Državni data centar: Šta znači i kakve veze ima sa vašim podacima

Umesto hrpe papira i šetnje od šaltera do šaltera, poslove sa državnim ili lokalnim samoupravama završavate uz pomoć mobilnog telefona i interneta – bliska ili daleka budućnost u Srbiji?

U Kancelariji za informacione tehnologije i elektronsku upravu, instituciji zaduženoj za digitalizaciju državne administracije, veruju da je takav scenario moguć kroz nekoliko godina.

Izgradnja Državnog data centra u Kragujevcu je jedan od projekata koji bi trebalo da unapredi rad elektronske uprave.

• Srbija nespremna za zaštitu podataka na internetu
• Špijun u vašem džepu
• Krađa podataka – mračni svet u kojem je sve na prodaju

U centru će se nalaziti centralna baza za skladištenje podataka. Radovi na izgradnji centra počeli su 3. jula.

„Pored najmodernije infrastrukture, data centar će omogućiti bržu, efikasniju i bezbedniju elektronsku upravu i garantovaće bezbednost podataka građana Srbije.

„Teži se tome da građani celokupnu komunikaciju sa državnom upravom u naredne tri godine mogu da izvrše preko interneta“, kaže za BBC na srpskom Mihailo Jovanović, direktor Kancelarije za informacione tehnologije i elektronsku upravu koja je zadužena za izgradnju centra.

Stručnjaci u Srbiji ističu da je ovakav objekat od značaja za državu, ali da treba imati na umu i bezbednosne aspekte.

Šta je Državni data centar?

Data centri su objekti u kojima je smeštena čitava infrastruktura kompjuterskih servera. Ovi centri opremljeni su jakim sistemima napajanja, hlađenja, ali i bezbednosti, jer se u njima skladište i procesuiraju ogromne količine podataka.

Takve centre najčešće koriste privatne IT organizacije i telekomunikacione kompanije. Oni predstavljaju najznačajnije sisteme u njihovom svakodnevnom funkcionisanju.

Slobodan Marković, tehnički savetnik za digitalnu upravu Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) koji pruža podršku vladi u izgradnji Državnog data centra, objašnjava da su nekoliko decenija unazad države počele da uvode elektronske servise za građane, ali nisu imale dovoljno tehnološkog kapaciteta da taj posao obavljaju same.

„Neke institucije su problem rešavale zakupljivanjem infrastrukture ili smeštanjem opreme u data centrima privatnih provajdera – poput Amazona, Majkrosofta, Gugla i drugih“, kaže Marković.

Kancelarija za IT i eUpravu je kao prvi korak u ovom pravcu pre nekoliko godina uradila upravo to – zakupila određene kapacitete u data centru Telekoma u Beogradu, ali i započela izgradnju Državnog data centra u Kragujevcu kao trajnije rešenje.

U tom smislu data centri jesu dugoročnije i sistemsko rešenje koje bi trebalo da pokrije potrebe državnih organa za kompjuterskim resursima i prostorom za skladištenje podataka.

Koje podatke će čuvati centar u Kragujevcu i kako će funkcionisati?

Osnovna ideja je povezivanje baze podataka od značaja za fukncionisanje državne administracije u jednu, centralizovanu bazu. Ove baze su do nedavno bile „raštrkane“ po različitim ustanovama.

Na to je ukazala i premijerka Ana Brnabić prilikom otvaranja data centra u zgradi kompanije Telekom u Beogradu 2017. godine.

„Ovo će omogućiti milionske uštede za poreske obveznike, jer više neće svaka državna ustanova imati sopstvene, nebezbedne data centre“, rekla je Brnabić.

Upravo to bi trebalo da olakša muke građana koji bi sve poslove sa državnom administracijom mogli da reše putem mobilnog telefona ili jednim odlaskom na šalter javne uprave, objašnjava direktor Kancelarije za IT i eUpravu Jovanović.

„Uvođenjem moderne tehnologije i transformacijom uprave, podaci iz matične knjige rođenih prevedeni su u elektronski oblik, zatim podaci o državljanstvu, a onda je uveden centralni registar građana“, kaže Jovanović objašnjavajući koji podaci građana će se čuvati na serverima u data centru.

Jovanović je prošle godine, tokom jedne IT konferencijae, objasnio da će se Državni data centar sastojati od četiri dela – elektronske uprave, deo koji će biti izgrađen za potrebe Telekoma, deo namenjen organima kao što su vojska i policija, kao i deo koji će biti izgrađen u komercijalne svrhe.

On kaže da će se centar u Kragujevcu prostirati na površini od 11.000 kvadratnih metara i da će biti pet puta veći od postojećeg u Beogradu.

Dodaje i da je za razvoj eUprave potrebno određeno vreme, pre svega za uspostavljanje infrastrukture i digitalizovanje registra.

Marković kaže da je predviđeno da se pod krovom data centra nađe stotine ormara sa računarima na kojima će se „izvršavati aplikacije državnih institucija“ i skladišti podaci, kao što su registri, arhive ili baze podataka.

„Objekat će biti povezan sa Beogradom i drugim gradovima, kao i globalnim Internetom brzim optičkim vezama. Pored te opreme, u centru će se nalaziti uređaji za hlađenje, prostorije sa baterijama i dizel agregatima, sistemi za detekciju i brzo gašenje požara“, navodi Marković.

Vrednost investicije u prvoj fazi iznosi 30 miliona evra, centar će se graditi godinu dana, a kada bude završen biće u vlasništvu Republike Srbije.

