Četvrtak je novi petak.

Već nekoliko godina, to je životni i radni moto Dragiše Savkovića iz Beograda, šefa proizvodnje u kompaniji Mikroelektronika.

Njegova kompanija jedna je od malobrojnih u regionu koja radi četiri dana nedeljno po osam sati, za šta radnici primaju platu kao da rade svih pet.

„Kad dobiješ tri dana da odmoriš, to je kao da svake nedelje imaš mini odmor.

„U ponedeljak dođeš raspoložen, sa voljom, ne gledaš na sat kad ćeš kući, sve se to odmah oseti“, govori za BBC na srpskom dok se u pozadini čuje zvuk mašina.

• Kako izgleda život zaposlenih u Srbiji, sa najdužom radnom nedeljom u Evropi
• ‘Dodatna smena’: Od žena se na poslu očekuje emocionalni rad koji nije plaćen
• „Tihi otkaz“: Radnici koji se ponose minimalnim trudom

Ideja o dužem nedeljnom odmoru, tako da zaposleni rade ukupno 32 sata za šta bi bili plaćeni kao i za 40, širi se Evropom poslednjih godina.

„Tokom pandemije kovida, videli smo da zaposleni ne traže samo platu, već im je važan i kvalitet života.

„Poslodavci su se našli pod pritiskom da ponude nešto više od novca, uz želju da smanje troškove“, kaže Tanja Jakobi, direktorka Centra za istraživanje javnih politika, za BBC na srpskom.

Veliko istraživanje iz Velike Britanije pokazalo je da su zaposleni koji su radili četiri dana nedeljno bili zdraviji i osećali manji stres, dok je većina kompanija, koje su bile deo istraživanja, nastavila da primenjuje ovaj model.

Iako je ideja četvorodnevne radne nedelje sve više prisutna, broj kompanija koje su je usvojile i dalje je mali, posebno na Balkanu.

Martina Šćepić, jedna od vlasnica hrvatske firme Web Power Adria, čiji zaposleni rade četiri dana, postavlja pitanje: „Da li merite produktivnost ili prisutnost?“

„Firme koje su usmerene na prisutnost, da im ljudi moraju sedeti u kancelariji od devet do pet, nikad neće imati način razmišljanja potreban za četvorodnevnu radnu nedelju.

„Tamo gde poslodavac ne nadgleda svaki minut rada, već samo želi da je posao završen, možete o tome razmišljati“, kaže za BBC na srpskom.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

‘Suviše dobro da bi bilo istinito’

Produktivnost je reč koju Luka Birsa, jedan od osnivača slovenačke IT firme Visionect, često koristi tokom razgovora o četvorodnevnoj radnoj nedelji.

U vreme kada je pre dve godine ceo svet saznao za veliki eksperiment u Velikoj Britaniji, dobio je neočekivan predlog.

Jedan od inženjera u kompaniji, koja se bavi izradom rešenja za poslovne prostore, rekao mu je da bi mogli da probaju sličan model.

„Zvučalo je suviše dobro da bi bilo istinito.

„Rekao sam: ‘Ne mislim da će četvorodnevna nedelja funkcionisati, ali ako možeš da osmisliš eksperiment u kome bismo to pokušali, spreman sam da probamo'“, govori za BBC na srpskom.

U kompaniji, objašnjava, nikada nije bilo važno da zaposleni budu u kancelariji.

„Zaista imamo ljude koji su radili sa plaže na Tajlandu, jedan od naših menadžera do sada je obišao preko 100 država radeći“, kaže Birsa.

Da bi dao zeleno svetlo, bilo je neophodno da eksperiment pokaže da se tokom četiri radna dana neće promeniti produktivnost, zadovoljstvo zaposlenih i poslovna kultura.

Analize su pokazale da je produktivnost ostala ista, dok je nivo stresa među zaposlenima smanjen.

Iako je novi način rada bio uspešan, a firma zabeležila rekordan rast, nisu svi zaposleni prihvatili promenu.

„Kompanije nisu dobrotvorne organizacije.

„Mi moramo da zaradimo novac, takmičimo se sa drugima, i ne možemo dopustiti da budemo prosečni, moramo biti vrhunski“, kaže.

To dalje znači da su zaposleni svesni očekivanja.

„Pojedini se pitaju: ‘Da li ću moći da imam isti učinak tokom četiri, kao tokom pet dana?’, što je potpuno razumno.

„Takođe, postoje ljudi koji uživaju da rade pet dana nedeljno i kojima je posao bitan deo identiteta“, dodaje.

U njegovoj kompaniji, koji ima oko 70 radnika prosečne starosti od 30 do 40 godina, posao je organizovan tako da se različiti dani mogu dobiti kao slobodni, jer je potrebno da budu dostupni evropskim i američkim klijentima tokom cele radne nedelje.

I pored uspeha, Luka kaže da skraćenu radnu nedelju prati „stigma“.

„Čuo sam za nekoliko agencija u Sloveniji koje su primenile ovaj model i uspevale da budu podjednako produktivne.

„Kada su klijenti saznali da rade kraće, želeli su da im plate 25 procenata manje“, navodi.

U Americi se na ovakav poduhvat takođe gleda sa dozom podsmeha, dodaje.

„IT sektor je veoma kompetitivan i postoji kultura da se gura do maksimuma.

