Tekst se dopunjuje najnovijim informacijama
Posle duge noći u Bejrutu, pune žestokih sukoba demonstranta i policije, veliki broj volontera danas je izašao na ulice u nameri da učestvuje u čišćenju šuta. Iz Ujedinjenih nacija za to vreme upozoravaju na moguću humanitarnu krizu u Libanu.
U eksploziji u bejrutskoj luci do sad je stradalo najmanje 154 ljudi, povređeno je više od 5.000, dok je oko 300.000 ostalo bez domova.
Predsednik Libana Mišel Aun odbacio je pozive za međunarodnom istragom.
Kada ga je novinar upitao da li se protivi međunarodnoj istrazi, Aun je odgovorio „naravno“, dodajući da bi takva istraga „izmešala istinu“.
Potez je usledio nakon što je nekoliko lokalnih medija objavilo da će nastaviti da bojkotuje govore svih političkih aktera u znak protesta zbog načina na koji upravaljaju krizom.
- U fotografijama: Haos i ruševine u Bejrutu
- Korona virus i protesti u Libanu: „Umrećemo ili od virusa ili od gladi“
- Eksplozija u Bejrutu: Šta je amonijum nitrat i koliko je opasan
Endrju ima 18 godina i sa prijateljima je izašao na ulice kako bi pomogao u čišćenju ruševina.
„Iako je ovo veoma tužan period za Liban, veliki broj prisutnih pravi veselu atmosferu, gotovo slavljeničku“, kaže on za BBC.
„Veliki broj ljudi izlazi na ulice svakog dana, donose sredstva za čišćenje – metle, plastične kese, rukavice i slično – a oni koji ne čiste rade na štandovima prve pomoći, donose hranu i vodu“, kaže on.
Lina Sindžab, BBC dopisnica iz Bliskog istoka, takođe je na ulicama Bejruta.
„Nalazim se u Gamajaza ulici, koja je najviše pogođena posle eksplozije. Ulica je puna volontera koji rade na uklanjanju šuta i ruševina. Neverovatan duh posle tako traumatičnog iskustva“, dodaje.
Iz Ujedinjenih nacija navode da bi u Libanu moglo da dođe do nestašice hrane i značajnog povećanja cena, a samim tim i do humanitarne krize.
Kako navode, Liban je do sada uvozio 85 odsto hrane, što će u budućem periodu biti problem zbog razorene luke, dok je zdravstveni sistem ozbiljno ugrožen, jer su tri bolnice potpuno uništene u udaru.
Mnogi Libanci kažu da je nemarnost vlasti dovela do eksplozije koja je razorila čitavu jednu oblast u prestonici. Mnoge kuće i prodavnice su srušene, a desetine ljudi još uvek nije pronađeno ispod ruševina.
Noć puna sukoba
Demonstranti su u četvrtak izašli na ulice Bejruta zbog razarajuće eksplozije, koju je izazvalo nebezbedno skladištenje 2.750 tone amonijum-nitrata od 2013. godine.
Policija je bacila suzavac na nekoliko desetina okupljenih u blizini parlamenta.
Državna novinska agencija prenosi da je uhapšeno 16 osoba, u okviru istrage koju je vlada najavila.
Od kako se eksplozija dogodila, dvojica zvaničnika su se povukla s funkcija.
Premijer Marvan Hamadeh je dao otkaz u sredu, a dan kasnije i libanski ambasador Džordan Trejsi Čamon, rekavši da je katastrofa pokazala da su potrebne promene u rukovodstvu.
Francuski predsednik Emanuel Makron prvi je svetski lider koji je posetio Liban nakon nesreće.
Makron se obratio okupljenima istakavši da neće dozvoliti da pomoć ode „u korumpirane ruke“ i obećao da će pozvati na „novi politički savez“ među liderima zemlje.
Porađaj posle eksplozije
Pacijenti na ulicama, rane sanirane pod svetlom mobilnih telefona
Bolnica Svetog Đorđa u naselju Ašrafijeh koje se nalazi blizu luke, potpuno je van funkcije nakon eksplozije.
Od siline eksplozije u bolnici, jednoj od najstarijih u gradu, obrušio se plafon, a kreveti su prekriveni polomljenim staklom.
Osoblje je evakuisalo pacijente u utorak uveče, uključujući i 20 pacijenata koji su bili na lečenju od kovida-19, prenosi agencija AFP, citirajući direktora bolnice Eida Azara.
Lekari su morali da spuste pacijente stepenicama jer liftovi nisu radili, dvorište je pretvoreno u poljsku bolnicu, dok su sestre ušivale rane pod svetlošću njihovih telefona. Jedan deo osoblja je povređen u eksploziji,
Broj umrlih je porastao na 154, prenela je libanska Državna novinska agencija (NNA).
