Džulijan Asanž Džulijan Asanž je slobodan čovek, nagodio se sa Amerikom

Posle višegodišnje pravne sage, Džulijan Asanž, osnivač Vikiliksa, od danas je slobodan čovek.

Asanž, koga su Amerikanci godinama tražili pod optužbama za špijunažu, prethodno je bio u egzilu u Ambasadi Ekvadora u Londonu, a potom i pet godina u strogo čuvanom londonskom zatvoru Belmarš.

Početkom ove nedelje, Asanž je pušten iz londonskog zatvora pošto se nagodio sa američkim vlastima da prizna krivicu za kršenje američkog zakona o špijunaži, a da u zamenu budu povučene sve druge optužbe protiv njega i da bude slobodan.

Bila je to samo jedna od ukupno 18 prvobitnih tačaka američke optužnice protiv njega i pretilo mu je da, nakon što bi ga britanske vlasti izručile, bude osuđen na 175 godina zatvora.

Prema sudskim dokumentima, Asanž i Amerikanci su se nagodili 19. juna 2024.

Međutim, Asanž koji je godinama vodio pravnu bitku da ga ne izruče, ali i tvrdeći da nije uradio ništa loše i protivzakonito, nagodio se sa Amerikancima, pa ga je sudija u glavnom gradu Severnih Marijanskih ostrva, američkog komonvelta u Pacifiku, osudio na taman na onoliko vremena koliko je bio u londonskom zatvoru.

Asanž je potom izašao iz suda u Sajpanu, glavnom gradu tih ostrva, izašao kao slobodan čovek.

• Ko je Džulijan Asanž i šta je otkrio Vikiliks
• Vikiliks: Dan kada je svet saznao tajne iz diplomatskih prepiski
• Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji

Tako je završena je pravna saga duga gotovo 14 godina, koja je pokretala debate širom sveta o slobodi štampe i nacionalnoj bezbednosti.

Vikiliks je 2010. objavio stotine hiljada poverljivih američkih vojnih dokumenata o ratovima u Avganistanu i Iraku, uz niz diplomatskih depeša, što je najveći bezbednosni incident te vrste u vojnoj istoriji ove zemlje.

Među njima je bio i snimak iz 2007. na kojem je se vidi kako se iz američkog vojnog helikoptera puca na iračke pobunjenike u napadu u kojem je ubijeno desetak ljudi, među kojima i dva novinara agencije Rojters.

Asanž je optužen za vreme administracije bivšeg predsednika Donalda Trampa zbog masovnog objavljivanja tajnih dokumenata, koje je u javnost iznela Čelsi Mening, bivša analitičarka američke vojne obaveštajne službe, takođe krivično gonjena po Zakonu o špijunaži.

Proveo je 1901 dan – više od pet godina – u zatvoru u Londonu, boreći se protiv izručenja u Ameriku.

Pogledajte video: Ko je Džulijan Asanž

Po izlasku iz suda, Asanž je otišao na aerodrom odakle je odleteo za Australiju, a Vikiliks je za večeras najavio konferenciju u toj zemlji.

Osnivač Vikilisa je sa advokatima dugo tvrdio da je slučaj protiv njega politički motivisan.

Američki predsednik Džozef Bajden je u martu rekao da razmatra zahtev Australije da odustane od krivičnog gonjenja Asanža i vrati ga u domovinu.

Viši sud u Londonu je u aprilu dozvolio Asanžu da se žali protiv odluke da bude izručen Americi.

Ova odluka omogućila mu je da ospori američke tvrdnje da će mu biti omogućeno fer suđenje.

Njegova supruga Stela je tada pozdravila presudu i rekla da je to „prekretnica“, pozivajući američku administraciju da odustane „od sramnog napada koji traje već 14 godina“.

Jedan od razloga zašto je suđenje o nagodbi Asanža i SAD održano na Severnim Marijanskim ostrvima je i što Asanž ne želi da se dobrovoljno vrati u kontinentalni deo Amerike, saopštilo je prethodno američko Ministarstvo pravde.

Dodaje se i da Asanž ne veruje američkoj vladi i optužuje tamošnje zvaničnike da su navodno planirali da ga ubiju.

Ko je Džulijan Asanž i šta je Vikiliks?

Asanž se još kao tinejdžer probio u svetu kompjuterskog programiranja.

Tokom 1995. godine, sud u Australiji, njegovoj rodnoj zemlji, kaznio ga je zbog hakovanja, a izbegao je zatvorsku kaznu, obećavši da to više neće činiti.

Asanž je 2006. godine pokrenuo veb stranicu Vikiliks.

Od tada, Vikiliks je objavio više od deset miliona dokumenata, između ostalog mnoge poverljive zvanične izveštaje u vezi sa ratovima u Iraku i Avganistanu, špijuniranjem i korupcijom.