„Kada kažete da radite četiri dana, pomisle da ste slabi, da niste prava firma“, kaže.

Britanski uspeh

Tri četvrtine zaposlenih kazali su da osećaju manji nivo sagorevanja na poslu, a njih 39 odsto da su manje pod stresom tokom šest meseci rada po četiri dana nedeljno, pokazalo je istraživanje u kome je učestvovao Univerzitet Kembridž.

U šestomesečnom pilot projektu učestvovala je 61 kompanija i oko 2.900 zaposlenih iz Velike Britanije.

Prihodi kompanije skoro da su ostali nepromenjeni, a jedan broj firmi čak je prijavio i neznatno povećanje, zaključeno je.

‘Svi želimo slobodu’

Ubrzo pošto je pandemija kovida počela da jenjava, Web Power Adria, mala hrvatska kompanija od 15-ak zaposlenih, odlučila je da testira četvorodnevnu radnu nedelju.

Pošto su tokom dve pandemijske godine, koje je obeležio rad od kuće, vlasnici primetili da je produktivnost veća, želeli su da se „oduže“ zaposlenima, priča Martina Šepić, jedna od vlasnica kompanije, koja se bavi digitalnim marketingom.

„Odlučili smo da je najbolja prednost koju možemo da ponudimo – slobodno vreme“, kaže.

Prvo su prošli kroz probni period, da bi posle nekoliko meseci pronašli model po kome i danas rade.

Zaposleni, koje uglavnom čine mladi ekonomisti i informatičari, podeljeni su u tri grupe tako da svaka grupa tokom radne nedelje ima jedan dan slobodno – ponedeljak, sredu ili petak.

„Moramo našim klijentima biti na raspolaganju pet dana nedeljno, tako da ne možemo da kažemo: ‘Zatvaramo radnju i nema nas petkom'“, objašnjava.

Ovaj model, kaže vlasnica, prvobitno je bio način da privuku mlade stručnjake.

„Bili smo mala firma, koja se nije mogla boriti i konkurisati platama većim IT ili farmaceutskim kompanijama, koje su nam otimale zaposlene.

„Shvatili smo da možemo ponuditi ljudima nešto što je vrednije od novca, a to je slobodno vreme“, objašnjava.

Upoređujući period pre i posle uvođenja četvorodnevne radne nedelje, ona naglašava da je produktivnost veća, broj dana bolovanja prepolovljen, baza klijenata uvećana, dok je firmu napustila samo jedna saradnica.

Od sagorevanja do depresije

Galupova anketa pokazala je tako osobe koje rade četiri dana nedeljno malo češće prijavljuju sagorevanje na poslu u poređenju sa onima koji rade pet dana.

„Neki ljudi su slobodno vreme provodili u spavanju, jer su toliko bili izmoreni prethodnim radom.

„Neki su upali u depresiju, neki su osetili pritisak da za četiri dana neće moći da obave ono što bi obavili za pet dana. Istraživanja su pokazala da ovaj model deluje različito na različite ljude“, navodi Jakobi.

Naglašava da se ne treba olako upuštati u četvorodnevni rad i da je potrebna pažljiva organizacija.

„Takva promena može da napravi i lomove, pa je bilo onih koji su pokušali, a onda se brže bolje vratili na staro“, dodaje.

Smatra da novi model dugo neće ući u zakone.

„Borba za osmočasovni rad bila je borba na liniji država – poslodavci – sindikati.

„Kod četvorodnevne radne nedelje, sindikati igraju mnogo manju ulogu, i sve se rešava u pregovorima poslodavca i radnika“, zaključuje.

‘Nije sve u poslu’

Istraživanja su pokazala da nema sektora gde je nemoguće uvesti četvorodnevnu radnu nedelju, kaže Tanja Jakobi.

Dragiša Savković objašnjava da je period prilagođavanja njegove kompanije na četiri radna dana dugo trajao.

Postepeno je svakodnevno smanjivano radno vreme, prvo za pola sata, potom i za sat i sat i po, da bi se na kraju došlo do neradnog petka.

Zaposlenima posebno znači što je petak dan kada ne dolaze na posao jer na taj način dobijaju produženi vikend.

„Supruga i ja ta dva-tri dana koristimo da odemo kod roditelja koji žive u blizini Valjeva.

„Dok smo radili pet dana, sa decom koja idu u školu po smenama, to je bilo mnogo teže organizovati“, objašnjava.

Za njega je ključ u „automatizaciji“, da mnoge delove posla obavljaju mašine tako da se svaka sekunda štedi.

Međutim, zaposleni moraju dobro da poznaju vlastiti posao da bi prepoznali ono što može da se pojednostavi i automatizuje.

„Ako 70 puta treba da pritisneš neki taster, a zapravo to ne moraš, onda i ne treba da ga pritiskaš, već treba da se nađe sistemsko rešenje.

„Kad uštediš po par sekundi ili minuta na svakom mestu, dođeš do neradnog petka“, navodi.

Savković kaže da je podjednako bitno i da zaposleni prihvate novi model, koji podrazumeva i izuzetnu posvećenost poslu tokom radnog vremena.

Naglašava da radnici retko napuštaju firmu, da su plate i proizvodnja povećani i da bi mu bilo teško da se vrati na stari način rada od pet dana.

„Nije život samo da radiš, ima i drugih stvari.“

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]