Oko 120 ljudi je i teškom stanju i mnogi zahtevaju komplikovane operacije kako su ozbiljno ranjeni usled pucanja stakla, izjavio je ministar zdravlja Hamad Hasan.
Hadija Elmuči Nun, stanovnica Bejruta koja je trenutno u bolnici, kaže:
„Sve vreme sam svesna toga da nas vode nekompetentni ljudi, da imamo nekompetentnu vladu… Ali, da vam nešto kažem – ono što su sada uradili je apsolutno kriminalno“.
Kako je 2.750 tona eksplozivnog materijala završilo u luci u Bejrutu?
Kapetan ruskog broda, za čiji tovar se veruje da je prouzrokovao eksploziju, razgovarao je sa BBC novinarkom Sarom Rejnsford o tome kako je amonijum nitrat završio u luci u Bejrutu 2013. godine.
Boris Prokošev je plovio sa 2.750 tona amonijum nitrata – tovarom koji je obeležen kao „opasan, ali ne toliko opasan da ne možete da ga transportujete“.
Nakon što je preuzeo brod u Turskoj, rečeno mu je da otplovi za Bejrut da pokupi materijal za izgradnju puteva, ali je saznao da je previše težak za transport.
„Bile su zarđali, nismo mogli da ih ponesemo. Odbio sam“, izjavio je Prokošev.
Libanske vlasti su zaplenile brod zbog neplaćanja lučkih taksi i kazni zbog nemogućnosti skupljanja dodatnog tovara.
„Znali su šta prevozimo. Obavestio sam ih i poslao skenove dokumenata o tovaru“, kaže kapetan.
Prokošev i trojica članova posade morali su da ostanu na brodu još 10 meseci, dok se slučaj ne razreši na sudu.
„Kada smo odlazili, brod je bio u dobrom stanju. Zatvorili smo sve odeljke, zaključali ih i predali ključeve imigracionom odeljenju u luci“, kaže kapetan.
Tek je kasnije saznao da je tovar prebačen i da je brod potonuo.
Francuski arhitekta Žan-Mark Bonfi, zadužen za izgradnju grada nakon građanskog rata i vatrogasac Sahar Fares, prve su imenovane žrtve.
Nemački diplomata je takođe među stradalima.
„Bejrut plače, Bejrut vrišti, ljudi su u histeriji i ljudi su umorni“, rekao je reditelj Džud Čehab za BBC, pozivajući na krivično gonjenje odgovornih.
Vlada je saopštila da se zvaničnici zaduženi za skladištenje i bezbednost luke nalaze u kućnom pritvoru, kao i da će biti pod istragom.
Vrhovni savet odbrane zatražio je da odgovorni budu osuđeni na „maksimalnu kaznu“, dok organizacije Amnesti Internešonal i Hjuman Rajts Voč zahtevaju odvojene istrage.
Francuski predsednik Emanuel Makron prvi je strani lider koji je u četvrtak posetio Bejrut nakon stravične eksplozije.
On je opisao događaj kao „metaforu za trenutnu krizu Libana“ i rekao da je neophodan „novi politički poredak“. Novčane donacije su omogućene, ali lideri prvo moraju da sprovedu reforme, izjavio je.
Takođe je pozvao na međunarodnu istragu eksplozije, kako bi se „sprečilo prikrivanje činjenica“.
Zašto se eksplozija dogodila?
Pretpostavlja se da je amonijum nitrat, koji se koristi kao veštačko đubrivo i eksploziv, bio u skladištu šest godina nakon što je zaplenjen sa jednog broda 2013. godine.
Šef Luke Bejrut i direktor carine tvrde da su obojica više puta tražili od pravosudnih organa da se hemikalije izvezu ili prodaju, kako bi se luka obezbedila.
Upravnik Luke Bejrut Hasan Korajtem rekao je za OTV da je bio svestan da je materijal opasan kada je sud prvi put naredio da se uskladišti na mestu odakle je eksplodirao, ali da nije bio svestan „razmera opasnosti“.
Šta je amonijum nitrat?
- Hemikalija u širokoj upotrebi koja se koristi za đubrenje zemljišta
- Jedan od glavnih sastojaka eksploziva koji se koriste pri miniranju
- Nije eksplozivan sam po sebi, već samo ako se zapali pri određenim uslovima
- Kada eksplodira, ispušta otrovne gasove kao što su nitrogen oksidi i amonijak
- Pravila skladištenja su stroga: skladište mora biti otporno na vatru i u njemu ne sme biti nikakvih pukotina, cevi ili kanala kroz koje bi amonijum nitrat mogao prođe
Kako napreduje potraga za nestalima?
Bezbednosne snage zatvorile su područje oko mesta mesta eksplozije.
Spasilački timovi tragaju za ljudima u ruševinama, a spasilački brodovi pretražuju more. Desetine ljudi se i dalje vodi kao nestalo.
