Džulijan Asanž i Vikiliks: Britanski sud dozvolio pravo na žalbu

Viši sud u Londonu dozvolio je Džulijanu Asanžu, osnivaču Vikilisa, da se žali protiv odluke da bude izručen Americi, gde bi trebalo da mu se sudi za odavanje vojnih tajni.

Ova odluka znači da će Asanž biti u mogućnosti da ospori američka uveravanja o načinu potencijalnog suđenja protiv njega, kao i to da li bi njegovo pravo na slobodu govora bilo ugroženo.

Asanžovi advokati tvrde da je slučaj protiv njega politički motivisan, dok SAD smatra da su fajlovi Vikiliksa – koji su otkrili informacije o ratovima u Iraku i Avganistanu – ugrozili živote.

Dvoje viših sudija je u ponedeljak 20. maja odlučilo da Asanž može da se žali na raniji nalog kojim se dozvoljava njegovo izručenje SAD.

• Ko je Džulijan Asanž i šta je otkrio Vikiliks
• Šta je Vikiliks sve otkrio o Srbiji
• Vikiliks: Dan kada je svet saznao tajne iz diplomatskih prepiski

Odlučili su da pravo na žalbu može da iskoristi u Velikoj Britaniji.

Asanž se više od jedne decenije opirao ekstradiciji iz Velike Britanije, nakon što je njegova veb stranica Vikiliks objavila poverljive američke dokumente 2010. i 2011. godine.

Stotine ljudi okupilo se ispred suda uoči donošenja presude, a Asanžove pristalice Asanža radovale su se odluci suda.

Asanž će za sada ostati u Velikoj Britaniji.

Da je sud presudio u korist SAD, on ne bi više imao pravna sredstva na koja da se poziva u Velikoj Britaniji.

Njegova supruga Stela Asanž rekla je za BBC ranije u toku dana da će se „boriti dok Džulijan ne bude slobodan“, šta god sudije presudile.

Prekretnica

Govoreći ispred Kraljevskog suda pravde nakon odluke, Asanžova supruga je pozdravila presudu i rekla da je to „prekretnica“.

Ona je pozvala SAD da „napuste ovaj sramni napad na novinare, štampu i javnost koji traje već 14 godina“.

Procureli fajlovi upućuju da je američka vojska ubijala civile u neprijavljenim incidentima tokom rata u Avganistanu.

Američke vlasti kažu da je Asanž ugrozio živote time što nije redigovao imena obaveštajnih operativaca u dokumentima.

Oni takođe navode da ga ne gone zbog obelodanjivanja za koje kaže da razotkrivaju ratne zločine.

Asanžov pravni tim tvrdi da je slučaj politički motivisan oblik „odmazde države“.

„On je bukvalno razotkrio ratne zločine.

„Ovaj slučaj je osveta te zemlje protiv otvorenosti i odgovornosti“, rekla je njegova supruga u emisiji Tudej na BBC Radiju 4 u ponedeljak.

Američki predsednik Džo Bajden, prošlog meseca je rekao da razmatra zahtev Australije da odustane od krivičnog gonjenja Asanža i vrati ga u njegovu rodnu zemlju.

Šta je prethodilo ovoj presudi?

Viši sud u Londonu odlučio je krajem marta da Sjedinjene Američke Države moraju da daju garancije da Džulijanu Asanžu neće biti izrečena smrtna kazna.

Američke vlasti imale su tada tri nedelje da dostave odgovor pre nego što sudije donesu odluku o žalbi osnivača Vikiliksa na izručenje u SAD.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Britanske sudije tražile su i garancije da će Asanžu biti omogućena sloboda govora.

Asanž je u strogo čuvanom londonskom zatvoru Belmarš od 2019. godine, a američke vlasti ga traže zbog otkrivanja tajnih vojnih dosijea 2010. i 2011. godine.

Viši sud u London je 2021. godine doneo odluku da bi trebalo da bude izručen, odbacujući primedbe da bi zbog lošeg mentalnog zdravlja mogao da oduzme sebi život u američkom zatvoru.

Naredne godine, Vrhovni sud je potvrdio tu odluku, a tadašnja sekretarka unutrašnjih poslova Priti Patel je potpisala nalog za izručenje.

U tekućem postupku, odbrana Asanža pokušava da obori tu odluku Patel i prvostepeno sudsko rešenje.

Šta se sada može očekivati od Amerike?

Kalum Mej, BBC

Karl Tobijas, američki pravni stručnjak, smatra da za SAD ne bi trebalo da bude problem da pruže garancije da se Džulijan Asanž neće suočiti sa smrtnom kaznom.

