U dotrajaloj peći koju je odavno trebalo zameniti, gore sirova drva, a zadimljena prostorija i dalje nije dovoljno topla.

Porodica zarađuje mesečno u proseku manje od minimalca. Račune plaćaju tako što dodatno režu ostale životne troškove.

Ovako izgleda život u energetskom siromaštvu.

„Energetski siromašni stanovnici nisu u mogućnosti da sebi obezbede dovoljnu toplinu u domaćinstvu niti da pokriju troškove potrebnih energenata, već moraju, što bi se u narodu reklo, da odvajaju od usta da bi zagrejali životni prostor“, kaže Aleksandar Macura iz RES fondacije za BBC na srpskom.

Dovoljno topao dom ne može da priušti oko deset odsto domaćinstava u Srbiji, dok četvrtina ne može redovno da plaća račune za komunalne usluge, pre svega struju, grejanje, gas i vodu, podaci su publikacije Sve što ste hteli da znate o energetskom siromaštvu RES fondacije.

Procene su da 50 miliona domaćinstava u Evropskoj uniji nema pristup osnovnim komunalnim uslugama, dok je rat u Ukrajini, koji traje već sedam meseci, izazvao veliki rast troškova života u svetu.

Glavni energenti u Srbiji, poput uglja, drva i struje su poskupeli u poslednjih godinu dana.

U saradnji sa Svetskom bankom, vlasti Srbije su procenile da će oko 200.000 domaćinstava ove godine imati status energetski ugroženog kupca.

Posledice energetskog siromaštva su mnogobrojne, od povećanog broja smrtnih slučajeva tokom zime i zdravstvenih problema kao što su prehlada, kardiovaskularne i respiratorne bolesti do problema mentalnog zdravlja kao što su anksioznost, stres i depresija, kaže Renata Slabe Erker sa Instituta za ekonomska istraživanja u Ljubljani za BBC na srpskom.

Ko je energetski siromašan?

Vlada Srbije definisala je pojam energetskog siromaštva krajem 2021.

„To je stanje u kojem domaćinstvo nema na raspolaganju dovoljno mogućnosti da obezbedi potrebnu količinu energije koja je neophodna za zdrav i dostojanstven život i to na način koji ne ugrožava druge osnovne životne potrebe domaćinstva ili šire zajednice„.

Prema važećoj Uredbi Vlade Srbije, glavni kriterijumi za sticanje statusa energetski ugroženog kupca su: ukupni prihodi domaćinstava, broj članova domaćinstva i imovno stanje.

Ovakav status trenutno imaju dvočlane porodice sa mesečnim prihodima manjim od 22.000 dinara ili tročlane sa primanjima manjim od 28.000.

Porodice sa četiri i pet članova spadaju u ovu kategoriju ukoliko imaju manje od 29.994 dinara, a sa šest i više članova ukoliko je njihov mesečni budžet 37.719 dinara.

Prema uredbi, siromašni potrošači u Srbiji imaju pravo na umanjenje računa za struju, tako što određenu količinu električne energije dobijaju besplatno.

Iz Ministarstva energetike su tokom leta 2022. najavili izmenu Uredbe, po kojoj bi bile podignute granice za mesečne prihode, pa bi pravo na besplatne kilovate moglo da dobije dva i po puta više domaćinstava.

Izmenjena uredba, međutim, još nije usvojena, a struja je od 1. septembra skuplja za 8,3 odsto.

Zoran Ilić, pomoćnik ministra za energetiku, rekao najavio je u martu da je predložena i izmena uredbe koja bi obuhvatala još jedan kriterijum – zdravstveni.

„Ako imate člana domaćinstva koji mora stalno da bude na aparatima, dakle neophodna mu je električna energija za održanje života, takvom domaćinstvu, bez obzira na materijalni status, ako se steknu uslovi, na primer zbog neplaćanja računa, Elektrodistribucija ne bi isključivala struju“, rekao je tada Ilić za RTS.

Minimalna zarada u Srbiji trenutno je 35 hiljada dinara, a ministar finansija Siniša Mali najavio je da će od 1. januara 2023. biti 40.020 dinara.

Cena energetskog siromaštva: viši računi i zagađenje

Macura kaže da bi, pored prihoda, trebalo uzeti u obzir i druge parametre kako bi se zaista utvrdio broj energetsko siromašnih domaćinstava, kao što su efikasnost grejnih uređaja, vrsta ogreva i zagađenje kom je domaćinstvo izloženo zbog grejanja.

Istraživanje fondacije iz 2020. pokazuje i da se socijalno ugrožena domaćinstva greju starim, neefikasnim uređajima, zbog čega troše znatno više energenata kako bi ugrejali prostorije, jer nemaju dovoljno novca da ih zamene.

Energetski ugrožena domaćinstva za grejanje uglavnom koriste individualna ložišta na čvrsta goriva – ugalj i drvo – ali je i njihova cena ove godine znatno skočila.

Tako je u maju objavljeno da je ugalj poskupeo za 82 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Cena drva je udvostručena, a pelet se teško ili uopšte ne može naći, o čemu je BBC ranije pisao.

Loženje sirovog drveta dovodi do povećanja emisija dima i drugih štetnih materija, prostorije u kojima se loži su zadimljene i smanjeno je emitovanje toplote, navodi se u publikaciji RES fondacije.

