Three inmates covered with tattoos, behind bars at Cecot prison, El Salvador

Lissette Lemus/BBC

Stotine očiju prate svaki naš korak.

Obrijanih glava, obučeni u čisto belo i prekriveni tetovažama, zatvorenici znaju da su posmatrani i uzvraćaju pogled sa druge strane rešetaka.

Došli smo u CECOT – Centar za suzbijanje terorizma – zatvor maksimalne bezbednosti koji je tek pre godinu dana izgradila vlada predsednika Najiba Bukelea za „visoke“ pripadnike najvećih bandi u El Salvadoru.

Džinovski kompleks izgrađen usred nedođije više od svega drugog simboliše Bukeleovu kontroverznu politiku prema bezbednosti.

Mega-zatvor su kritičari opisali kao „crnu rupu za ljudska prava“ i „betonsku i čeličnu jamu u kojoj je se vrši perverzna kalkulacija eliminisanja ljudi bez formalnog zahteva za smrtnu kaznu“, prema rečima Miguela Sarea, bivšeg člana Pododbora Ujedinjenih nacija za prevenciju torture.

Ali to je jednako i razlog ogromne popularnosti Bukelea u zemlji koju su načisto iscedile ozloglašene bande – Mara Salvatruča, Bario 18, Los Revolusionarios i Los Surenjos.

„Ovde su psihopate, teroristi, ubice koje drže našu zemlju u žalosti“, kaže direktor centra, koji ne želi da bude imenovan, ali dozvoljava da bude snimljen.

On će biti naš vodič tokom pažljivo osmišljene posete ćelijama.

„Ne gledajte ih u oči“, upozorava nas on.

The director of Cecot, holding a shotgun and wearing a mask

Lissette Lemus/BBC
Direktor CECOT-a bio je turistički vodič za strane novinare

Tu smo usred noći, ali to nema nikakve veze, jer se veštačka svetla nikad ne gase.

Nalet vazduha prolazi kroz rupičastu tavanicu, pruživši kratak predah od vrućine.

U ćelijama temperatura može da naraste i do 35 stepeni Celzijusa tokom dana i one nemaju drugi izvor ventilacije.

Zatvor je nazvan „Centralnoameričkim Alkatrazom“, ali uopšte ne deluje trošno – sve je tu novo, glatko, sveže okrečeno.

Maskirani čuvari motre odozgo, sa puškama u rukama.

Dole, zatvorenici se penju na četvorospratne krevete na kojima spavaju; bez ikakvih dušeka ili pokrivača leže na golom metalu i prstima jedu pirinač i pasulj, tvrdokuvana jaja ili pastu.

„Bilo koji escajg može da posluži kao smrtonosno oružje“, kaže upravnik.

Prisoners in a cell sitting on bunk beds four-storeys high

Lissette Lemus/BBC
U ćelijama, zatvorenici spavaju na četvorospratnim krevetima

Nema ničeg drugog između tri betonska zida, sem dva lavaboa za pranje i dva toaleta koja se koriste naočigled sviju.

I nema ničeg drugog da se radi sem da se gleda kako prolazi vreme.

Zatvorenici smeju da napuste ćelije na 30 minuta dnevno, kako bi vežbali – koristeći samo težinu vlastitog tela – u centralnom hodniku Bloka 3, koji mi novinari razgledamo.

Ima još sedam jedinica poput ove, samostalnih zatvora u okviru ogromnog kompleksa koji pokriva ekvivalent površine sedam fudbalskih terena, okruženih sa dve ograde pod naponom i dva ojačana betonska zida, i koje čuvaju 19 stražarskih kula.

Ne zna se da li su zatvorenici CECOT-a sveže zatočeni ili prebačeni iz drugih zatvora, ili zbog čega su tačno izabrani baš za ovu ustanovu.

Ili čak koliko tačno zatvorenika ima u ovom zatvoru koji, prema tvrdnjama vlade, može da primi i do 40.000 ljudi.

I koliko se očekuju da će biti prebačeno?

