Ekonomija: Kome će pomoći mera Narodne banke Srbije da ograniči kamate na stambene kredite

U narednih 15 meseci, otplata stambenih kredita u Srbiji mogla bi da bude nešto lakša.

Privremenom merom Narodne banke Srbije ograničena je kamatna stopa za dužnike koji su podigli prvi stambeni kredit sa promenljivom kamatnom stopom, a koji je manji od 200.000 evra.

Usled primene ove odluke, banke neće imati pravo da od dužnika potražuju razliku u kamati, navodi se u saopštenju NBS.

Onima koji su uzeli stambeni kredit zaključno sa 30. julom 2022. godine, nominalna stopa ne može biti viša od 4,08 odsto, što znači da će tim dužnicima biti umanjena rata od 10 odsto do više od 25 odsto, piše u saopštenju.

Korisnici kojima je korišćenje kredita odobreno 31. jula prošle godine do stupanja na snagu privremenih mera, a čija je inicijalna kamatna stopa veća od 4,08 odsto, plaćaće zaključno do kraja 2024. godine umanjenu ratu kredita sa kamatom iz prvobitnog plana otplate.

• Da li treba podizati kredite tokom krize
• Ima li kraja rastu cena u Srbiji
• Šta prvi skok kamatne stope u 11 godina u evrozoni znači za Srbiju

U Srbiji se otplaćuje 158.000 stambenih kredita, a naloženo smanjenje kamate obuhvatiće oko 100.000, kažu u centralnoj banci.

Primer kredita sa ograničenom kamatom

Iz NBS su naveli i primer ograničene rate za kredite:

• Iznos kredita: 100.000 evra
• Period otplate: 25 godina
• Datum uzimanja kredita: 1. decembar 2021. godine
• Kamata pre ograničenja: 6M euribor+ 3 odsto (~6,95 odsto)
• Rata pre ograničenja: 694 evra
• Kamata posle ograničenja: 4,08 odsto
• Rata posle ograničenja: 532 evra

Šta je s kreditima odobrenim posle stupanja na snagu ovih mera?

• Kod stambenih kredita sa promenljivom kamatnom stopom, fiksni deo nominalne kamatne stope (marža banke) može biti do 1,1 odsto do 31. decembra 2024. godine, a posle tog perioda, u procentu koji bude utvrđen ugovorom o tom kreditu;
• kod stambenih kredita sa fiksnom kamatnom stopom, banka može odobravati stambeni kredit uz nominalnu kamatnu stopu do 5,03 odsto.

Dodatno, navodi se u saopštenju NBS, ove mere omogućiće svim korisnicima stambenih kredita mogućnost da prevremeno otplate kredit bez obaveze da plaćaju naknadu za prevremenu otplatu.

Kako su rasle rate za kredit?

Tanji Ristić iz Beograda je 17. marta stiglo obaveštenje iz banke da će rata stambenog kredita biti veća za 85 evra (oko 10.000 dinara).

Na ovo povećanje rate kredita uticala je odluka Evropske centralne banke (ECB) da poveća kamatnu stopu za 0,5 odsto kako bi se izborila sa inflacijom.

Ova odluka se odnosi na Euribor (evropska međubankarska stopa), prosečnu kamatnu stopu po kojoj izabrane evropske banke pozajmljuju novac jedne drugima, a ovo je najnovija mera ECB-a u borbi protiv inflacije koja je počela u julu 2022. godine posle 11 godina relativno mirnog perioda.

Mera ECB-a uticaće na nešto manje od 47 odsto vrednosti ukupnog duga stanovnika Srbije bankama, kao i na nešto više od 1.300 milijardi dinara kredita u evrima za privredu, navode iz Narodne banke Srbije u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Praktično, to znači da je novac poskupeo, kaže Dušan Uzelac, urednik sajta za finansije Kamatica, za BBC na srpskom.

