Društvene mreže: Telegram, „dark veb u vašem džepu“

Pre oko devet meseci, dok sam radio istraživanje za jedan članak, dodali su me u Telgramov kanal koji se bavio prodajom droge.

Potom su me dodali u još jedan, posvećen hakovanju, a onda i u kanal za ukradene kreditne kartice.

Shvatio sam da su moja podešavanja na Telegramu omogućila ljudima da me dodaju u vlastite kanale, a da ne moram da odobravam ništa, dok se linkovi i spamovi šire ovom beskrajnom kriminalnom mrežom.

I zato nisam dirao podešavanja da bih video šta će se desiti i u roku od nekoliko meseci bio sam dodat u 82 različite grupe.

Promenio sam podešavanja da bih to konačno zaustavio, ali sada svaki put kad se ulogujem stigne mi hiljade novih poruka iz desetina aktivnih ilegalnih grupa.

Hapšenje milijardera i izvršnog direktora Telegrama u Francuskoj pokrenulo je raspravu o moderaciji na ovoj aplikaciji.

• Telegram nekoliko puta odbio da se priključi zaštiti dece na internetu
• Pavel Durov: Pokrenuta zvanična istraga, sudski nadzor uz kauciju od pet miliona evra za vlasnika Telegrama
• Šta u Rusiji kažu o hapšenju osnivača Telegrama

Pavel Durov je optužen pod sumnjom da je bio saučesnik u omogućavanju da ilegalne transakcije, trgovina drogom, prevare i deljenje slika seksualnog zlostavljanja dece cvetaju na ovom sajtu.

Nema nikakve sumnje da se kriminalitet dešava i na drugim društvenim mrežama, ali moj eksperiment ukazuje na širi problem zbog kog su mnogi iz službi za sprovođenje reda i zakona zabrinuti već godinama.

Evo uvida u neke grupe u koje sam bio dodat.

Moj Telegram je postao objedinjena prodavnica za bilo koju ilegalnu robu, a da nisam aktivno išao u potragu ni za kakvim novim prodavcima.

Sve slike su bile objavljene u ovim grupama, a izmenili smo samo imena kanala da ih ne bismo reklamirali.

Nije ni čudo da neki ljudi, kao što je podkaster o sajber-bezbednosti Patrik Grej, već mesecima opisuju Telegram kao „dark veb u vašem džepu“.

Govoreći o šokantnom hapšenju Durova, Grej je rekao u podkastu Rizični posao da je Telegram već dugo vremena sigurno utočište za kriminal.

„Govorimo o materijalu seksualnog zlostavljanja dece, prodaji droge, apsolutnom nivou kriminaliteta sa dark veba povodom kog oni ništa ne preduzimaju“, kaže on.

Dark veb je deo interneta kome lako može da se pristupi uz specijalistički softver i znanje.

Od pokretanja pijace Silk Roud 2011. godine, neprestano je aktivna pokretna traka stranica koje prodaju ilegalnu robu i usluge.

Kriminalci vole dark veb zbog anonimnosti koju pruža korisnicima – internet saobraćaj se prebacuje oko sveta krijući lokacije ljudi, tako da je utvrđivanje ko stoji iza određenih korisničkih imena izuzetno zahtevan posao.

Ali čini se da su kriminalci zavoleli i Telegram.

Istraživači iz kompanije za sajber-bezbednost Intel471 kažu da je „pre Telegrama ova aktivnost bila uglavnom prisutna na onlajn tržištima koje su vodili skriveni dark veb servisi“, ali za manje, manje vične sajber-kriminalce, „Telegram je postao jedna od najpopularnijih onlajn destinacija“.

Hakerska grupa Oilin, koja je držala bolnice britanske Nacionalne zdravstvene službe (NHS) kao taoce ranije ovog leta, upadljivo je odabrala da objavi ukradene podatke o nalazima krvi na sopstvenom kanalu na Telegramu pre nego na internet stranici na dark vebu.

Dipfejk servis koji je pravio lažne slike golotinje učenica u Španiji i Južnoj Koreji takođe vodi potpunu uslugu, u šta spada i plaćanje, preko Telegrama.

Nema nikakve sumnje da se deo ovog kriminaliteta dešava i na drugim platformama kao što je pomenuto ranije.

Neki od kriminalnih kanala na Telegramu kojima sam bio dodat čini se da su prisutni i na Snepčetu, na primer, a dileri droge mogu da se pronađu i na Instagramu, gde se pogodbe nesumnjivo zaključuju u privatnim četovima.

Ali dileri droge često mogu da se vide kako reklamiraju kanale na Telegramu na tim drugim sajtovima da bi privukli ljude toj platformi.

U januaru je državna policija u Letoniji osnovala posebnu jedinicu specijalizovanu za nadzor čet aplikacija za trgovinu drogom i komunikaciju, a zvaničnici su naveli Telegram kao poseban razlog za zabrinutost.

• Zaštita dece na internetu: Zakerberg se izvinio porodicama
• Da li je moguće zabraniti dark veb u Srbiji
• TikTok zarađuje na sirijskim porodicama koje prose uživo, BBC istraga

Seksualno zlostavljanje dece

Telegram kaže da je njegovo upravljanje „u okvirima industrije“, ali ove nedelje smo videli dokaze za upravo suprotno, povezane sa oblašću kriminaliteta koja je mnogo manje vidljiva (i koju nisam pretraživao) – materijal seksualnog zlostavljanja dece.

