Ni zakoni u Srbiji ne prepoznaju ovu vrstu digitalnog nasleđa, jer se novi fenomeni tradicionalno sporo uvode u pravni poredak, kaže advokat Duško Majkić za BBC na srpskom.

„Nalog na društvenim mrežama se ne smatra intelektualnom svojinom ili autorskim delom, ali može biti nešto što ste tamo podelili – misao, tekst ili fotografiju“, objašnjava ovaj pravnik iz advokatske kancelarije Živko Mijatović i partneri.

Ipak, on ne vidi prepreku da, pored pokretne i nepokretne imovine, naslednici preko testamenta dobijaju i Fejsbuk ili Instagram naloge.

„Kod sastavljanja testamenta koristi se princip ‘imperativa volje’ što znači da sa svojim pravom i imovinom možete da radite šta god želite, ako to nije izričito zabranjeno normama“, objašnjava Majkić.

Korišćenjem tuđih naloga na društvenim mrežama, poput onih čiji vlasnici više nisu živi, nećete napraviti krivično delo prema važećim zakonima, ističe advokat specijalizovan za pitanja intelektualne svojine.

„Međutim, to može da dovede do zloupotreba koje jesu krivična dela: objavama sa tih profila mogla bi se izvrši prevara, izazove opšta opasnost ili panika“, zaključuje Majkić.

• Kako je haker ukrao stotine hiljada dinara mojim prijateljima sa Fejsbuka
• Kako da proverite da li su vam ukradeni podaci sa Fejsbuka
• Mogu li deca da budu bezbedna na internetu ako roditelji znaju manje od njih
• Da li se društveni botovi u politici koriste samo za virtuelni obračun sa protivnicima

Zloupotrebe naloga preminulih

Zbog aktivnih profila korisnika koji su umrli, mogu da nastanu i problemi ako podaci, fotografije i drugi sadržaj dospe u ruke onih koji žele da ih zloupotrebe.

To se može uraditi preuzimanjem podataka, fotografija i video zapisa bez kontrole nad profilom, ali i korišćenjem čitavog naloga, kaže Saša Živanović za BBC na srpskom.

„Uglavnom traže ne previše bliske prijatelje preminulog koji možda nisu saznali za njegovu smrt, pa ih mole da im uplate novac pod izgovorom da su izgubili dokumenta ili da su se našli u teškoj situaciji“, objašnjava bivši načelnik Odeljenja za visokotehnološki kriminal MUP-a Srbije.

Ovaj vid prevare je čest oblik zloupotrebe društvenih mreža u Srbiji, BBC na srpskom je već pisao o toj temi, a lažni profili mogu se koristiti i za fišing, sajber napad koji se sprovodi slanjem poruka i linkova preko interneta.

Ipak, mnogi oblici zloupotreba su ređi i teže izvodljivi sa nalozima umrlih, jer uži krug prijatelja zna da te osobe nema i neće lako nasesti na prevaru, zaključuje Živanović.

Katarina Milošević se ne plaši zloupotreba, ali ne želi ni da majčin nalog ostavi aktivnim.

„Verujem da ću uskoro biti spremna da ga ugasim potpuno ili da ga pretvorim u spomen-nalog.

„Tamo ima mnogo lepih stvari kojih bi se rado setila i koje bi me slatko nasmejale,“ zaključuje ova devojka.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]