„To je kao klackalica – ne možete da smanjite inflaciju bez da poskupite novac, a kada poskupite novac onda pokvarite dan onima koji su zaduženi vezano za te indekse, u ovom slučaju za Euribor.“

Udar na novčanik pretrpeli su svi koji su podigli kredite u evrima, s tim da neće svi biti podjednako zaduženi.

„Ova odluka će najviše uticati na kredite koji su uzeti u skorije vreme i na one koje se budu podigli u narednom periodu“, navodi Ismail Mulabegović, profesor Beogradske bankarske akademije, za BBC na srpskom.

Kako Euribor utiče na kredite?

Kada je Tanja Ristić podigla stambeni kredit 2015. godine, iznos rate bio je 312 evra.

„Tada je bio daleko povoljniji, a sada će mi rata biti povećana sa 352 evra na 437 evra“, kaže ona.

U banci su joj objasnili da će se rata kredita „vratiti“ na neke normalne stope 2024. godine.

„Rekli su mi da nisu značajno povećavali rate kredita prethodne dve godine, otkako je inflacija počela i da je zato sada usledio ovako drastičan skok.“

„Još nisam sela da uradim matematiku i proverim kako će ovo povećanje uticati na porodični budžet, sigurno će morati da se ‘zategne kaiš’ za neke stavke“, dodaje ona.

Ristić je jedna od stanovnica Srbije koji su kredit uzeli u evrima sa varijabilnom kamatnom stopom, takozvanim Euriborom.

Euribor se formira svakog dana za sledeći dan, a postoje i mesečna, tromesečna, šestomesečna i godišnja ova kamatna stopa, pojašnjava Ismail Mulabegović.

„Euribor je zapravo vrednost novca na međubankarskom tržištu 30 najvećih evropskih banaka koji svaki dan daju ponude za novcem“.

Pri uzimanju kredita, rata se formira u dva dela – na glavnicu i kamatu, a na varijabilnu kamatnu stopu utiče Euribor.

„Kamata se vezuje za Euribor, a kada dođe do porasta te kamatne stope, raste i taj varijabilni deo, a samim tim i rata za kredit raste“, objašnjava Mulabegović.

Na primeru kredita od 50.000 evra sa otplatom na 25 godina sa varijabilnom kamatnom stopom u junu 2022. godine kada je Euribor bio na nuli, rata za kredit je bila otprilike 245 evra.

U zavisnosti kada je kredit uzet, rata se povećava između 25 i 35 evra.

Ako je Euribor, kao sada, došao na tri odsto, to je negde između 90 i 110 evra povećanja rate za najnovije kredite, pojašnjava Ismail Mulabegović.

Ipak, Mulabegović naglašava da neće svi krediti imati isto povećanje.

„Na početku otplate kredita, korisnik prvo otplaćuje veći deo kamate, a negde pri polovini trajanja kredita – plaćanje glavnice i kamate se izjednačuje, pa do kraja raste glavnica, a smanjuje se kamata“, pojašnjava Mulabegović.

Tako će, dodaje, oni koji su ranije uzeli kredit imati manji deo kamate na koju utiče Euribor, a samim tim i manje povećanje rate kredita.

„Najviše će ovaj rast uticati na najnovije kredite i one koji se uzmu posle 22. marta“, naglašava profesor Beogradske bankarske akademije.

Međutim, iako će ovu odluku ECB najviše osetiti oni koji su uzeli kredite u evrima, moguće je da će se odraziti i na ostale, u manjoj meri.

„Ako je neki privrednik uzeo kredit u evrima i porasla mu je kamata – moraće da poveća cenu proizvoda kako bi imao novca da to otplati.

„Finansiranje iz kredita za privrednike je u Evropi dominantan, dok u Srbiji nije to baš praksa“, navodi Dušan Uzelac, urednik Kamatice.

