Umesto na pozorišnim daskama i ispred filmskih kamera, mnogi glumački velikani u Srbiji naći će se ovog vikenda na drugačijoj pozornici.
Zvezde Svetlana Bojković, Petar Božović, Seka Sabljić, Dragan Jovanović, Ljubomir Bandović i druge poznate ličnosti, kako je najavljeno, prisustvovaće u subotu 11. septembra velikom ekološkom protestu u Beogradu da bi podržali „borbu za spašavanje šuma, reka, vode i vazduha“.
„Mi smo tu da probudimo svest, ako su to glumci koji celoga života zabavljaju narod i žive sa nama, mogu da nam veruju.
„Mi nismo pripadnici partija, mi pripadamo narodu i istini“, kaže glumac Petar Božović za BBC na srpskom.
Protest u Pionirskom parku organizuje pokret Odbranimo reke Stare planine zajedno sa drugim ekološkim organizacijama iz cele Srbije.
Rešavanju višedecenijskog problema životne sredine Vlada Srbije je posvećena, izjavila je u više navrata premijerka Ana Brnabić, dodajući da je „zdravlje građana najvažnije“.
- Novi ekološki protest u Beogradu – „bez vode nema slobode“
- „Zaštitite naše vode i šume, hoćemo čist vazduh“
- Zašto pored reka i jezera u Srbiji ima mnogo smeća i ko to čisti
Glumci sa kojima su novinari BBC-ja razgovarali uvereni su da može mnogo više da se uradi na očuvanju prirode i zato podižu glas.
„Nije nama do okupljanja, imamo mi gde.
„Evo ja ne znam kako ću doći fizički, ali nema veze pokušaćemo“, kaže Božović, čije je zdravlje narušeno.
Neke od njegovih kolega snimili su i spot uoči ekološkog protesta.
„Zagađenje je deo mnogo opasnijeg, a to je duhovno zagađenje i sa tim je teška borba.
„To mora fundamentalno da se uredi od školskog uzrasta, od porodice“, navodi Božović.
Glumica Jelisaveta Seka Sablić očekuje da se u protest uključe svi „do najšireg sloja naroda“.
„Mislim da su svi u problemu, da su svi zabrinuti za tu priču, ako tu ne izađu ljudi onda imamo problem kao nacija“, navodi Sablić.
Kao goruće ekološke probleme ova umetnica sa višedecenijskim stažom u pozorištu i na televiziji – naglašava zagađenje vazduha, vode i zemljišta.
„Cele zime nemaš šta da dišeš, nemaš vodu koju da piješ, uzimaju zemlju.
„Gledaš ove strašne slike seku drveće, šume, ono što je najdragocenije, a još te ubeđuju da je to za tvoje dobro“, ističe ona razloge da se priključi protestu.
- Hoće li izmene Zakona o zaštiti prirode sačuvati reke u Srbiji
- Zakon o vodama – Vučić nije potpisao izmene, dokument ponovo pred poslanicima
Njena koleginica Svetlana Bojković je i ranije pružala podršku očuvanju prirode.
Proletos je lično stala ispred kamiona koji je istovarao građevinski otpad i šut na području bare Reva na desnoj obali Dunava.
„Potpuno je alarmantno stanje jer počinju da se otvaraju crne rupe u Srbiji.
„Stručnjaci govore o trovanju zemlje, vode, a već imamo onoliko zagađenja“, kaže Bojković za BBC.
Posebno ističe gradove sa velikim industrijski postrojenjima Bor, Majdanpek, Smederevo, Pančevo u kojima štetne materije u vazduhu često premašuju dozvoljene granice.
„Otvaraju se vrata za prljave tehnologije zemalja koje neće to da rade na svom području, nego počinje da se izručuje ovde.
„U šta se mi pretvaramo – zapravo u jednu deponiju u kojoj će naši životi biti ugroženi, naše zdravlje i naše potomstvo“, kaže glumica.
Zbog svega ovoga odlučila je da se javno suprotstavi takvim odlukama nadležnih, dodajući da je to „ljudska dužnost“.
„Tu je nemoguće ćutati i puštati da se to tako dešava.
„Neće biti laka borba, ali mora da se vodi“, uverena je Bojković.
