Čestitke francuskim olimpijcima na uspesima, čuveni moto Francuske revolucije liberte, fraternite, egalite (sloboda, bratstvo, jednakost) i – ćirilica.
Sve se to moglo naći na zvaničnom Iks nalogu francuskog predsednika Emanuela Makrona tokom njegove dvodnevne posete Srbiji.
„U svetu gde je sve nestabilno, lepo je imati pouzdane prijatelje i istorijske konstante. Delimo ih“, naveo je Makron na srpskom.
„Iskrena radost je vratiti se“, dodao je, uz fotografiju ispred Spomenika zahvalnosti Francuskoj na Kalemegdanu iz 2019, kada je prvi put bio u Srbiji.
Sada je jedan dan proveo u Beogradu, drugi u Novom Sadu, a mi vam predstavljamo glavne zaključke njegove posete.
- Uoči posete Emanuela Makrona: Pet stvari za koje je Francuska zainteresovana u Srbiji
- Makron i Vučić u Parizu: Srdačno o ekonomiji i emocijama, oprečno o Kosovu, posle i o Luju Vitonu
- Diplomatska istorija Srbije i Francuske: Od ratnih saveznica, preko „mračnih devedesetih“, do „obnovljenog prijateljstva“
- Srbija, Francuska i sporazum o stripovima – o čemu se radi
Makron u Beogradu
„Niko ne sme da gazi po tepihu“, izričit je bio stariji oficir u naredbi.
Mladi vojnik je klimnuo glavom i nastavio da strpljivo, iznova i iznova, metlom skida i najmanju mrvicu sa crvenog tepiha ispred Palate Srbija, nekadašnje zgrade jugoslovenskog Saveznog izvršnog veća (SIV), na Novom Beogradu.
Dvadesetak minuta kasnije, tim tepihom prošli su Makron i srpski predsednik Aleksandar Vučić, praćeni premijerom Milošem Vučevićem, ministrima i francuskim zvaničnicima.
Usledilo je kratko slikanje, potom potpisivanja niza memoranduma o saradnji, sporazuma i ugovora na najrazličitije teme.
- Avioni i nuklearni program
Najviše pažnje u javnosti izazvao je ugovor o nabavci 12 francuskih vojnih aviona rafal.
„Srećni smo što postajemo deo rafal kluba“, rekao je Vučić, dok je Makron sporazum nazvao „istorijskim“, navodeći da će doprineti miru u Evropi.
Vučić je posebno istakao potpisan dogovor o saradnji Srbije i Francuske po pitanju nuklearnog programa.
„Srbija za deset godina, to moraju svi da razumeju, neće imati dovoljno električne energije ukoliko ne bude koristila nuklearnu energiju“, rekao je Vučić.
„Francuska 70 odsto energije ima kroz nuklearne reaktore i programe i reč je o čistoj energiji.“
Francuska, dodao je Makron, pruža podršku „ekološkoj i energetskoj tranziciji Srbije“.
Ministarstvo rudarstva i energetike Srbije nedavno je otvorilo javnu raspravu o Nacrtu zakona o izmenama i dopunama Zakona o energetici, kojim se predlaže ukidanje zabrane izgradnje nuklearnih elektrana.
Usledilo i dosta optužbi, pre svega iz tabora opozicije, da će u Srbiji biti odlagan francuski nuklearni otpad, što je Vučić negirao.
Jedan od potpisanih sporazuma tiče se i dugonajavljivanog postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda u Beogradu, koje srpska prestonica i dalje uliva pravo u Savu i Dunav.
Litijum u dokumentima nije pominjan, ali jeste potpisana „izjava o partnerstvu i saradnji u oblasti istraživanja i eksploatacije kritičkih i strateških mineralnih sirovina“.
Vučić se zahvalio Francuskoj i na saradnji po pitanju beogradskog metroa.
- Evrointegracije
„Želim da uputim poruku prijateljstva i da na najodlučniji način poručim da je Srbiji mesto u Evropskoj uniji (EU)“, rekao je Makron.