Koliko će podaci građana biti bezbedni?

Stručnjaci u Srbiji ukazuju na to da uz sve pogodnosti koju ovakva digitalizacija javne uprave donosi, treba biti oprezan kada je u pitanju bezbednost.

Bojan Perkov iz SHARE Fondacije kaže da je značajno da Srbija ima ovakav objekat, ali da „i najbolja tehnologija ne znači mnogo ako nisu primenjene adekvatne mere zaštite u skladu sa zakonima“.

„Centralizovanje infrastukture može biti nezgodno kod tehničkih napada i curenja podataka, a sa druge strane može da obezbedi viši standard zaštite podataka organa koji imaju slabe kapaciteta da ih sami čuvaju – naročito kada je reč o manjim lokalnim samoupravama“, navodi on.

Perkov podseća i na slučaj oštećenja servera Prvog osnovnog suda u Beogradu zbog poplava.

„Građani tada nisu mogli da izvade uverenja. Kada postoji rezervna kopija ovakvi procesi mogu da se odvijaju neometano dok se ne izvrši sanacije štete“, dodaje on.

Bezbednost i sprečavanje takvih scenarija i jeste jedan od razloga zašto je za izgradnju Državnog data centra izabrano zemljište u Kragujevcu – ima razvijenu putnu infrastrukturu, najmanji rizik od elementarnih nepogoda, dovoljnu udaljenost od brana, aerodroma i vojne industrije.

Kada je reč o sajber bezbednosti, Jovanović kaže da se ona odavno ne može posmatrati odvojeno od bezbednosti u realnom svetu.

„Pored donošenja novog zakona o informacionoj bezbednosti i čitavog seta podzakonskih akata, Kancelarija je osnovala i Centar za bezbednost informaciono-komunikacionih sistema organa (CERT republičkih organa) koji obavlja poslove zaštite od incidenata u sistemima republičkih organa u jedinstvenoj informaciono-komunikacionoj mreži elektronske uprave“, objašnjava on.

Marković kaže da veruje da će Državni data centar biti izgrađen onako kako je projektovan – „po najvišim svetskim standardima koji obezbeđuju stalni fizičko-tehnički nadzor svih sistema i objekata“.

Međutim, dodaje on, to je samo jedan deo bezedonosne slagalice.

„Drugi deo, i rekao bih veći izazov, odnosi se na bezbednost svake pojedinačne aplikacije i podataka koji se u centru izvršavaju i čuvaju. Tome će morati da se posveti daleko veća pažnja, kako od institucija koji građanima i privredi pružaju servise, tako i Kancelarije za IT koja će morati da definiše minimalne zahteve za bezbednost podataka koji ulaze u centar“, objašnjava Marković.

Kancelarija za IT i eUpravu, koja odgovara direktno premijerki Srbije, potpisala je tri Sporazuma o razumevanju sa dva velike svetske IT kompanije – Majkrosoftom i Oraklom.

Za Jovanovića to je znak da ove kompanije imaju poverenje u ovaj projekat.

„Uloga ovih kompanija je da uz pomoć Kancelarije uspostavi i eksploatiše infrastrukturu unutar Data centra (klaud sisteme, sisteme bezbednosti podataka i dr.) i da koristi nove tehnologije poput veštačke inteligencije, blokčejna u svrhu razvoja eUprave“, dodaje on.

Zakoni koji regulišu ovu oblast:

• Zakon o informacionoj bezbednosti
• Zakon o elektronskoj upravi
• Zakon o zaštiti podataka o ličnosti (novi zakon stupa na snagu 21. avgusta)

Kakva su iskustva u drugim zemljama?

Kada centar u Kragujevcu bude izgrađen Srbija će biti prva zemlja u regionu koja će uspostaviti takav centar.

U Evropi mnoge države već imaju slična sistemska rešenja poput onog koji postoji u Srbiji.

Estonija je otišla korak dalje kada je u junu 2017. godine svoj data centar izmestila u Luksemburg, stvorivši prvu „digitalnu ambasadu“.

Na ovaj način Estonija van svojih granica čuva rezervne kopije (back-up) najvažnijih podataka koji su neophodni za funkcionisanje države, dok Luksemburg garantuje da su ti podaci i serveri zaštićeni prema istim legalnim standardima kao u Estoniji.

Ovo je potpuna novina na polju data centara koji su u vlasništvu države, u izvesnom smislu podacima je dat diplomatski status i na taj način se zamagljuje granica između država u digitalnom pogledu.

Slični projekti pomogli su funkcionisanje eUprave u mnogo većim državama sa komplikovanijim uređenjem – poput Indije.

Vlada Indije je u januaru 2008. godine odobrila Nacionalni plan eUprave kojim je bilo predviđeno da se u narednih nekoliko godine oforme data centri u svih 28 država i sedam saveznih teritorija kako bi se oformila infrastruktura za eUpravu.

Na taj način olakšana je komunikacija i obavljanje poslova između različitih vlada, između vlada i građana i između vlada i kompanija.

Iz Kancelarije za IT i eUpravu navode da će se centar u Kragujevcu graditi po najvišim tehničkim standardima (standard pouzdanosti TIR 4) kao i da će imati visok koeficijent iskorišćenja električne energije – što će ga učiniti privlačnim državama i vladama u regionu.

„Zbog svega ovoga ne treba da začudi ako Srbija sa pojedinim zemljama regiona potpiše sporazume o razmeni znanja i usluga u domenu digitalizacije“, kaže Jovanović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]