Tekst se dopunjuje najnovijim informacijama
Upozorenje – uznemirujući sadržaj
Stanovnici Bejruta besni su na Vladu Libana zbog, kako kažu, nemarnosti koja je u utorak dovela do eksplozije u luci.
Predsednik Libana Mišel Aun saopštio je da je eksplodiralo 2.750 tona amonijum nitrata, koji je bio uskladišten na nebezbedan način.
Mnogi optužuju vlasti za korupciju, nemar i loše rukovođenje.
U eksploziji je nastradalo najmanje 137 ljudi, dok je više od 5.000 povređeno. Od srede je na snazi dvonedeljeno vanredno stanje u glavnom gradu.
- U fotografijama: Haos i ruševine u Bejrutu
- Korona virus i protesti u Libanu: „Umrećemo ili od virusa ili od gladi“
- Eksplozija u Bejrutu: Šta je amonijum nitrat i koliko je opasan
U sredu je takođe proglašena trodnevna žalost.
„Bejrut plače, Bejrut vrišti, ljudi su u histeriji i ljudi su umorni“, rekao je reditelj Džud Čehab za BBC, pozivajući na krivično gonjenje odgovornih.
Hadija Elmuči Nun, stanovnica Bejruta koja je trenutno u bolnici, kaže:
„Sve vreme sam svesna toga da nas vode nekompetentni ljudi, da imamo nekompetentnu vladu… Ali, da vam nešto kažem – ono što su sada uradili je apsolutno kriminalno“.
Francuski arhitekta Žan-Mark Bonfi, zadužen za izgradnju grada nakon građanskog rata i vatrogasac Sahar Fares, prve su imenovane žrtve. Nemački diplomata je takođe među stradalima.
Vlada je u sredu saopštila da se zvaničnici zaduženi za skladištenje i bezbednost luke nalaze u kućnom pritvoru, kao i da će biti pod istragom.
Vrhovni savet odbrane zatražio je da odgovorni budu osuđeni na „maksimalnu kaznu“, dok organizacije Amnesti Internešonal i Hjuman Rajts Voč zahtevaju odvojene istrage.
Francuski predsednik Emanuel Makron prvi je svetski lider koji je posetio Liban nakon nesreće. Dočekao ga je veliki broj ljudi.
Makron se obratio okupljenima istakavši da neće dozvoliti da pomoć ode „u korumpirane ruke“ i obećao da će pozvati na „novi politički savez“ među liderima zemlje.
Zašto se eksplozija dogodila?
Pretpostavlja se da je amonijum nitrat, koji se koristi kao veštačko đubrivo i eksploziv, bio u skladištu šest godina nakon što je zaplenjen sa jednog broda 2013. godine.
Šef Luke Bejrut i direktor carine tvrde da su obojica više puta tražili od pravosudnih organa da se hemikalije izvezu ili prodaju, kako bi se luka obezbedila.
Upravnik Luke Bejrut Hasan Korajtem rekao je za OTV da je bio svestan da je materijal opasan kada je sud prvi put naredio da se uskladišti na mestu odakle je eksplodirao, ali da nije bio svestan „razmera opasnosti“.
Šta je amonijum nitrat?
- Hemikalija u širokoj upotrebi koja se koristi za đubrenje zemljišta
- Jedan od glavnih sastojaka eksploziva koji se koriste pri miniranju
- Nije eksplozivan sam po sebi, već samo ako se zapali pri određenim uslovima
- Kada eksplodira, ispušta otrovne gasove kao što su nitrogen oksidi i amonijak
- Pravila skladištenja su stroga: skladište mora biti otporno na vatru i u njemu ne sme biti nikakvih pukotina, cevi ili kanala kroz koje bi amonijum nitrat mogao prođe
Ljutnja prerasta u bes
Lina Sindžab, BBC Njuz Bejrut
Zemlja je još u šoku. Skoro svaka ulica u gradu je pretrpela štetu u određenoj meri.
Istorijsko istočno naselje Gemajze, poznato po noćnom životu, prekriveno je parčićima slomljenog stakla. Prozori, vrata i ostaci istorijskih zgrada su rasuti po ulicama. Prosto je neshvatljivo.
Libanci koji su izašli na ulice prošlog oktobra, nezadovoljni zbog političke situacije, sada su besni i ne mogu da veruju šta se dogodilo. Zvaničnici navode da su uhapsili nekoliko rukovodilaca luke, ali mnogima ovo nije dovoljno.