Evropskoj uniji je, kako je naveo, potrebna „jaka i demokratska Srbija, a Srbiji jaka Evropska unija, kako bi branila njene interese“.
Iako je već dugo na putu evrointegracija, Srbija je uz Belorusiju jedina evropska zemlja koja nije uvela sankcije Rusiji zbog invazije na Ukrajinu, pa se iz Brisela, Berlina i Pariza često može čuti zahtev za „usklađivanjem spoljne politike“ sa EU.
To je često isticano kao jedna od ključnih prepreka na putu Srbije ka Uniji.
Makron je sada poželeo da Srbija ostvari napredak u pregovorima i otvori novi klaster.
„Srbija može da bude zamajac za ceo region i odlučni smo da joj pružimo podršku u razvoju privrede, vladavine prava i svakodnevnog života“, rekao je francuski predsednik.
U aprilskom izveštaju Fridom hausa, organizacije za ljudska prava i promociju demokratije, navodi se „najveći pad Srbije u poslednjih deset godina“.
Pad je zabeležen u četiri od sedam oblasti – izbornom procesu, medijima, lokalno-demokratskom upravljanju i u oblasti pravosuđa.
Poslednjih godina, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS) stalno narušava politička prava i građanske slobode, vršeći pritisak na nezavisne medije, političku opoziciju i organizacije građanskog društva, navodi se u izveštaju.
- Kosovo
Druga prepreka evrointegracijama je rešavanje pitanja Kosova, a Makron je posebno istakao „normalizaciju odnosa Beograda i Prištine“.
„To pitanje neće biti rešeno bez kompromisa sa obe strane, i shodno tome, ako ne bude političke hrabrosti da se postigne rešenje.“
Francuska je „veoma zabrinuta zbog jednostranih poteza kosovskih vlasti“, koji „nisu dobar znak“, rekao je Makron.
Poslednjih meseci, Priština je ukinula korišćenje dinara, kao i Poštu Srbije, jednu od poslednjih državnih institucija Srbije na Kosovu.
Burne reakcije izazvale su i najave otvaranja mosta na Ibru u Kosovskoj Mitrovici, koji grad deli na albanski i srpski deo, zatvoren za saobraćaj od 1999. godine.
„Budite uvereni da će Francuska posebno pažljivo pratiti uslove u kojima živi srpska zajednica na Kosovu i u tom kontekstu posebno smo privrženi formiranju Zajednice opština sa većinski srpskim stanovništvom“, rekao je Makron.
Formiranje Zajednice srpskih opština, kao vid zaštite srpskog stanovništva na Kosovu, predviđeno je još Briselskim sporazumom iz 2011. godine, ali još nije osnovana.
- Novak Đoković i košarka
Makron je ukazao i da je saradnja dve zemlje ojačana u privredi, zdravstvu i kulturi, a kao posebnu „sponu“ istakao je sport.
„Kako da ne pomenem Novaka Đokovića, vašeg heroja kog ste na Olimpijskim igrama slavili i vi i mi“, rekao je Makron.
Sa sportskim temama nastavio je Vučić, pominjući košarkašku reprezentaciju Srbije.
Makron u Novom Sadu
Novom Sadu je francuski predsednik razgledao eksponate u Galeriji Matice srpske, kršeći protokol za više od pola sata.
„Jedino mi je žao što ne mogu da ostanem duže“, požalio se Makron za RTS.
- Veštačka inteligencija i IT sektor
Makron je rekao da veštačka inteligencija transformiše našu svakodnevnicu, ali da trenutno u nju daleko više investiraju Kina i Amerika.
Ipak, smatra i da Evropljane čeka „važna uloga“.
„Imamo za to kapacitete, imamo mogućnosti da to radimo i možemo takođe da osmislimo sopstveni model“, naveo je Makron.
„U Evropi smo osmislili renesansu, stavili čoveka u centar svega što se dešava, to je nešto što treba da primenimo na veštačku inteligenciju“.
BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
