„Džejms Din među serijama“: Kako je nastao televizijski hit „Moj takozvani život”

Kada se 1994. godine pojavila nova srednjoškolska serija o tinejdžerki Anđeli Čejs, lansirala je karijere Kler Dejns i Džareda Leta, a odrastanje opisala na autentičan način koji do tada nije viđen na malim ekranima.

Autorka ove serije objašnjava na koji način je Moj takozvani život zaslužio svoje mesto u televizijskoj istoriji.

Predstojeća dvodelna filmska adaptacija spektakularnog brodvejskog mjuzikla Zlica (Wicked), nastalog prema prednastavku Čarobnjaka iz Oza Gregorija Megvajera, jedan je od najiščekivanijih filmskih događaja predstojeće jesenje sezone.

Pored svog glamura i spektakla kojim obiluje pozorišna predstava, Zlica je u suštini topao i slojeviti portret jednog neobičnog prijateljstva između dve mlade veštice.

• Pet razloga zašto nam je Čendler omiljeni prijatelj
• Kako je serija Ljudi sa Menhetna promenila reklamnu industriju
• Porodica Soprano: Revolucionarna serija o kojoj ćemo pričati doveka

Za spisateljicu Vini Holcman, jednu od autorki mjuzikla zajedno sa kompozitorom i tekstopiscem Stivenom Švarcom, ovo i nije neistražena oblast.

Pre nego što je Zlica lansirana u stratosferu, Holcman je stvorila još jedan kultni portret ženske adolescencije i jednu od najvoljenijih i najpopularnijih tinejdžerskih drama 1990-ih godina.

Bez obzira na samo 19 emitovanih epizoda tokom sezone 1994/95, serija Moj takozvani život je imala ogroman uticaj.

Lansirala je karijere Kler Dejns i Džareda Leta i ohrabrila generacije tinejdžerki da svoju kosu ofarbaju u crveno.

Serija je pratila doživljaje Anđele Čejs, 15-godišnje srednjoškolke iz izmišljenog predgrađa Pitsburga.

Anđela je bistra, nezgodna i na trenutke samoživa devojka koja je pokušavala da pronađe smisao svog života.

Drugim rečima: tipična tinejdžerka.

Svet u kojem je ona živela izgledao je kao da je kilometrima udaljen od blistavih tinejdžera iz tada popularne serije Beverli Hils 90210, ili čak i od mnogo utemeljenije britanske školske drame Grejndž Hil.

Stil pisanja scenarija je bio izuzetno autentičan.

Holcman ima bogato pozorišno iskustvo.

Nakon što je diplomirala na Prinstonu, studirala je dramaturgiju mjuzikla na Univerzitetu Njujork i napisala nekoliko komada.

Njena drama Izbor (Choice) iz 2015. godine je nedavno ponovo postavljena na scenu u pozorištu Mekarter u Prinstonu.

Izbrusila je zanat kao jedan od pisaca Tridesetogodišnjaka, jedne od revolucionarnih TV serija studija ABC 1980-ih godina.

Serija se bavila grupom bejbi bumera iz Filadelfije, a zajednički su je stvorili Maršal Herskovic i Ed Cvik.

Holcman se pridružila timu negde na polovini serije koja je trajala četiri sezone.

U to vreme, ova serija je bila njen omiljeni TV program, tako da je ovo predstavljalo „posao iz snova za mene“, rekla je ona za BBC.

„Za mene je to bio trening. Za mene je to bila filmska škola – osim što sam bila i plaćena!“

• Zašto je „Žica“ najbolja TV serija u 21. veku
• Serija Mućke: Ovo do sada niste videli
• Zašto je policijska serija „Odeljenje za ubistva“ bila revolucionarna

Kada su Herskovic i Cvik doneli odluku da bi seriju trebalo okončati, oni su pozvali Holcman da im se pridruži na novom projektu za ABC koji je ona trebalo da kreira, a njih dvojica produciraju.

Herskovic i Cvik su zanat ispekli na popularnoj ABC seriji Porodica (Family), ali su oduvek smatrali da je lik tinejdžerke u tom TV programu bio nedovoljno razvijen.