Sirovo drvo sadrži više od 50 odsto vlage, dok je ta količina kod suvog drveta dvostruko manja.

Zbog porasta cena energenata sve više ljudi odlučuje da se greju na struju.

Iako je i ovaj energent poskupeo, kućni budžet to još ne oseća, kaže Marko Janušević, direktor javnog preduzeća Toplana Priboj.

„Struja je poskupela deset odsto, ali mi plaćamo deset puta manje u odnosu na realnu cenu koja je na tržištu, jer država i dalje održava subvencionisanu cenu“, naveo je za BBC na srpskom.

U Priboju, jugozapadnoj opštini Srbije, uz granicu sa Crnom Gorom, živi oko 30.000 ljudi, prema zvaničnim podacima.

Pre samo pet godina, pet odsto stanovnika grejalo se na struju, a ovogodišnji rezultati ankete lokalne samouprave pokazuju da se za ovaj način grejanja odlučuje više od 20 odsto, kaže Janušević.

Poslednjih nekoliko nedelja sve su učestaliji i apeli zvaničnika za štednjom električne energije.

Porast cena energenata dovešće i do porasta zagađenja, smatra Mirjana Jovanović, programska direktorka Beogradske otvorene škole.

„Ne možete nekom ko nema novca da kupi šporet sa ekološkim karakteristikama, niti da zameni stolariju u kući da naredite da štedi i da se ne greje.

„Grejaće se onim što im je dostupno, otići će do buvljaka kupiće džak obuće ili komade starog nameštaja i to će ložiti, jer neće moći da priušte ugalj“, rekla je Jovanović na tribini održanoj u glavnom gradu Srbije.

Individualna ložišta su treći najveći zagađivač vazduha, posle saobraćaja i velikih energetskih postrojenja poput termoelektrana, rekla je ranije Zorana Mihajlović, doskorašnja ministarka rudarstva i energetike Srbije.

Njih u Srbiji ima oko 1,2 miliona, a za sagorevanje koriste i ugalj i mazut, a neretko i gume i plastiku.

Mihajlović je tada najavila da će u novim zakonima biti zabranjeno da se za loženje koriste guma i plastika.

Moguća rešenja

Za efikasno rešavanje problema, treba najpre krenuti od niske energetske efikasnosti i visokih cena energije, ali se pozabaviti i socijalnim pitanjima kao što je nemogućnost domaćinstava da plate komunalne račune, kaže Renata Slabe Erker sa Instituta za ekonomska istraživanja u Ljubljani.

„Potrebne su nam kratkoročne mere za gašenje problema tako što će se obezbediti energetski vaučeri za ugrožene grupe, ali i dugoročne mere koje se odnose na poboljšanje energetske efikasnosti domova poput subvencija za energetsku obnovu zgrada“, dodaje.

U Srbiji je usvojen program unapređenja energetske efikasnosti u domaćinstvima u okviru kog je država gradovima i opštinama dodelila dve milijarde dinara za 2022.

Sredstva su namenjena za zamenu stolarije, ugradnju izolacije, instaliranje kotlova i peći na čistija goriva u individualnim ložištima, kao i za ugradnju solarnih kolektora i solarnih panela.

Beograđani su se prijavljivali za subvencije u svim gradskim opštinama osim Novog Beograda, Rakovice i Sopota, dok je u prethodnom, pilot-projektu, grad sredstva dodelio samo Paliluli.

U gradovima sa više opština – poput Novog Sada, Niša, Kragujevca i Užica – subvencije odobrava gradska uprava.

Ove godine, najviše novca dobio je grad Čačak kom je dodeljeno skoro 45 miliona dinara.

Domaćinstva se mogu prijaviti za subvencije kada opština ili grad objave poziv, što je ove godine bilo početkom februara.

Međutim, Mirjana Jovanović ukazuje da ni ove mere ne pomažu energetski siromašnim potrošačima, jer subvencije pokrivaju polovinu troškova.

„Dakle, ako imate mesečni prihod od 16.000 dinara, teško da možete odvojiti novac da doplatite ostatak sanacije“, dodaje Mirjana Jovanović.

novčanice dinari — Opština Priboj je 2021. pet miliona dinara usmerila na subvencije individualnih ložišta

Prošle godine, budžet opštine Priboj za subvencije individualnih ložišta i sanaciju objekata bio je pet miliona dinara – dva miliona dodelila im je lokalna samouprava, a tri miliona Ministarstvo za zaštitu životne sredine.

Deo novca usmerili su socijalno ugroženim porodicama u čemu im je pomogao Centar za socijalni rad.

„Oni su imali podatke kome je novac najpotrebniji tako da je 15 porodica dobilo potpuno nova ložišta“, kaže Janušević za BBC na srpskom.

Ostatak novca rasporedili su na 61 domaćinstvo koje se prijavilo za subvencije.

U tom slučaju, deo troškova pokrila je opština, a deo zainteresovani stanovnici.

„Ako je neko trošio šest metara drva, sa novim uređajem to će biti dvostruko manje i to je suština uštede – da duplo manje kupujete.

„Druga pozitivna promena jeste da je u tom delu grada gde su se menjala ložišta došlo do smanjenja zagađenja vazduha“, kaže direktor Toplane u Priboju.

Krize koje su pogodile svet 2022. godine