Francuski spasioci u poslednja 24 časa pronašli su još četiri tela.
Za nestalima se traga i putem Instagram naloga pod nazivom „Lociranje nestalih stanovnika Bejruta“ (Locating Victims Beirut).
https://www.instagram.com/p/CDfGP1fhNAY/
Ministar zdravlja Hamad Hasad rekao je da nedostaju kreveti i medicinska oprema za zbrinjavanje pacijenata koji su u kritičnom stanju.
Firas Abijad, načelnik Univerzitetske bolnice u Bejrutu, rekao je za BBC da je većina povreda nastala od prozorskih stakala koje je padalo sa zgrada i letelo na sve strane.
Oko 300.000 ljudi ostalo je bez krova nad glavom rekao je guverner Bejruta Marvan Abad.
Ministar finansija Raol Nehme izjavio je da će zemlja morati barem delimično da se osloni na međunarodnu pomoć kako bi se obnovila.
„Bejrutu trebaju hrana, odeća, materijal za ponovnu izgradnju kuća. Bejrutu treba mesto da primi ljude koji su postali izbeglice u sopstvenoj zemlji“, rekao je guverner za BBC.
Nekoliko zemalja ponudilo je pomoć. Francuska je poslala tri aviona sa 55 spasilaca, medicinskom opremom i mobilnom klinikom za smeštaj 500 pacijenata.
Evropska unija, Rusija, Tunis, Iran i Katar šalju pomoć u vidu opreme i zaliha.
Velika Britanija šalje medicinske stručnjake i humanitarnu pomoć, saopštio je ministar spoljnih poslova Dominik Rab.
Šok prerasta u bes
BBC novinar Muhamed Madi je na terenu u Bejrutu, dok bes izbija iz lokalnog stanovništva.
„Šok prerasta u bes u Bejrutu“, piše on. „Kako nade za pronalazak preživelih polako bledi, porodice poginulih i nestalih, kao i drugi stanovnici Bejruta, počinju da razmišljaju o tome šta sledi.“
Anger and confusion at the entrance to Beirut’s port. Families have been arriving all morning looking for loved ones – but there’s been no news. pic.twitter.com/YAW9vi0lXY
— Mohamed Madi (@m_madi) August 7, 2020
„Bes i zbunjenost vladaju na ulasku u luku Bejruta. Porodice pristižu čitavog jutra, tražeći njihove najbliže – ali vesti nema.“
„Mnogi žele da subota preraste u nacionalni protest – ne samo zbog ove tragedije, već zbog onoga što stanovnici vide kao decenije nesposobne vladavine.“
Kakva je politička situacija u Libanu?
Do eksplozije je došlo usred političkih napetosti u Libanu, dok traju demonstracije protiv načina na koji se vlada nosi sa najtežom ekonomskom krizom još od građanskog rata 1975 – 1990.
Ekonomska kriza budi stare podele u zemlji koja se bori i sa epidemijom korona virusa.
Tenzije su bile velike i pred izricanje presude na suđenju za ubistvo bivšeg premijera Rafika Haririja 2005. godine.
Sud Ujedinjenih nacija spremao se da u petak izrekne presudu četvorici osumnjičenih za ubistvo Haririja bombom aktiviranom u kolima.
Izricanje presude je sada odloženo za 18. avgust, zbog, kako navode iz Specijalnog suda za Liban, „poštovanja prema žrtvama.
Sva četvorica osumnjičenih su članovi proiranske grupe Hezbolah, koja je negirala učešće u ubistvu Haririja. Sudi im se u odsustvu, a presuda bi trebalo da bude izrečena u petak.
Takođe postoje napetosti u odnosima ca Izraelom, nakon navoda ove države da je prošle nedelje sprečila pokušaj Hezbolaha, koji ima znatnu moć u Libanu, da uđe na izraelsku teritoriju.
Stanovnici Bejruta: „To je bio pakao“
Stanovnici naselja Mar Mihael u Bejrutu opisuju njihova iskustva tokom eksplozije koja se desila u utorak.
„To je bio strašno glasan zvuk“, kaže Eli Zakari, stanovnik naselja.
„Nešto me je pogodilo i izgubio sam svest, ali nekih pola minuta, minut, mislim… bio je pakao.“
„Urlici, bukvalno nas je sila eksplozije bacila, iskre su letele“.
Terez je izjavio: „Počinjao sam sa poslom. Trenutak pre nego da sednem na stolicu, čitava kancelarija mi je pala na glavu.“
„Ništa nisam mogao da čujem. Ne znam da li je došlo do eksplozije… sve što znam jeste da sam lete ispod ruševina.“
Eli Erani se nalazio na autoputu, 500 metara od eksplozije.
„Eksplozija mi je odbacila auto nekih pet metara. Svi prozori su popucali“.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