Na skup kako je najavljeno dolaze meštani lozničkih, požeških, kragujevačkih, gornjomilanovačkih sela, u kojima se priprema gradnja rudnika i bušenja radi istraživanja litijuma.
Na skupu bi trebalo da govore Ratko Ristić, dekan Šumarskog fakulteta, Aleksandar Jovanović Ćuta iz pokreta Odbranimo reke Stare planine, Dragana Đorđević, doktor hemijskih nauka, kao i predstavnici drugih ekoloških organizacija.
- Očuvanje bare Reva: „Priroda pripada svima nama“
- Počelo čišćenje Potpećkog jezera od otpada
- Deponije u Srbiji: Ekološke tempirane bombe
„Taj glas mora da se čuje, ne mogu da slušam da premijerka priča da nam je sve dobro pa možemo da se bavimo ekologijom, kao da je to neki luksuz.
„To nije kozmetika, to je nasušna čovekova potreba i suština našeg postojanja – kakvu ćemo vodu piti, kakav vazduh disati, iz koje ćemo zemlje plodove jesti“, napominje Bojković.
Posle aprilskog protesta nazvanog Ekološki ustanak na kom se okupilo više od 80 ekoloških organizacija iz cele države, predsednica Vlade je ocenila da je „ekologija vrlo važna tema“ koja je pokazatelj koliko se Srbija promenila.
„Ta tema pokazuje da u Srbiji priorotet više nisu radna mesta i penzije, jer kada počnete da se bavite životnom sredinom, to su problemi ‘prvog sveta'“, kazala je ona.
Pogledajte video: Drugi protest u Beogradu zbog zagađenog vazduha
Šta je urađeno dosad?
Iz Vlade poručuju – dosta.
Premijerka je saoštila da je Srbija spremna za otvaranje Poglavlja 27 koje se odnosi na ekologiju i koje zahteva najviše novca da bi se dostigli standari Evropske unije.
Govoreći o ulaganjima, rekla je da je država od 2014. godine uložila više od 600 miliona evra u postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova u termoelektranama.
„Kostolac je završen i trenutno se rade oba bloka termoelektrane Nikola Tesla.
„Do kraja godine kreće izgradnja 27 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u 27 lokalnih samouprava u Srbiji“, naglasila je u aprilu premijerka.
Uoči prethodnog ekološkog protesta u Beogradu aprila ove godine, ministarka za zaštitu životne sredine Irena Vujović rekla je da ekološki problemi u Srbiji nisu nastali preko noći, već da traju decenijama.
Rekla je i da će „u narednom periodu problemi biti brže rešavani“.
U međuvremenu, rebalansom budžeta za 2021. godinu, njeno ministarstvo je dobilo još četiri milijarde dinara, posle čega je izjavila da će novac biti uložen u smanjenje aerozagađenja, saniranje divljih deponija i izgradnja postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda.
„Ekologija je naš prioritet i nastavićemo da sprovodimo sve projekte i aktivnosti kojima je cilj da unapredimo stanje životne sredine.
„Povećanje budžeta, najbolji je dokaz koliko smo ozbiljni u toj nameri“, rekla je Vujović.
Kako su Beograđani, jedan nindža i dvojica Kineza čistili Beograd
Velikan jugoslovenskog i srpskog glumišta Petar Božović kaže da su se i Beograđani navikli na zagađen vazduh, a da ta „navika mnogo košta“.
„Svaki Beograđanin kad se probudi i vidi prve vesti presrećan je, ako je ne piše da je Beograd najzagađeniji grad i to ne u Srbiji, na Balkanu ili u Evropi, nego na zemaljskoj kugli“, napominje Božović.
U više navrata srpski glavni grad je tokom zime bio među najzagađenijim prestonicama u svetu, po podacima aplikacija koje to prate.
- Zagađenje vazduha u Srbiji – šta može da se popravi
- Šta može da bude opasno u dimu, šta su dioksini i furani
- Kako zagađenje vazduha utiče na ljudsko telo
U „loše navike“ glumac ubraja i seču „stoletnih stabla bez pitanja“.
„Letos sam video genocid nad zlatnim borom, kad su te prekrasne gospođice bezosećajno sečene usred Zlatibora gde su ti borovi najbrojniji, da bi neko pravio zgrade i to zgrade za prodaju stanova.