Uprkos mesecima istraživanja, BBC još uvek nema zadovoljavajući odgovor na ova pitanja.

Pitamo direktora direktno, koji odgovara: „Ne možemo da vam pružimo te informacije.“

„Koji je maksimalni kapacitet svake ćelije?“, insistiramo mi.

„Tamo gde možete da smestite 10 ljudi, možete i 20″, odgovara direktor.

Ispod anti-kovid maske, nazirem osmeh.

Neka vrsta lekcije

Journalists and prison guards inside Cecot

Lissette Lemus/BBC
BBC i drugi mediji dobili su pristup CECOT-u tokom pažljivo praćene ture sa vodičem

Otkako je otvoren 31. januara 2023. godine, BBC je iznova tražio pristup ovom mega-zatvoru.

Pozivnica je konačno stigla 6. februara preko Vocap poruke od međunarodnog službenika za štampu Predsedništva: „Idemo u CECOT večeras.“

Mesto sastanka i vreme smo dobili samo pola sata pre nego što je trebalo da krenemo.

Dva dana je prošlo nakon što je Bukele objavio da je reizabran sa 85 odsto glasova, tvrdeći da je njegova stranka osvojila skoro sva mesta u Zakonodavnoj skupštini pre nego što su birališta čak prebrojala glasove.

„Biće to prvi put da u zemlji sa potpunim demokratskim sistemom postoji samo jedna jedina partija. Čitava opozicija je desetkovana. El Salvador je ponovo ušao u istoriju ovog dana“, povikao je on sa balkona Nacionalne palate posle podne na dan izbora.

A opet dok pišem ovo (pet dana posle izbora), El Salvador i dalje ne zna konačne rezultate zbog brojnih propusta u prebrojavanju glasova i sistemu evidencije i sumnji u rukovanje izbornim listićima.

Niko ne dovodi o pitanje predsedničku pobedu Bukelea; pažnja je usmerena ka borbi za 60 spornih mesta u Zakonodavnoj skupštini, čija je kontrola ključna za program predsednika Bukelea.

Nayib Bukele, El Salvador's president, left, speaks following the presidential election in San Salvador, El Salvador, on Sunday, 4 February 2024

Bloomberg via Getty
Predsednik Bukele se obratio pristalicama sa balkona Nacionalne palate na dan izbora

Dok je proglašavao pobedu, Bukele je čestitao sebi na bezbednosnim dostignućima njegovog prvog mandata i napao kritičare pred oduševljenom masom na centralnom trgu u prestonici San Salvadoru.

„Od najopasnije zemlje na svetu postali smo najbezbednija zemlja na čitavoj zapadnoj hemisferi, najbezbednija zemlja na čitavom američkom kontinentu, a šta oni kažu: ‘To je kršenje ljudskih prava“, počeo je on.

„Čijih ljudska prava? Ne poštenih ljudi. Možda smo samo stavili prioritet na prava poštenih ljudi u odnosu na prava kriminalaca, to je sve što smo uradili“, dodao je on.

Turneja na kojoj su se našli novinari raznih međunarodnih medija dva dana kasnije mogla bi se smatrati nastavkom ovog argumenta.

Naša destinacija je bila zatvor koji simboliše Bukeleovu bezbednosnu politiku i njegov glavni instrument, „stanje izuzeća“ – hitnu meru koja dopušta drakonske kazne policiji i vojsci – koje je na snazi već dve godine.

Pod ovom merom je pritvoreno oko 70.000 ljudi, a El Salvador sada ima najvišu stopu zatvaranja na svetu.

Salvadorske i međunarodne organizacije za zaštitu ljudskih prava tvrde da mnoge hiljade njih nemaju jasno razaznatljive veze sa kriminalom bandi.

Drugi su bili prisiljeni da sarađuju sa bandama, ili kao stražari ili da bi sakrivali oružje i drogu za njih, iz straha za sopstvene živote.

Kristosal, primarna organizacija za zaštitu ljudskih prava u ovoj centralnoameričkoj zemlji, zabeležila je slučajeve torture i više od 150 smrti u državnom pritvoru tokom „stanja izuzeća“.

