Platforma za komunikaciju Telegram moraće da prosledi IP adrese i brojeve telefona korisnika vlastima, koje su za to obezbedile sudske naloge i druge potrebne dokumente, kažu iz ove firme.

Promena politike kompanije „trebalo bi da obeshrabri kriminalce“, saopštio je direktor i osnivač Pavel Durov u objavi na toj platformi u ponedeljak.

„Dok 99,999 odsto korisnika Telegrama nije nikako povezano sa kriminalom, 0,001 odsto ljudi koji su umešani u nelegalne aktivnosti stvaraju lošu sliku za celu platformu i dovode u rizik interese gotovo milijardu naših korisnika“, dodao je Durov.

Ovim potezom napravio je značajan zaokret pošto ga je francuska policija uhapsila prošlog meseca na aerodromu severno od Pariza.

U danima posle toga, tužilaštvo ga je optužilo da je omogućio kriminalne aktivnosti uz pomoć platforme.

Optužen je za učestvovanje u širenju fotografija maltretiranja dece i trgovini drogom, kao i zbog odbijanja da sarađuje u istrazi.

Rus je odbacio te navode i ubrzo je kritikovao francuske vlasti posle hapšenja, navodeći da je „iznenađujuće“ i „pogrešno“ što ga smatraju odgovornim za zločine koje su počinile treće strane koristeći Telegram.

Kritičari te platforme tvrde da je ona postala utočište za širenje lažnih informacija, dečiju pornografiju i sadržaj povezan sa mučenjem delom i zbog toga što je dozvoljeno da grupe na telegramu imaju i do 200.000 članova.

Vocap, platforma za komunikaciju američke kompanije Meta, ograničila je taj broj na 1.000.

Telegram je u avgustu ove godine optužen da su krajnje desničarski kanali na toj aplikaciji doprineli povećanju nasilja u engleskim gradovima.

Ukrajina je prošle nedelje zabranila korišćenje platforme na uređajima u vlasništvu države, kako bi se smanjila pretnja od Rusije.

Hapšenje 39-godišnjeg osnivača i direktora izazvalo je polemiku o budućnosti slobode govora na internetu.

Posle toga, mnogi su počeli da preispituju da li je Telegram bezbedan za političke disidente, kaže Džon Skot-Reilton, stariji istraživač Građanske laboratorije Univerziteta u Torontu.

Promena politike je u nekim zajednicama dovela do velikog opreza, dodaje.

„Telegram se predstavlja kao platforma koja odoleva zahtevima države i koja privlači ljude koji žele da osećaju slobodu da podele političke stavove u zemljama poput Rusije, Belorusije ili na Bliskom istoku.

„Mnogi sada preispituju objavu Telegrama sa glavnim pitanjem: Da li ovo znači da će platforma početi da sarađuje sa represivnim režimima?“, ističe stručnjak.

Iz kompanije nisu objavili na koji način će odgovarati na zahteve takvih režima, dodaje.

Stručnjaci za bezbednost na internetu ukazuju da je Telegram i ranije uklanjao neke grupe i da ima daleko slabiji sistem moderiranja ekstremističkog i ilegalnog sadržaja od drugih, konkurentnih društvenih platformi i aplikacija za dopisivanje.

Pre najnovije promene, Telegram je vlastima pružao samo informacije o osumnjičenima za terorizam, navode iz kompanije 404 Medija koja se bavi bezbednošću na internetu.

Aplikacija sada ima „posvećen tim moderatora“ koji koristi veštačku inteligenciju kako bi sakrio problematične sadržaje u pretrazi, rekao je Durov u ponedeljak.

Ali to verovatno neće biti dovoljno da se dostignu traženi standardi u skladu sa francuskim i evropskim zakonima, smatra Dafne Keler iz Centra za internet i društvo Univerziteta u Stenfordu.

„Sve što zaposleni Telegrama prepoznaju sa razumnom verovatnoćom kao ilegalno trebalo bi u potpunosti da uklone“, kaže Keler.

Dodaje da u nekim zemljama moraju da obaveste vlasti o posebnim vrstama nezakonitog sadržaja poput materijala o zlostavljanju dece.

Keler se pita da li će promene politike kompanije biti dovoljne da zadovolje vlasti koje traže informacije o onima protiv kojih su pokrenule istrage, poput toga sa kime komuniciraju i sadržaja njihovih poruka.

„Ovo deluje kao obećanje koje je verovatno nedovoljno u odnosu na ono što se od njih traži“, smatra Keler.

Ko je Pavel Durov?