„I nikom ništa“, podseća glumac.
Slika posečenih borova na parcelu kupljenoj za zidanje zgrade u blizini specijalne bolnice Čigota izazvala je brojne kritike.
Seča je sprovedena u skladu sa propisima, naveo je tada investitor.
„Mene je dva dana boleo želudac, ali mogu jedino da vičem Bogu da me čuje jer su ostali zauzeti takozvanim napretkom“, kaže kroz osmeh Božović.
Podseća i na seču stabala u Košutnjaku, zbog izgradnje sportskog kompleksa u ovom beogradskom naselju.
Snimak drveća objavljen na društvenim mrežama uznemirio je građane i izazvao niz protesta, ali je kasnije objavljeno da su stabla posečena u skladu sa zakonom i da će biti zasađena nova.
- Bitka za Košutnjak: „Pluća Beograda“ na meti projekta od nacionalnog značaja
- Da li je seča drveća u Košutnjaku po zakonu
Božović živi u centru Beograda – u prometnoj ulici Kraljice Natalije, nekadašnjoj Narodnog fronta poznatoj po jednom od najvećih porodilišta u Srbiji.
„Hajde da su rekli da posečemo tu šumu da napravimo porodilište, pa nekako čovek vidi razlog.
„Ovako samo vidi nasilje moćnih koji su nevidljivi, kojima se ne može ući u trag koji se igraju sa zakonom kao da ga oni pišu“, navodi glumac, napominjući da nije član nijedne stranke.
Mogu li protesti nešto da promene?
Umetnici veruju da mogu.
Kao primer uspešnog protesta Božović navodi Staru planinu – „sačuvan ekološki biser“, gde su se ljudi protivili izgradnji malih hidroelektrana.
„Tamo je litar vode dragoceniji od litra mleka“, navodi Božović.
Problem sa nedostatkom pijaće vode nije samo na istoku Srbije.
To najduže muči Zrenjanince, koji u subotu takođe organizuju „Marš za vodu“, tražeći čistu i higijenski ispravnu vodu u domaćinstvima.
„Zrenjanin je grad sa najviše učesnika Olimpijskih igara i proglašen je sportskim gradom, u njemu ne može da se popije čaša normalne vode.
„Svud je sve zagađeno“, navodi Božović.
Pogledajte video: Zašto je ovaj momak bacio 4.000 plastičnih boca u Savu
Rio Tinto – posebni problem
Kao poseban problem ističe se poslovanje multinacionalne kompanije Rio Tinto koja je stoprocentni vlasnik projekta Jadar u Zapadnoj Srbiji.
Zbog visoke koncentracije litijuma i bora po toni iskopane rude Jadar je rangiran kao jedno od najznačajnijih ležišta litijuma na svetu, ali mnogi strahuju da će njihovo poslovanje uništiti životnu sredinu.
„Ozloglašena kompanija Rio Tinto koja je svuda ostavila otrov i pustoš iza sebe, sada dolazi u Srbiju.
„To neće biti samo na jednom mestu već planiraju na nekoliko punktova da rade ovo što treba da započne u dolini reke Jadra“, navela je Svetlana Bojković.
- Jadarit, Rio Tinto i šta o tome treba da znate
- Direktor firme Rio Tinto podnosi ostavku zbog uništavanja drevne pećine
Iz kompanije je više puta saopšteno da se „radi na tome da uticaj na životnu sredinu bude u okvirima dozvoljenog zakonskim rešenjima u Srbiji“.
„Svi projekti koji se budu realizovali u ovoj oblasti moraju da zadovolje najviše ekološke i tehnološke standarde, jer nema zdravog ekonomskog razvoja bez očuvanja zdrave životne sredine“, rekao je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić posle sastanka sa delegacijom ove kompanije u junu.
On je naglasio da će država strogo voditi računa o primeni najstriktnijih ekoloških mera.
Ipak, mnogi sumnjaju u to.
„Treba li da nam neko zagadi Drinu ili Zasavicu, tamo gde se dabar pojavio pre 10 godina, a zna se da se pojavljuje na čistim vodama.
„Rio Tinto neće doći, ma šta bilo, ovog puta no passaran„, poručuje nadahnuto Božović.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