„Njoj nikada nije bilo dozvoljeno da bude na bilo koji način subverzivna ili buntovna, što je normalno za jednu tinejdžerku.

„To je u njima stvorilo želju da za mali ekran stvore jednu pravu adolescentkinju“, priča Holcman.

Holcman je u tom trenutku imala 39 godina i imala ćerku, ali nije u početku bila ubeđena da je to projekat za nju.

„Tinejdžeri nisu bili na mom radaru“, kaže ona.

Seća se kako se jednom prilikom vraćala kolima sa jednog od sastanaka i „sebi je rekla kako je to, pa, dobra tema dok nam nešto drugo ne padne na pamet“.

Bila je u dilemi da li je život jedne tinejdžerke tema koja može da bude noseća u nekoj TV seriji.

„Možda je u meni postojao neki usađeni delić mizogine kulture koji mi je govorio kako to nipošto nije dovoljno“, seća se spisateljica.

Cvik i Herskovic su bili ubeđeni da je ona prava osoba za ovakav posao.

„Ponekad ljudi vide neke stvari u tebi kojih nisi ni svestan“, rekla je ona.

„Jer je to bila prava tema za mene. Ali zaista ne mislim da bih, da je to bilo kojim slučajem ostavljeno na meni da odlučim, ikada izašla sa takvim predlogom.“

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Tajna genijalnosti serije

Moj takozvani život je premijerno prikazan na ABC-ju 25. avgusta 1994. godine.

Od samog početka publici je bilo jasno da se nalazi u Anđelinom svetu, jer je ona bila i narator.

Serija je, kaže Holcman, pristupila liku Anđele „ozbiljno, kao i bilo kom odraslom liku, sa poštovanjem i dubinom kojom je ona predstavljena na svaki način“.

Već u prvoj epizodi vidimo Anđelu kako farba svoju kosu u vatrogasno crvenu boju na užas njenih roditelja i kako biva opomenuta zbog toga što je tokom časa iz maternjeg jezika glasno razmišljajući rekla kako Ani Frank možda i nije bilo toliko loše ako je bila zatočena na tavanu sa momkom koji joj se dopadao.

„Kao i mnogi adolescenti, ona je, baš kao i serija, u početku odbojna, ali istinska i duboka veza sa njom se brzo uspostavlja“, pisalo je u Varajetiju u to vreme, pre nego što je serija proglašena „velikim uspehom kod kritike, a po svemu sudeći i publike“.

Na samom početku, Anđela se distancira od Šeron, prijateljice iz detinjstva, i radije izlazi sa novim prijateljima Rajen (Ej Džej Lenger) „koja je bila opasna i nervozna i kojoj se baš i nije moglo verovati, ali je u isto vreme bila i ludo zabavna“, i Rikijem (Vilson Kruz) koji je istraživao vlastitu seksualnost, kaže Holcman.

Serija je opisivala intenzitet i kompleksnost tinejdžerskog prijateljstva.

„Sa kim se družiš u srednjoj školi obično određuje i tvoj identitet“, kaže Holcman.

„To zvuči kao očigledna stvar, ali nisam sigurna da se do tada televizija bavila takvim temama“.

Osnovna nit ove serije je bio Anđelina veza sa ćutljivim Džordanom Katalanom (Džered Leto) koji je, sve sa svojim prodornim pogledom i šiškama poput zavese, privlačnost izgradio na nemarnom stavu u školskom hodniku.

„Dopada mi se kako se oslanja na školske ormariće“, uzdiše Anđela.

U isto vreme, ona nije ni svesna da njen prijatelj Brajan (Devon Gamersol) gaji simpatije prema njoj.