Svako ko je nadležan treba da snosi odgovornost, kažu oni, a ne samo niži zvaničnici. Libanci su dugo besni zbog korupcije i verskih podela među političarima, ali sada se radi o njihovoj bezbednosti.
Kako teče potraga za nestalima?
Bezbednosne snage zatvorile su područje oko mesta mesta eksplozije.
Spasilački timovi tragaju za ljudima u ruševinama, a spasilački brodovi pretražuju more. Desetine ljudi se i dalje vodi kao nestalo.
Za nestalima se traga i putem Instagram naloga pod nazivom „Lociranje nestalih stanovnika Bejruta“ (Locating Victims Beirut).
https://www.instagram.com/p/CDfGP1fhNAY/
Ministar zdravlja Hamad Hasad rekao je da nedostaju kreveti i medicinska oprema za zbrinjavanje pacijenata koji su u kritičnom stanju.
Firas Abijad, načelnik Univerzitetske bolnice u Bejrutu, rekao je za BBC da je većina povreda nastala od prozorskih stakala koje je padalo sa zgrada i letelo na sve strane.
Oko 300.000 ljudi ostalo je rekao je guverner Bejruta Marvan Abad.
Ministar finansija Raol Nehme izjavio je da će zemlja morati barem delimično da se osloni na međunarodnu pomoć kako bi se obnovila.
„Bejrutu trebaju hrana, odeća, materijal za ponovnu izgradnju kuća. Bejrutu treba mesto da primi ljude koji su postali izbeglice u sopstvenoj zemlji“, rekao je guverner za BBC.
Nekoliko zemalja ponudilo je pomoć. Francuska je poslala tri aviona sa 55 spasilaca, medicinskom opremom i mobilnom klinikom za smeštaj 500 pacijenata.
Evropska unija, Rusija, Tunis, Iran i Katar šalju pomoć u vidu opreme i zaliha. Velika Britanija šalje medicinske stručnjake i humanitarnu pomoć, saopštio je ministar spoljnih poslova Dominik Rab.
Intervju koji je prekinula eksplozija
Novinarka BBC na arapskom jeziku Majrem Taumi vodila je intervju preko videa u trenutku kada je došlo do eksplozije.
Na snimku se vidi kako Taumi pada od siline udara.
BBC Arabic journalist Maryem Taoumi was conducting an interview when the explosion in Beirut took place
She was knocked over by the force of the blast but is safe
Warning: Contains upsetting scenes https://t.co/xdMWMBsOWJ pic.twitter.com/53dGzkXNEr
— BBC News (World) (@BBCWorld) August 5, 2020
Novinarka arapskog servisa je sada na bezbednom i nije pretrpela veće povrede.
Kakva je politička situacija u Libanu?
Do eksplozije je došlo usred političkih napetosti u Libanu, dok traju demonstracije protiv načina na koji se vlada nosi sa najtežom ekonomskom krizom još od građanskog rata 1975 – 1990.
Ekonomska kriza budi stare podele u zemlji koja se bori i sa epidemijom korona virusa.
Tenzije su bile velike i pred izricanje presude na suđenju za ubistvo bivšeg premijera Rafika Haririja 2005. godine.
Sud Ujedinjenih nacija spremao se da u petak izrekne presudu četvorici osumnjičenih za ubistvo Haririja bombom aktiviranom u kolima.
Izricanje presude je sada odloženo za 18. avgust, zbog, kako navode iz Specijalnog suda za Liban, „poštovanja prema žrtvama.
Sva četvorica osumnjičenih su članovi proiranske grupe Hezbolah, koja je negirala učešće u ubistvu Haririja. Sudi im se u odsustvu, a presuda bi trebalo da bude izrečena u petak.
Takođe postoje napetosti u odnosima ca Izraelom, nakon navoda ove države da je prošle nedelje sprečila pokušaj Hezbolaha, koji ima znatnu moć u Libanu, da uđe na izraelsku teritoriju.
Stanovnici Bejruta: „To je bio pakao“
Stanovnici naselja Mar Mihael u Bejrutu opisuju njihova iskustva tokom eksplozije koja se desila u utorak.
„To je bio strašno glasan zvuk“, kaže Eli Zakari, stanovnik naselja.
„Nešto me je pogodilo i izgubio sam svest, ali nekih pola minuta, minut, mislim… bio je pakao.“
„Urlici, bukvalno nas je sila eksplozije bacila, iskre su letele“.