Profesor sa Pravnog fakulteta Univerziteta u Ričmondu u Virdžiniji kaže da nema nagoveštaja da je američko tužilaštvo i tražilo smrtnu kaznu.

„Krivični zakoni za koje su ga SAD optužile i ne dozvoljavaju da takva kazna bude izrečena“, rekao je profesor Tobijas.

„On se suočava sa maksimalnom kaznom od pet do deset godina zatvora po svakoj od 18 tačaka optužnice“, dodao je.

• Asanž „ne bi preživeo izručenje Americi“, kaže supruga
• Asanž otkrivanjem izvora doveo ljude u opasnost, tvrdi advokat američke vlade
• Čelsi Mening puštena iz zatvora posle „incidenta“

‘Politički motivisano’

Na prethodnom suđenju u februaru, Edvard Ficdžerald, jedan od advokata 52-godišnjeg Australijanca, tvrdio je da je američki zahtev politički motivisan.

„Gospodin Asanž je razotkrio ozbiljan kriminal“ kada je obelodanio dokumente o kojima je reč, rekao je Ficdžerald pred sudom.

Rekao im je da se protiv njegovog klijenta vodi proces „zbog uobičajene novinarske prakse pribavljanja i objavljivanja poverljivih informacija – informacija koje su i istinite i od očiglednog i važnog javnog interesa“.

Mark Samers, još jedan od advokata Asanža, rekao je da SAD traže odmazdu zbog političkih mišljenja Asanža, što je, kako je naglasio, jedna od mnogih prepreka za izručenje.

„Ovo je klasičan primer odmazde države zbog izražavanja političkog mišljenja“, rekao je Samers.

Advokati su rekli i da je njihov klijent bio u „stvarnom riziku od postupanja CIA-e [Centralne obaveštajne agencije] ili drugih agencija“, što je pravno delikatan način da se kaže da bi mogao da bude ubijen ili povređen.

Njihova tvrdnja – koja još nije potkrepljena dokazima – jeste da je CIA planirala da ubije Asanža tokom sedam godina dok je bio u ekvadorskoj ambasadi u Londonu, od 2012. do 2019. godine.

‘Tramp je tražio plan kako likvidirati Asanža“, tvrde advokati

Samers je rekao sudijama da je tadašnji predsednik SAD Donald Tramp tražio „detaljne opcije“ kako da Asanž bude ubijen.

„Čak su i napravljeni nacrti planova“, rekao je on, dodajući da postoje dokazi o toj, kako je dodao, „zaista neverovatnoj ideji“.

Samers je rekao da je navodni plan „propao jer britanske vlasti nisu bile baš oduševljene idejom da odobre tako dramatičan plan ili čak pucnjavu na ulicama Londona“.

„Dokazi su pokazali da su SAD bile spremne na sve, pa i na zloupotrebu sopstvenog krivičnog pravosudnog sistema, kako bi izbegle da američki zvaničnici ne odgovaraju za mučenja/ratne zločine počinjene u zloglasnom ‘ratu protiv terorizma’, i da likvidiraju i uguše one aktere i sudove koji su voljni i spremni da pokušaju da odgovorne za te zločine privedu pravdi“, naveli su advokati u pisanom podnesku sudu.

„Asanž je bio jedna od tih meta“, dodali su.

Pogledajte video: Zašto Amerika traži izručenje Asanža

Šta je uradio Asanž?

Vikiliks je objavio hiljade poverljivih dokumenata američke vojske za koje odbrana Asanža tvrdi da su stigli od bivše američke obaveštajke Čelzi Mening.

Još 2013. Mening je osuđena na 35 godina zatvora zbog curenja ovih dokumenata.

Ovu presudu je kasnije predsednik Barak Obama ublažio, pošto je odslužila četiri godine robije.

Ipak, to nije bio kraj pravnih poteškoća za Mening.

Kada je 2019. Asanž optužen po 17 tačaka za špijunažu, američka Velika porota je tražila od Mening da svedoči protiv osnivača Vikiliksa.

Ali je ona odbila navodeći da bi pre „umrla od gladi“, nego da sarađuje.

Ta odluka ju je koštala, za svaki dan koji je trebalo da svedoči platila je kaznu po 500 dolara.

Ostala je iza rešetaka još dve godine, do trenutka kada je konačno puštena na slobodu morala je da plati 250.000 dolara.

Pogledajte video o Džulijanu Asanžu:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]