Pet velikih kulturnih preokreta po mišljenju Vini Holcman

• Tornton Vajlder, Naš grad (1938): Elegantan, ležeran način na koji nas Vajlder sprovodi kroz običan u metafizički život, bio je revolucionaran i nekada i sada.
• Barbra Strejsend, Devojka koju sam voleo (1973): Moglo bi da se kaže da u ovu kategoriju spada i Barbra u ovom veličanstvenom filmu, jer ne verujem da je bilo kada postojala Jevrejka koja glumi Jevrejku u nekoj vodećoj romantičnoj ulozi na filmu. Ali, to je zaista Barbra Strejsend i samo ona, jer je promenila našu ideju o tome šta je lepo i šta je sve moguće.
• Stiven Švarc i Džon-Majkl Tebelak, Božanstvo (1970): Videla sam originalnu predstavu van Brodveja i bilo je ludo; eksplozija nesvesne radosti, razuzdani prezir pomešan sa poštovanjem. Ljudi ovo nikada nisu prestali da imitiraju.
• Džoni Mičel, Plavo (1971): Ova nezaboravna kolekcija pesama, duboko urezana u naše živote, promenila je našu percepciju o nama samima. Što je Džoni Mičel ličnija, mi smo svesniji toga da nas neko vidi i čuje. Tejlor Svift ne bi postojala da nije bilo Džoni Mičel.
• Pol Sajmon, Grejslend (1986): Pomešani žanrovi! Ovaj album je otelotvorenje slobode, on govori o snazi muzike i međusobne saradnje. Pojavio se na jesen 1985. godine, dva meseca nakon što se rodila moja čerka. Ove pesme vraćaju u život, posle njih se osećate čistije. One obnavljaju dušu.

Serija uspeh najviše duguje Kler Dejns, koja je neverovatno sigurna u svojoj ulozi.

Holcman je u prvo vreme bila zabrinuta jer je mislila da neće uspeti da pronađe pravu devojku koja će moći da iznese teret ove uloge.

Pozvali su Lindu Loui, koja sada radi kasting za mnoge serije Šonde Rajms.

„Ona mi je rekla da u Njujorku postoji jedna devojka koju moramo da vidimo“.

Dejns je imala samo 13 godina, ali Loui je bila u pravu.

„Kada smo videli Kler, nakon toga više nismo tražili nikog drugog“, kaže Holcman.

U intervjuu koji je Kler Dejns dala za Varajati 2019. godine, ona objašnjava kako je Anđelina nesigurnost zapravo odraz njene dezorijentisanosti.

„Ozbiljno sam patila. Mislim da nikada u životu nisam toliko patila. Bilo je to veoma izazovno doba, naročito za devojke.

„Tek sam izašla iz osnovne škole. Bila sam kao prebijena i nekako sam se probijala kroz različite društvene situacije. Uopšte nisam bila dobra u tome“, opisala je.

Pohvalno se izrazila i po pitanju scenarija Vini Holcman.

„Ona je napisala sve što sam duboko u srcu i ja mislila, ali nisam znala na koji način da to artikulišem.“

• Igra prestola: Pet istorijskih događaja koji su inspirisali seriju
• The Last of Us: Serija koja ‘razbija kletvu’ adaptacija video igara
• O ljudskosti u dubokom, mračnom svemiru: Zašto su Zvezdane staze i dalje tako popularne

Izbor glumca za ulogu Rikija je takođe bio od ključnog značaja.

Holcman je predvidela da njegov lik bude pola Latino, pola crn, neodređenog pola.

Onda su pronašli Kruza i on je bio prosto savršen za ulogu.

„Ne bih da preterano zvučim kao neko ko živi u Kaliforniji, ali on je zaista bio kao stvoren za tu ulogu. Totalno mu je pristajala“ , kaže ona uz osmeh.

Njegov lik je bio delom inspirisan iskustvom koje je Holcman imala kada je bila mlađa.

Imala je prilike da upozna dosta gej mladića preko leta i bilo joj je potpuno logično da u grupu Anđelinih prijatelja uključi i gej mladića, iako je na samom početku serije jednom prilikom za njega rekla „da se čak i on sam još uvek ne identifikuje sa gejevima“.

Svi likovi su, kaže ona, „bili u procesu razumevanja onoga što predstavljaju i to važi čak i za odrasle likove u seriji“.

Uvođenje gej likova na televiziju je u to vreme je i dalje bila retkost, a neki sponzori su se povukli iz serije Tridesete (Thirtysomething) zbog gej likova.

Opet, Rikijeva seksualnost se ne tretira kao neka posebno važna stvar, ona je samo utkana u priču.

Prvo ga vidimo kako u ženskom kupatilu nanosi maskaru na lice.