U izveštaju iz decembra, Amnesti internešenel je kritikovao „postepenu zamenu nasilja bandi državnim nasiljem“.

Spoljne institucije ili nevladine organizacije ne posećuju zatvor, rekao nam je direktor, ali nas je uveravao da se zatvor drži međunarodnih standarda.

Bezbednost po svaku cenu

An x-ray machine shows the internal organs of a subject

Lissette Lemus/BBC
Bezbednosne provere u zatvoru podrazumevaju rendgen za otkrivanje skrivenih predmeta koji prikazuje čak i unutrašnje organe

Jednom kad smo prošli bezbednosnu proveru – pretres, pitanja o tetovažama i rendgen koji prikazuje čak i vaša creva na ekranu – odvode nas da se sretnemo sa nekim od zatvorenika.

Bukele je proglasio rat protiv bandi metodama koje su mu donele neprikosnovenu popularnost, ali je privukao ozbiljna pitanja o kršenjima ljudskih prava, a direktor je želeo da se sretnemo licem u lice sa neprijateljskim vojnicima.

Čuvari su doveli pet unapred odabranih pojedinaca iz njihovih ćelija, ali ne pre nego što su im stavili okove oko zglobova i članaka.

BBC unutar mega-zatvora u El Salvadoru: Licem u lice sa zatvorenicima
The British Broadcasting Corporation

Zgureni i sputani, oni su okrenuti ka zidu.

Nije im dopušteno da govore.

„Dođi ovamo. Okreni se. Skini majicu.“

Upoznaje nas sa prvim zatvorenikom: Miguel Antonio Diaz Saravia, zvani „Kastor“, „plaćeni ubica za Mara Salvatruču“, rečeno nam je.

Godine 2022, on je osuđen na 269 godina zatvora za otmicu, torturu i ubistvo (zajedno sa drugim članovima bande) četvorice vojnika u oktobru 2016. godine.

A prisoner shows his back tattooed with symbols of the Mara Salvatrucha gang

Lissette Lemus/BBC
Tetovaža ovog zatvorenika ukazuje na to da je član bande Mara Salvatruča

Marvin Mario Parada, osuđen 2012. godine za femicid nad Alison Renderos, 16-godišnjom učenicom i aktivnom rvačicom slobodnim stilom, takođe mora da nam pokaže svoj tetovirani torzo.

„Sećam se kad su išli da pronađu njeno raskomadano telo u kanalu u San Vićenteu“, kaže mi kasnije salvadorski fotograf koji sedi pored mene tokom našeg povratka u prestonicu.

„Morao sam da pokrivam ekshumaciju i video sam kad je islednik slagao delove njenog tela na sto“, nastavlja se jezivi razgovor sa drugim foto-reporterom.

Sledeći sat na putu postaje pregled kataloga užasa i najgorih zločina bandi, kao što je onaj kad je 17 putnika minibusa živo spaljeno 2010. godine.

Prisoners in a cell at Cecot

Lissette Lemus/BBC
Zatvorenici u CEROT-u provede u ćelijama sve vreme tokom dana sem 30 minuta

„Takođe sam proveo godine bez mogućnosti da posetim ujaka, koji je živeo u istom kraju kao i ja“, nastavlja foto-reporter, govoreći o nevidljivim granicama koje su decenijama obeležavale carstva rivalskih bandi.

„Da ste otišli tamo, ne biste se vratili.“

Čuo sam slične priče na pijacama i u siromašnijim četvrtima, u gradskim hotelima i na plažama, u danima pred izbore održane 4. februara.

Bilo je i komentara podrške vanrednom stanju, što sugeriše ono što su sve ankete takođe predvidele: sigurnu pobedu Bukelea na izborima.

Pošto su živeli decenijama sa ucenama na pragu i nasiljem iza ćoška, većina Salvadoraca sa kojima sam razgovarao delovali su spremno da plate Bukeleovu cenu za bezbednost.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari