U ranojutarnjoj izmaglici, žene obučene u crno i muškarci sumornih izraza lica okupljaju se na vekovima starom groblju Sajida Nafisa u Kairu.

Ali oni nisu tu da bi sahranili rodbinu – tu su da bi ih iskopali.

„Ovo je dvostruka trauma“, kaže Iman, jecajući dok usmerava proceduru.

„Prvo je moja majka – moja starateljka – preminula prošle godine. A sada iskopavam njeno još uvek sveže telo i posmrtne ostatke mog dede i bake, stavljam ih u vreće i odvozim ih da ih ponovo sahranim u novim grobovima u pustinji.“

Imanina priča nije neuobičajena.

U protekle dve godine, prekopane su lokacije nekoliko hiljada grobova u Istorijskom Kairu, Uneskovoj lokaciji svetske baštine.

U njih spadaju i neke i iz slavnog Grada mrtvih.

Egipatska vlada raščišćava ogromnu oblast kako bi napravila mesta za nove glavne saobraćajnice i nadvožnjake, za koje kaže da će popraviti protok saobraćaja u prostranom, zagušenom mega-gradu, domu oko 20 miliona ljudi.

Oni će takođe povezati srce glavnog grada sa novim administrativnom centrom koji se gradi 45 kilometara na istok, vodeći mega-projekat vredan milijarde dolara.

Gradnja se predstavlja kao deo napora da se modernizuje Egipat.

Otkako je predsednik Abdul Fatah Al Sisi došao na vlast 2014. godine, zvanične cifre pokazuju da je širom zemlje izgrađeno ukupno 7.000 kilometara puteva i oko 900 mostova i tunela, a većina poslova je poverena vojnim izvođačima radova.

Vlasti insistiraju da nijedan od mnogih registrovanih spomenika u ovom starom delu Kaira, od kojih neki datiraju iz vremena Arapskih osvajanja u 7. veku, nije oštećen i da se najvažnijim grobnicama ukazuje dužno poštovanje.

„Ne možemo da uradimo ništa da bismo oštetili grobove ljudi koje cenimo ili protiv oblasti sa spomenicima. Mi gradimo mostove upravo da bismo to izbegli“, tvrdi predsednik Sisi.

„Ne smemo da dajemo povoda onima koji žele da ukaljaju naše napore.“

Njegovi zvaničnici kažu da su pogođene lokacije sa grobovima uglavnom iz prošlog veka i da porodice dobijaju odštetu za to.

Međutim, došlo je do velikog iskazivanja javnog nezadovoljstva zbog gubitka vredne arhitekture i jedinstvene kulturne baštine na šest istorijskih groblja na kojima su sahranjene istaknute egipatske ličnosti, često u luksuznim mermernim grobnicama sa ugraviranim arapskim kaligrafijom.

Članovi kraljevskih porodica, cenjeni islamski učenjaci, pesnici, intelektualci i nacionalni heroji nisu ostavljeni da počivaju u miru.

Sa sedom kosom i profesionalnim foto-aparatom, doktor Mustafa El Sadek je upečatljiva pojava dok kopa po ruševinama uništenih groblja sa mladim volonterima.

On je cenjeni akušer i univerzitetski profesor koji je postao lovac drevne na grobnice.

„Strašno mi je žao što vidim da se uklanjaju grobovi Istorijskog Kaira. Mi možemo da naučimo našu istoriju na grobljima“, kaže doktor Sadek, koji pokušava da spase nadgrobne ploče i druge artefakte.

„Ovo je neprocenjivo. Smatram da ova riznica mora da se sačuva.“

On priča kako je ovog meseca spazio kamenu ploču ugrađenu u srušeni zid koja je sadržala gravure na Kufskom pismu, ranom stilu arapske kaligrafije, dok je pretraživao groblje Imam Šafei, preko puta ulice od Sajide Nafise.

Njegova grupa pažljivo je odvojila nadgrobnu ploču, otkrila da ona sadrži natpis za ženu po imenu Umamah i da datira iz 9. veka.

„Nadgrobna ploča je gledala u mene, a ja sam gledao u nju. Želela je da je oslobodim iz zida“, kaže doktor Sadek nadahnuto.

Nadgrobna ploča sada je predata ministarstvu turizma i antikviteta u nadi da će biti izložena u muzeju.

Pod nizom kalifata i muslimanskih dinastija, pokojnici iz Kaira bili su sahranjivani u ovom delu grada, u podnožju Mukatama.

U prošlosti je svaka imućna porodica imala vlastiti ograđeni plac sa mauzolejom u olistalom vrtu.

Ponekad su dodavani pomoćni objekti za smeštaj rodbine koja je došla u posetu, a inače su bili domovi kućepazitelja.

