Najmanje 14 demonstranata ubijeno je u sukobima u Jangonu, jednom od najvećih gradova u Mjanmaru, dok političari svrgnuti vojnim pučem pozivaju na „revoluciju“.
Snage bezbednosti otvorile su vatru u Jangonu, dok su neki demonstranti uzvraćali palicama i noževima, navodi se u izveštajima.
Od 1. februara kada je vojska izvela vojni puč i sklonila sa vlastu političke predstavnike izabrane na novembarskim izborima, Mjanmar su zahvatili protesti.
Prema dosadašnjim podacima, u sukobima bezbednosnih snaga i demonstranata ubijeno je najmanje 80 ljudi.
- „Dole vojska – oslobodite naše lidere!“
- Prva žrtva – preminula devojka upucana na protestima u Mjanmaru
- Ko je Aung San Su Ći
Pojedini politički predstavnici u Mjanmaru pozvali su demonstrante na revoluciju i ustanak protiv vojske.
„Ovo je najmračniji trenutak nacije i trenutak kada je zora blizu“, rekao je jedan od političkih lidera Man Vin Kaing Tan koji se trenutno krije.
U međuvremenu je Kina pozvala Mjanmar da zaštiti fabrike u kineskom vlasništvu pošto je nekoliko napadnuto u tom području.
Odmah posle puča, vojska je privela Aung San Su Ći, političku liderku zemlje, čija je stranka Nacionalna liga za demokratiju (NLD), ubedljivo pobedila na prošlogodišnjim izborima, ali vojska je, bez pružanja dokaza, tvrdila da je bilo masovnih prevara.
Vojni vrh Mjanmara, koji je preuzeo rukovođenje zemljom posle puča 1. februara, optužio je svrgnutu liderku Aung San Su Ći za nezakonito prisvajanje 500.000 evra i 11 kilograma zlata.
Vojska, međutim, nije pružila dokaze za ove optužbe, a političarka iz njene stranke negirala je optužbe.
U međuvremenu, organizacija za zaštitu ljudskih prava Amnesti optužila je vojsku za „masovna ubistva“ civila.
Navedeno je da je vojska koristila oružje sa bojevom municijom i pucala na nenaoružane demonstrante i izvršila „planirana ubistva“.
„To nisu ishitreni postupci nekih policajaca koji donose loše odluke“, rekla je Džoen Mariner iz Amnestija.
„To su nemilosrdni zapovednici koji su već umešani u zločine protiv čovečnosti, raspoređujući trupe i ostvarujući ubilačke zamisli.“
Od vojnog puča 1. februara, na ulicama gradova Mjanmara demonstrira hiljade ljudi koji traže od vojske da oslobodi pritvorene političke lidere, pre svih Aung San Su Ći.
Od početka demonstracija 3. marta je zabeležen najkrvaviji dan – čak 38 ljudi je smrtno stradalo, a svedoci tvrde da su bezbednosne snage pucale u masu bojevim mecima.
Šta je najnovije sa protesta?
Snage bezbednosti koristile su gumene metke, ali i bojevu municiju, tvrde medicinski radnici koje citiraju novinske agencije.
Prema veb stranici Mjanmar nau (Myanmar Now), najmanje 14 demonstranata je ubijeno, dok su drugi lokalni izveštaji naveli da je broj mrtvih veći.
„Troje je umrlo preda mnom dok sam pokušavao da im pomognem. Još dvoje ranjenih šaljem u bolnicu. To je sve što mogu da kažem u ovom trenutku“, rekao je jedan medicinski radnik AFP.
Tokom dana čuli su se pucnji, a na ulicama su viđeni vojni kamioni.
U međuvremenu je državna TV javila da je jedan policajac ubijen, a da su još trojica povređena pošto su ih demonstranti gađali kamenicama i drugim predmetima.
Jedan policajac objavio je na društvenim mrežama da policija planira da upotrebi teško oružje.
„Neću imati milosti prema onima ljudima u jangonskom naselju Hlaing Tarijar u i verujem da će oni žestoko uzvratiti jer tamo ima svakakvih likova“, rekao je policajac u naknadno obrisanom TikTok postu.
U međuvremenu, viđeni su oblaci dima koji su se dizali iz obližnjeg industrijskog područja.
Kina je rekla da su napadnute i zapaljene fabrike koje finansira Kina, a nekoliko kineskih državljana je povređeno.
Mnogi demonstranti veruju da Kina daje podršku mjanmarskoj vojsci.
Kineska ambasada je pozvala vlasti u Mjanmaru da „preduzme dalje efikasne mere za zaustavljanje svih akata nasilja, kazni počinioce u skladu sa zakonom i osigura bezbednost života i imovine kineskih kompanija i osoblja“.
Pogledajte video: Lekari ustali protiv hunte
Šta je pozadina dešavanja u Mjanmaru?