Terez je izjavio: „Počinjao sam sa poslom. Trenutak pre nego da sednem na stolicu, čitava kancelarija mi je pala na glavu.“
„Ništa nisam mogao da čujem. Ne znam da li je došlo do eksplozije… sve što znam jeste da sam lete ispod ruševina.“
Eli Erani se nalazio na autoputu, 500 metara od eksplozije.
„Eksplozija mi je odbacila auto nekih pet metara. Svi prozori su popucali“.
Analiza: Čekaju se odgovori na velika pitanja
Džeremi Bouen, BBC urednik za Bliski Istok
Liban se nalazi u velikoj krizi od kraja prošle godine – ekonomskoj, političkoj, a zatim i zdravstvenoj sa dolaskom korona virusa.
Ljudi na ulicama zahtevali su revoluciju, sve dok ih Kovid-19 nije uvukao u kuće.
Mnogi Libanci kažu da je ova tragedija, ova kataklizma, rezultat korumpiranog političkog sistema.
Čekaju se odgovori na velika pitanja. Ko je znao da je amonijum nitrat skladišten tamo?
Zašto se tamo nalazio? Da li je zaista reč samo o groznom nemaru?
Ili su razlozi dublji, opasniji? Da li imaju veze sa mitom i korupcijom? Ili je neko znao da se to tamo nalazi i čuvao ga do trenutka kada će eksplozivna snaga biti potrebna?
Sva ova pitanja zahtevaju odgovore i nisam siguran da većina Libanaca veruje da će otkriti istinu.
I to može imati određene posledice jer postroji granica koliko država može da podnese pre nego što ljudi ponovo izađu na ulice zahtevajući promene – kao što su to radili nedeljama i nedeljama oko pre Božića i nakon Nove godine.
Reakcije iz sveta
Hasan Dijab, premijer Libana, zatražio je podršku od međunarodne zajednice.
„Hitno pozivam prijateljske i bratske zemlje da stanu uz Liban i pomognu nam da zalečimo duboke rane. Ovo je nacionalna katastofa“, kazao je Dijab novinarima.
Britanska kraljica je izjavila saučešće predsedniku Libana, istakavši da su ona i vojvoda od Edinburga „iskreno tužni“ zbog velike eksplozije.
„Naše misli i molitve upućene su porodicama i prijateljima onih koji su stradali i onima čiji su domovi pretrpeli štetu“
Abdul Fatah el Sisi, predsednik Egipta, u poruci na Tviteru je izrazio saučešće „braći u Libanu“.
On je dodao da se moli za „brz oporavak povređenih i za porodice žrtava“.
U saopštenju iz Bele kuće, navodi se da administracija američkog predsednika Donalda Trampa, pažljivo prati situaciju.
Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, kazao je da je Evropska unija „spremna da pruži pomoć i podršku“, dodavši da je mislima u uz libanski narod i porodice žrtava.
Dominik Rab, britanski ministar spoljnih poslova, naveo je da se njegova zemlja „solidariše sa libanskim narodom“.
Niko Anastasijades, predsednik Kipra, uputio je saučešće porodicama žrtava i rekao da je ta zemlja „spremna da pomogne na sve načine“.
O čemu se radi u slučaju Hariri?
U jutro 14. februara 2005. godine, Rafik Hariri, tada opozicioni poslanik u parlamentu, putovao je u koloni automobila kada je odjeknula eksplozija u veoma prometnom delu grada gde su hoteli i banke.
Eksplozija je izazvala veliku materijalnu štetu.
Hariri je bio jedan od najistaknutijih sunitskih političara u Libanu, a neposredno pre smrti, pozvao je sirijsku vlast da povuče vojsku koja je u tu zemlju ušla 1976. kada je počeo građanski rat.
Ubistvo Haririja dovelo je do masovnih demonstracija protiv libanske vlade koja je bila prosirijski orijentisana, a mnogi su smatrali da upravo Sirija stoji iza ovog zločina.
Dve nedelje nakon početka demonstracija, libanska vlada je podnela ostavku, a sirijska vojska se povukla.
Nakon prikupljanja dokaza, Ujedinjene nacije i Liban su zajedno formirali Specijalni sud u Hagu 2007. godine, a na kraju je podignuta optužnica protiv četvorice muškaraca za terorizam, ubistvo i pokušaj ubistva.
Peti muškarac koji je dovođen u vezu sa napadom, Mustafa Amin Badredin, vojni komandant Hezbolaha, ubijen je u Siriji pre četiri godine.
Pristalice Hezbolaha su kritikovale ovo suđenje tvrdnjama da se radi o političkom procesu.
Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