• Da li će rat u Ukrajini izazvati novu svetsku krizu
• MMF upozorava: Najgore po svetsku privredu tek dolazi
• Svetske cene hrane najviše u poslednjih 10 godina – kako je u Srbiji i na Balkanu

‘Hitna akcija spasavanja’: Prodata problemima ophrvana švajcarska banka

UBS grupa, švajcarska investiciona banka, kupila je u nedelju problemima ophrvanu banku Kredit Svis, a u preuzimanju je pomogla i švajcarska vlada.

Posao je vredan 3,15 milijardi dolara, što je značajno manje od vrednosti koju je Kredit Svis imao samo dva dana ranije (oko osam milijardi dolara).

Spasavanje poznate švajcarske banke najbolji je način da se vrati poverenje u finansijska tržišta i da se ublaže rizici po ekonomiju, ocenili su iz Nacionalne banke Švajcarske.

Nacionalna banka Švajcarske odobrila je paket pomoći vredan 54 milijarde dolara toj banci u sredu, ali su i nakon toga akcije ove firme strmoglavo padale.

Mark Jalop, bivši direktor UBS grupe u Velikoj Britaniji, smatra da bi preuzimanje vlasništva „trebalo“ da uveri investitore na berzama.

„Mislim da će ova transakcija definitivno stabilizovati banku i trebalo bi da donese dobar nivo poverenja u bankovno tržište generalno“, rekao je za BBC.

Službenici ovih kompanija i švajcarske vlade želeli su da zaključe sporazum pre nego što se svetske berze otvore u ponedeljak, ali su akcije na finansijskim tržištima u Evropi i Aziji ipak izgubile deo vrednosti.

Akcije UBS grupe opale su za 12 odsto nakon kupovine Kredit Svisa, koji se suočio sa nizom poteškoća tokom prethodnih godina, između ostalog i sa optužbama za pranje novca.

Predsednik Izvršnog odbora UBS grupe, Kolm Keleher, opisao je ovaj posao kao „hitnu akciju spasavanja“ i najavio smanjenje investicionog odseka Kredit Svisa.

Dodao je da je „prerano“ reći šta će se dogoditi sa zaposlenima te banke, koja zapošljava oko 74.000 ljudi širom sveta.

Kristin Lagard, predsednica Evropske centralne banke (ECB), pozdravila je „brzu akciju“ švajcarskih vlasti.

„Bankarski sektor evrozone je otporan, ima snažan kapiral i jaku poziciju likvidnosti“, ocenila je.

Stručnjaci smatraju da posrtanje Kredit Svisa i drugih banaka neće izazvati krizu poput one iz 2008. godine, kada je usled problema više velikih banaka došlo do globalne recesije.

Šta utiče na Euribor?

Inflacija.

Najnovija inflacija posle ruske invazije na Ukrajinu uticala je na privredu, a samim tim i na vrednost novca, navode u saopštenju Evropske centralne banke.

Samim tim je odlučeno da se vrednost novca putem međubankarskog poslovanja poveća.

„Kada Euribor raste, to znači da je ponuda novca manja, a to je tako jer novac ide iz realnog okruženja“, kaže Dušan Uzelac.

Na inflaciju na evropskom i svetskom tržištu najviše je uticalo upumpavanje novca za izlazak ekonomska kriza iz 2008. godine, a onda i korona, kao i sukob u Ukrajini.

„Jedna od mera za izlazak iz krize je povećanje kamata kod centralnih banaka.“

„To poskupljuje novac, pa se kupovna moć smanjuje, ali treba videti kako će sve to uticati na inflaciju za koju se nadamo da će početi da pada“, kaže Ismail Mulabegović.

Ovo je očekivana mera za izlazak iz krize, dodaje Mulabegović, a iz ECB-a najavljuju da će pratiti situaciju kao i do sada i reagovati u skladu sa dešavanjima.

Pogledajte i video: Šta je stagflacija – noćna mora ekonomista

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]