U aprilu 2010. godine, Vikiliks je objavio snimak ubistva civila u iračkoj prestonici Bagdadu, kao i hiljade poverljivih dokumenata koje je dostavila bivša obaveštajna analitičarka američke vojske Čelsi Mening.

Mening je osuđena zbog toga na 35 godina zatvora, ali joj bivši američki predsednik Barak Obama 2017. umanjio kaznu i od tada je na slobodi.

Ključni datumi u sudskom procesu:

• Maj 2012: Britanski Vrhovni sud donosi odluku da se Asanž izruči Švedskoj da bi bio saslušan u vezi sa navodima o seksualnom napadu
• Jun 2012: Ulazi u ekvadorsku ambasadu u Londonu
• Avgust 2012: Ekvador mu odobrava azil, rekavši da postoji bojazan da će mu biti ugrožena ljudska prava ako bude bio izručen
• Avgust 2015: Švedski tužioci odustaju od istrage o dva navoda
• Decembar 2017: Dobija ekvadorsko državljanstvo
• Oktobar 2018: Ekvadorska ambasada mu određuje set kućnih pravila kojih mora da se pridržava
• April 2019: Ekvador povlači njegov status azilanta i hapse ga u ambasadi
• Maj 2019: Osuđen je na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova njegove kaucije
• Maj 2019: Švedska ponovo otvara istragu o seksualnom napadu
• Maj 2019: Američko Ministarstvo pravde podiže 17 novih tačaka optužnice protiv njega
• Novembar 2019: Švedski tužioci obustavljaju istragu o navodima za silovanje protiv njega
• Januar 2021: Sud u Londonu je presudio da Asanž ne može da bude izručen Americi
• Mart 2022: Vrhovni sud je preinačio odluku nižeg suda i presudio da Asanž može da bude izručen Americi i da nema opasnosti da će izvršiti samoubistvo u američkom zatvoru
• Maj 2024: Viši sud u Londonu dozvolio je Asanžu da se žali na odluku o izručenju Americi
• Jun 2024: Vikiliks je saopštio da se Asanž nagodio sa američkim vlastima i izašao je iz zatvora u Londonu u kojem je bio više godina

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Asanž je priveden u Velikoj Britaniji 2010, a potom pušten uz kauciju nakon što je Švedska izdala međunarodnu poternicu za njim pod optužbom za seksualni napad.

Švedske vlasti su htele da ga saslušaju povodom navoda da je silovao i seksualno zlostavljao jednu ženu, a drugu naveo na seks u avgustu 2010. godine, dok je boravio u Stokholmu.

On tvrdi da su oba susreta bila uzajamno dobrovoljna, ali je usledio dugi sudski proces zbog kojeg je zatražio azil u ekvadorskoj ambasadi u Londonu kako bi izbegao izručenje.

Posle skoro sedam godina u ambasadi, Asanž je izašao pošto mu je Ekvador ukinuo status azilanta, a britanska policija ga je uhapsila 11. aprila 2019.

Dok je živeo u ekvadorskoj ambasadi, Asanža su posećivali brojni aktivisti i poznate ličnosti, među kojima pevačica Lejdi Gaga i glumica Pamela Anderson.

Osnivač Vikiliksa oduvek je tvrdio da ne može da napusti ambasadu zato što se plaši da će iz Švedske biti izručen u SAD, a da će mu se tamo suditi zbog objavljivanja tajnih američkih dokumenata.

U maju 2019. godine, Asanž je osuđen na 50 nedelja zatvora zbog kršenja uslova njegove kaucije.

Nedeljama kasnije, švedski tužioci ponovo su otvorili istragu na osnovu optužbi iznetih protiv Asanža za silovanje iz 2010. godine.

Kasnije istog meseca, SAD su podigle 17 novih tačaka optužnica protiv Asanža zbog kršenja Zakona o špijunaži, u vezi sa objavljivanjem poverljivih dokumenata 2010. godine.

Dok se Asanž pripremao za borbu protiv izručenja Americi, švedski tužioci su saopštili da odustaju od istrage o navodima o silovanju.

Tužioci su saopštili da „nema čvrstih dokaza za podizanje optužnice“ protiv Asanža, okončavši tako slučaj koji je trajao čitavu deceniju.

U aprilu 2020. godine obelodanjeno je da je Asanž postao otac dva deteta dok je živeo u Ambasadi Ekvadora.

Stela Moris, advokatkinja rođena u Južnoj Africi, rekla je da je u vezi sa osnivačem Vikiliksa od 2015. godine i da sama odgaja njihova dva sina.

Asanž se 2022. u zatvoru venčao sa Stelom Moris.

Pogledajte video: Zašto su SAD tražile izručenje Asanža

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]