Lični podaci i privatnost građana našli su se na udaru ukupno 24 puta u periodu od aprila do juna ove godine, pokazalo je istraživanje Šer fondacije, neprofitne organizacije koja se bavi unapređenjem ljudskih prava i sloboda na internetu.
Autori istraživanja upozoravaju da je zabrinjavajuće što državne institucije ne čine dovoljno da zaštite lične podatke građana.
Za razliku od početka godine, kada je zabeleženo najviše tehničkih napada, u periodu od aprila do juna građani su trpeli pritiske zbog izražavanja i aktivnosti na internetu, piše u izveštaju.
Fejsbuk i otkazi
Radnice u smederevskoj fabrici „Kajsen“ podelile su na Fejsbuku fotografije sa radnog mesta, zbog čega su dobile otkaze, a poslodavac im je nakon toga pretio krivičnim prijavama jer su delile fotografija štrajka, piše u izveštaju.
U izveštaju se navodi i primer novinara i zaposlenih na stanici Radio Beograd 202 kojima su pretili poslodavci nakon što su na Fejsbuku podelili saopštenje u kome traže podršku javnosti zbog mogućnosti da stanica postane muzička radio stanica.
Šta nije u redu sa aplikacijom „Izabrani doktor“
Opšta uredba o zaštiti podataka (ne) donosi nova prava građanima Srbije
„Izostanak odgovornosti u državnim organima skoro je pravilo kada je reč o kršenju prava građana na privatnost i zaštitu podataka o ličnosti“, piše u izveštaju u kome se navode i primeri centara za socijalni rad u Nišu, Zrenjaninu, Pančevu, Kraljevu.
Poverenik je u junu pokrenuo prekršajne postupke protiv direktora ovih centara i preduzetnika koji je napravio uputstvo za upotrebu softvera za službene potrebe centara.
Podaci građana o korišćenju socijalne zaštite, žrtvama nasilja, nacionalnoj pripadnosti, polu, jeziku, zdravstvenom stanju i primanju socijalne pomoći, objavljeni su na sajtu preduzetnika i bili su dostupni javnosti bez ikakve zaštite.
Nakon što su na Fejsbuk stranici „Glas Požege“ objavljeni podaci građana o socijalnoj novčanoj pomoći, za koje je Poverenik ranije utvrdio da su dostavljeni na zahtev opštine, protiv nepoznatog službenika Opštine Požega, Poverenik je podneo krivičnu prijavu zbog neovlašćenog prikupljanja podataka o ličnosti, piše u izveštaju.
Bojan Perkov iz Šer fondacije objašnjava da su povrede zaštite podataka o ličnosti građana najveći problem.
„To je zbog pravnog okvira koji je prilično zastareo i koji se veoma loše primenjuje, što za posledicu ima smanjen nivo privatnosti građana“, kaže.
Srbija već šest godina čeka na usvajanje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti kritikovao je treću verziju Nacrta novog zakona koje je Ministarstvo pravde nedavno objavilo.
„Ova poslednja verzija je ostala ispod potrebnog minimalnog i prihvatljivog nivoa“, objavljeno je na sajtu Poverenika.
Čiji je „Izabrani doktor“?
U izveštaju Šer fondacije piše i da je slučaj aplikacije za zakazivanje pregleda u državnim zdravstvenim ustanovama Ministarstva zdravlja „Izabrani doktor“ slučaj „najveće povrede zaštite podataka o ličnosti“.
Prva verzija ove aplikacije od građana je zahtevala unošenje broja zdravstvenog osiguranja (LBO). Ni u ažuriranoj verziji nije dostupna politika privatnosti koja korisnike obaveštava o tome koje podatke aplikacija prikuplja i obrađuje i do koga ti podaci dospevaju.
Fejsbuk plaća maksimalnu kaznu za zloupotrebu podataka
Korisnici nisu mogli da se informišu o tome ko skuplja njihove podatke, za koju svrhu, ni kako ih čuva, kaže Perkov.
„Činjenica da je u staroj verziji aplikacije za pristup pregledima bio potreban samo LBO dodatno zabrinjava, jer je hipotetički bilo koja osoba koja zna vaš LBO može da pristupi vašim pregledima“.
Poverenik je sredinom jula Višem javnom tužilaštvu predložio da razmotri da li je došlo do krivičnog dela neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka.
Kako se zaštititi?
Iako iz Ministarstva pravde kažu da je nacrt novog zakona usaglašen sa komentarima Evropske komisije i Evropske kancelarije za pravnu saradnju, stručnjaci i poverenik upozoravaju da novi nacrt ne uzima u obzir sugestije struke.
Nezavisno od pravnog okvira, korisnici interneta lične podatke mogu da zaštite pažljivim korišćenjem.
Bojan Perkov objašnjava da je veliki broj aplikacija napravljen tako da od korisnika zahteva davanje pristupa podacima koji nisu neophodni za funkcionisanje aplikacije, poput pristupa imeniku, kameri, ili galeriji fotografija.
„Građani treba da vode računa o tome ko je zapravo sa druge strane i provere da li je zaista reč o zvaničnom sajtu neke državne institucije ili kompanije“, kaže Perkov,
Ističe da je jedna od najvažnijih stvari saznati u koje svrhe određena aplikacija ili sajt prikuplja podatke i kako će ih koristiti.
Sve to se može proveriti u odeljku politike privatnosti određenog sajta.
„Na sajtovima koji nemaju sigurni HTTPS protokol (prepoznaje se po zelenoj ikonici katanca u polju za adresu sajta) nikako ne bi trebalo ostavljati podatke, naročito ne finansijske prirode, poput broja kartice“, upozorava Perkov.
U Evropi je krajem maja stupila na snagu Opšta uredba o zaštiti podataka o ličnosti koja garantuje šira digitalna prava.
Jedna od najznačajnih novina koju je Uredba donela jeste obaveza svih organizacija i ustanova koje dolaze u dodir sa podacima o ličnosti, sakupljaju ih ili obrađuju, da o tome obaveste korisnike.
Kritičari ne veruju da će novi Zakon, koji je u pripremi, promeniti mnogo toga, dok Ministarsvo pravde ističe da je zakon usklađen sa Opštom uredbom.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