Sa pogrebnicima i kopačima grobova i njihovim porodicama i, kasnije, desetinama hiljada siromašnih Egipćana koji su dolazili da žive među grobnicama, Grad mrtvih je posebno počeo da udomljuje ovu neobičnu zajednicu, koja je sada ugrožena gradnjom.

Neki stanovnici već su prihvatili vladine ponude da se odsele u iznajmljene stanove izgrađene na obodu Kaira.

„Nažalost, Kairo će izgubiti veoma važnu kulturnu baštinu“, kaže Galila El Kadi, arhitektkinja koja proučava Grad mrtvih i njegove stanovnike od ranih osamdesetih, baš kao i druga istorijska groblja.

Ona ne prihvata argumente vladinih ministarstava o novom velikom urbanističkom planu za Kairo.

„Oni ne znaju šta znači kulturna baština, oni ne znaju šta znači istorija“, žali se ona.

„Ovo je okruženje koje su svi prethodni vladari očuvali, i u drevna i u moderna vremena.“

Građevinski investitori odavno su bacili oko na ovu udarnu lokaciju za nekretnine i, tokom godina, Kadi je koristila vlastita istraživanja da organizuje konferencije, lobira kod ministara i pokreće peticije kako bi pokušala da zaštiti groblja.

Ovaj put čak ni obraćanje Unesku nije urodilo plodom, iako je agencija izrazila zabrinutost zato što bi rušenje grobnica i izgradnja puteva mogli da „imaju ogroman uticaj na istorijsko urbano tkanje“ u ovoj oblasti.

Posmrtni ostaci kraljice Faride – supruge kralja Faruka Prvog, koji je svrgnut s vlasti u državnom udaru 1952. godine – premešteni su u džamiju nakon što je uništena njena grobnica.

Srušen je i grob Abdulaha Zuhdija, kaligrafa iz 19. veka čije izuzetno delo krasi dve najcenjenije islamske džamije u Meki i Medini.

Bilo je nekih skromnih pobeda, kao što je skorašnja kampanja da se spase grobnica velikog egipatskog romanopisca 20. veka i intelektualca Tahe Huseina, nakon što je njegov grob obeležen crvenim „iksom“ za rušenje.

Međutim, prezervacionisti ističu da je integritet kraja izgubljen zato što će preostale grobnice i spomenici ostati sami ispod novih puteva ili okruženi njima.

„Stvaraju se izolovana ostrva, razdvojena jedna od drugih“, kaže Kadi.

Ona sada usmerava sve svoje napore u stvaranje baze podataka sa fotografijama i mapama ovog kraja.

„Veoma je loš osećaj, ali sve što sada možemo da uradimo ja i moj tim, i svi ljudi kojima je stalo do kulturne baštine, jeste da očuvamo uspomenu na ova mesta“, dodaje ona.

„To je jedini način da se ona prenesu budućim generacijama.“

Na groblju Sajida Nafisa, Iman je i dalje uznemirena zbog toga što mora da iskopa svoju rodbinu.

Ona opisuje kako je njena porodica dobila pismo da mora brzo da reaguje nakon što su njihovi grobovi određeni za rušenje.

„Ovo je skrnavljenje mrtvih. Pronalazila sam mir u duši dok sam posećivala majku sahranjenu ovde sa mojom bakom i dedom“, kaže ona.

„Kad god sam bila tužna, dolazila bih ovamo da pričam s njom. Plus je poslednja želja moje majke bila da bude sahranjena ovde sa majkom i ocem.“

Poslednja tura gradnje pogodila je 2.600 privatnih grobova.

Pored emocionalnog bola, mnoge porodice žale se da odšteta koju dobijaju ne odgovara njihovim finansijskim troškovima.

„Moj deda je odabrao da bude sahranjen pored ovog muslimanskog sveca i platio je 100.000 dolara 2019. godine za ovo privatno grobno mesto pored džamije Sajida Nafisa“, kaže jedna žena kod drugog groba, koja je zamolila da joj je ne objavljujemo ime.

Njena porodica je dobila novih 40 kvadratnih metara grobnog mesta koje mnogo manje vredi, na oko 55 kilometara od Kaira.

Ona kaže da su njena osećanja tuge i ogorčenosti zbog svega što se dešava placu njenog dede pojačana očajanjem zbog razmera uništenja.

„Ova groblja su jako bogata arhitekturom i umetnošću“, dodaje ona pokazujući rukom svuda oko sebe.

„Vlada ne bi smela da ih uništava. Trebalo bi da ih pretvara u muzeje na otvorenom.“

Sve fotografije zaštićene su autorskim pravima.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari


Ostali komentari (0)