U sredu je BBC saznao da iako Telegram odgovara na zahteve policije i dobrotvornih organizacija za uklanjanje tog sadržaja, on ne učestvuje u programima čiji je cilj proaktivno sprečavanje širenja slika i videa seksualnog zlostavljanja dece.

Ova aplikacija nije članica ni Nacionalnog centra za nestalu i iskorišćavanu decu niti Fondacije nadzora interneta – od kojih oba sarađuju sa velikim društvenim mrežama na pronalasku, prijavljivanju i uklanjanju takvog materijala.

Činjenica da ne rade dovoljno na nadzoru materijala sa seksualnim zlostavljanjem dece jedna je od glavnih optužbi francuskih tužilaca.

„U srcu ovog slučaja je odsustvo moderacije i saradnje platforme, posebno u borbi protiv zločina nad decom“, napisao je na Linkdinu Žan-Mišel Bernigo, generalni sekretar francuske agencije za zaštitu dece Ofmin.

Telegram je za BBC rekao da na vlastitom sajtu ne traži proaktivno ilegalne aktivnosti, među kojima je i seksualno zlostavljanje dece.

On je tvrdio da su samo u avgustu preduzete nedefinisane mere protiv 45,000 grupa.

Pres služba nije odgovorila na dodatna pitanja o ovome niti bilo čemu drugom iz ovog članka.

Nesaradnja sa policijom

Moderacija je samo deo problema na Telegramu.

Njegov pristup policijskim zahtevima da ukloni ilegalni sadržaj i prosledi dokaze još je jedan razlog za kritike.

„Telegram je na sasvim drugom nivou: on je ključno čvorište za Isis više od decenije. On toleriše materijal seksualnog zlostavljanja dece.

„Godinama ignoriše razumne aktivnosti službi za sprovođenje reda i zakona. To nije ‘laka’ moderacija sadržaja, to je jedan potpuno drugačiji pristup“, napisao je Brajan Fišman, suosnivač Sindera, softver platforme za poverenje i bezbednost.

Neki bi mogli da kažu da svojstva privatnosti na Telegramu znače da kompanija ne poseduje mnogo podataka o ovoj aktivnosti koju bi mogla da prijavi policiji.

Takav je slučaj sa ultra-privatnim aplikacijama kao što su Signal i Vocap.

Telegram nudi korisnicima slične nivoe privatnosti ako se odluče da naprave „Tajni čet“ koji koristi potpunu istu enkripciju kao i te aplikacije.

To znači da su aktivnosti unutar razgovora potpuno privatne i da čak ni sam Telegram ne može da vidi njihov sadržaj.

Međutim, ova funkcija nije unapred zacrtana na Telegramu, a čini se da većina aktivnosti na aplikaciji, među kojima i oni ilegalni kanali kojima sam bio dodat, nisu podešeni kao „tajni“.

Telegram je mogao da pročita sve te sadržaje i prosledi ih policiji da je hteo, ali on u svojim odredbama i uslovima navodi da to ne radi.

„Svi četovi i grupe na Telegramu su privatni među njihovim učesnicima. Ne odgovaramo na zahteve u vezi sa njima“, glase odredbe i uslovi ove kompanije.

Telegramov hladni pristup sprovođenju reda i zakona nešto je o čemu su mi često govorili nezadovoljni policajci na obodima novinarskih događaja.

Francuske vlasti navodile su u saopštenjima o optužbama na račun Durova da je policija tamo i u Belgiji u prošlosti imala „gotovo potpuno odsustvo odgovora Telegrama na pravne zahteve“.

Vlasti u drugim zemljama, kao što je Nemačka, bile su glasne povodom odsustva saradnje aplikacije u vezi sa uklanjanjem ilegalnog sadržaja.

• Šta je TikTok, hoće li biti zabranjen u Americi i kakva je poruka Kine
• Kako je aplikacija za poruke uspela da zaobiđe medijsku blokadu u Belorusiji
• Šta je „osvetnička pornografija“ i kako utiče na žrtve

Sloboda govora

Uprkos svim kritikama na račun Telegramovog pristupa moderaciji, ima i nekih koji su zabrinuti da je hapšenje Durova zabrinjavajući razvoj događaja.

Organizacija za zaštitu digitalnih prava „Pristup sada“ (Access Now) kaže da prati dešavanja sa velikom zabrinutošću.

Aktivisti koji se zalažu za otvoreni internet rekli su da Telegram „nije uzor korporativne odgovornosti“ i da je grupa kritikovala aplikaciju mnogo puta u prošlosti, navodi se u saopštenju.

Međutim, „Pristup sada“ upozorava da bi „privođenje osoblja platformi koje ljudi koriste da bi ostvarivali prava na slobodu govora i mirno okupljanje, bez vidnog poštovanja principa ljudskih prava, moglo za posledicu da ima preteranu cenzuru i da bi dodatno moglo da suzi građanske prostore“.

Sam Telegram je više puta rekao da je „apsurdno tvrditi da su platforma ili njen vlasnik odgovorni za zloupotrebu te platforme“.

Ilon Mask, kolega milijarder i vlasnik Iksa (bivšeg Tvitera), osudio je hapšenje i opisao ga kao napad na slobodu govora.

On poziva na puštanje Durova na slobodu.

Baš kao i neki kriminalci iz Telegramovih grupa čiji sam sada član, sa slikama FreeDurov koje se naširoko objavljuju i na engleskom i na ruskom.

Pogledajte šta je „dark veb“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]