Okatko je vojska preuzela vlast 1. februara, na ulice mnogih gradova izašlo je hiljade ljudi, tražeći okončanje vojne vladavine i oslobađanje svojih demokratski izabranih lidera, mežu kojima Aung San Su Ći.
Demokratski izabrana liderka Mjanmara viđena je samo jednom u javnosti otkako je privedena u glavnom gradu Naj Pju Tav.
Tokom onlajna suđenja nju su videli njeni advokati.
Njene pristalice, kao i brojni borci za ljudska prava u međunarodnoj zajednici zahtevaju da bude oslobođena i poštovanje rezultata izbora održanih u novembru prošle godine.
Tada je Naciolna liga za demokratiju, na čijem je ona čelu, ubedljivo pobedila.
Vojni lideri tvrde da su puč izveli zbog navodnih brojnih izbornih nepravilnosti, što je nadležna državna komisija demantovala.
Nacionalna liga za demokratiju osvojila je 83 odsto mesta u parlamentu na izborima 8. novembra koji su doživljeni kao referendum o vladavini Su Ći.
To su tek drugi izbori održani u zemlji od kraja vladavine vojne hunte 2011. godine.
Ali vojska je osporila rezultat i poslala žalbe Vrhovnom sudu protiv predsednika i izborne komisije.
Izborna komisija odbacila je sve tvrdnje o nameštanju.
Po preuzimanju vlasti, vojska je saopštila da je proglašeno vanredno stanje na godinu dana.
Puč je kulminacija napetosti između vojske i vlasti, koje su porasle kada je na izborima izgubio opozicioni kandidat, kog je podržavala vojska.
Mjanmarom, koji se ranije zvao Burma, vladala je armija do demokratskih reformi 2011. godine, koje je povela Aung San Su Ći.
Vojska je navela da je moć prešla u ruke komandanta generalštaba Min Aung Hlainga.
Zamenjeno je jedanaest ministara i zamenika, među kojima su ministri finansija, zdravlja, unutrašnjih poslova i spoljnih poslova.
Na prvom sastanku kabineta u utorak, 2. februara Min Aung Hlaing je ponovio da je preuzimanje vlasti bilo „neizbežno“.
Međunarodna zajednica osudila je vojni puč uz pretnju sankcijama.
Amerika je prva uvela sankcije Mjanmaru, tačnije vojnom vrhu.
Koje su najnovije optužbe protiv Su Kii?
Optužbu da je prihvatila 600.000 dolara u gotovini i 11 kilograma zlata izneo je bivši glavni ministar Jangona Pio Mijen Tein.
On je rekao da joj je dao novac i zlato, preneo je portparol vojne hunte, brigadni general Zav Min Tun.
Odbor za antikorupciju istražuje navode, dodao je.
Ali to je demantovao poslanik iz raspuštenog parlamenta koji predstavlja stranku Nacionalne lige za demokratiju, koju predvodi Su Ći.
„Više nije neobično da se čuju ovakve klevete protiv političara i napori da se slomi stranka dok na ulicama ubijaju nevine mlade ljude“, rekla je Aje Ma Ma Mjo za Rojters.
General Zav Min Tun takođe je optužio predsednika Vin Minta i nekoliko ministara u vladi za korupciju.
Pogledajte video: Fitnes instruktorka vežbala, iza nje vojni puč
Ko je Aung San Su Ći?
Ćerka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, koji je ubijen nedugo pre nego što je zemlja postala slobodna od britanske kolonijalne vladavine 1948.
Su Ći je nekada smatrana prvakinjom borbe za ljudska prava. Dodeljena joj je Nobelova nagrada za mir 1991. godine, dok je bila u kućnom pritvoru.
Provela je gotovo 15 godina u pritvoru između 1989. i 2010. godine.
U novembru 2015. dovela je Nacionalnu ligu za demokratiju do ubedljive pobede na prvim slobodnim izborima u Mjanmaru u prethodnih 25 godina.
Po ustavu ne može da bude predsednica zemlje jer su joj deca strani državljani, ali Su Ći se smatra stvarnim političkim vođom Mjanmara.
Poslednjih godina kritikovana je zbog odnosa prema muslimanskoj manjini Rohindža.
Stotine hiljada Rohindža je 2017. godine pobeglo u susedni Bangladeš pod naletima vojske Mjanmara.
Međunarodni akteri koji su ranije podržali Aung San Su Ći tada su je optužili da ne čini ništa da zaustavi silovanja, ubistva, a možda i genocid, kao i da odbija da osudi postupanje vojske ili prihvati da su se zverstva desila.
Međutim, njena popularnost ostala je velika u zemlji sa većinskim budističkim stanovništvom, koje ne mari mnogo za Rohindže.
Tekst je ažuriran 14. marta 2021.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