Tek pred kraj epizode on je dovoljno opušten da bi na plesnom podijumu tokom školske igranke izveo neke atraktivne poteze sa novom učenicom Dilijom, što je predivna scena prihvatanja samog sebe i kvir radosti, a tek u poslednjoj epizodi on Diliji priznaje da je gej.

Mnogi mladi ljudi su u seriji prvi put videli sebe na malim ekranima.

Za neke je to bio okidač da se i sami na taj način predstave svetu, kaže Holcman, dok je za druge serija otvorila raspravu na temu seksualnosti.

Za neke koji su seriju gledali sami, ona je bila „ohrabrujuća“, kaže ona.

„I zbog toga sam veoma, veoma srećna“.

Zbog toga što je Kler bila veoma mlada, ona nije mogla da bude na snimanju puno radno vreme.

„Toliko sam bila opčinjena sa Kler, da sam želela da je imam u svakoj sceni, pa je to ograničenje predstavljalo veoma veliki problem za mene“, kaže Holcman.

To je značilo da je drugim likovima morala da da više prostora što ih je odvelo u zanimljive situacije, pa smo tako dobili sve snažniju bliskost između Šeron i Rajen (živahna Langer se kasnije udala za britanskog aristokratu i postala grofica od Devona).

Tu je i način na koji se razvija proces razumevanja između Brajana i Džordana.

Kako serija odmiče, Holcman u likove ugrađuje neočekivane nijanse, pa tako Anđelini roditelji, Peti i Grejem, do kraja ne uspevaju da shvate šta se dešava.

Otkazivanje serije i posledice

Serija je zvanično otkazana 15. maja 1995, bez obzira što ju je kritika prihvatila, a gledaoci obožavali, jer se ispostavilo da rejtinzi gledanosti jednostavno nisu bili dovoljno dobri.

U poslednjoj epizodi Brajan slučajno otkriva svoja osećanja Anđeli i ostaje sam na ulici sa biciklom, dok ona odlazi sa Džordanom.

Da je druga sezona zaživela, Holcman bi im, kako sama kaže, donela neku drugačiju budućnost.

Šeron bi zatrudnela, Anđelini roditelji bi se razveli, to bi Peti donelo i duboku depresiju, a odnos između Anđele, Džordana i Brajana bi postao još komplikovaniji.

Najposvećeniji ljubitelji serije su organizovali prvu koordinisanu kampanju te vrste u istoriji, kojom se tražio opstanak serije zatrpavanjem televizije ABC hiljadama pisama.

Iako se kapmpanja na kraju pokazala neuspešnom, ljubav prema seriji nije splasnula.

Možda baš zbog toga što je trajala samo jednu sezonu, postala je kultni klasik, a i dan danas se nalazi na listama najboljih serija kod nekih kritičara.

Magazin Tajm ju je 2007. godine proglasio jednom od najboljih serija svih vremena.

Moj takozvani život je postavio standarde i za druge TV serije koje su se ozbiljno bavile tinejdžerima i njihovim anksioznostima i ohrabrio ih da progovore njihovim jezikom.

Tako je utabana staza za monstruozno popularne serije poput Dosonovog sveta, a Kler Dejns, koja je ostala bliska prijateljica sa Holcman, i Leto su lansirani u filmske zvezde.

Iako je otkazivanje serije bilo veliko razočaranje, Holcman kaže da se ona nije osećala tako loše jer je bila uverena da je napravila nešto značajno na šta je mogla da bude ponosna.

„Spoznaja da ste stvorili nešto što je pomoglo ljudima da ne budu tako usamljeni, možda i da ih malo oraspoloži – sve je to mnogo važnije od broja emitovanih epizoda“, kaže ona.

„Svako želi da se oseća kao da je dao sve od sebe, da zna da se žrtvovao za stvar i ja sam se upravo tako i osećala. Osećala sam se kao da sam uspela u svemu tome“, dodaje.

Ističe i da „Herskovic seriju naziva Džejmsom Dinom svih TV serija“, kaže ona, smejući se.

„I ja mislim da ima istine u tome. Umrla je mlada, ali je imala ogroman uticaj“.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]