Emir Hadžihafizbegović za BBC na srpskom: „Bosna je zagonetna, najlepša i odlučna“

Emir Hadžihafizbegović radi na pet igranih filmova, upravlja sarajevskim „Kamernim teatrom 55″, igra u njegovim predstavama, gotovo svake nedelje putuje bar do Srbije ili Hrvatske i – dodaje sebi još jednu ulogu.

U osvit opštih izbora u Bosni i Hercegovini, vraća se na scenu u najsloženijem političkom sistemu u regionu koji jako dobro poznaje i koji, takođe, vrlo dobro poznaje njega.

„Imate priču iz Danteovog Pakla, u kome se kaže da su neutralni gori i od onih koji će završiti u paklu.

Činjenica je da se najjače partije u Srbiji, Hrvatskoj i Bosni zovu Niko i čini ih 40 odsto onih koji ne izlaze na izbore – a taj konformizam određuje sudbinu naše dece i zombijimadaje manevarski prostor“, kaže Hadžihafizbegović za BBC na srpskom.

Građani BiH biraće 7. oktobra tri člana Predsedništva, poslanike Parlamentarne skupštine na državnom nivou i dve entitetske skupštine, predsednika Republike Srpske, kao i predstavnike u skupštinama deset kantona u Federaciji BiH.

Emir Hadžihafizbegović četvrti je na listi kandidata Stranke demokratske akcije (SDA) na izborima za Predstavnički dom državnog Parlamenta BiH.

„Kada argument pogine – društvo putuje u besmisao“

Na pitanje da tako složenu današnju Bosnu i Hercegovinu opiše u tri rečenice, odgovara postavljanjem još većeg izazova.

„U tri rečenice? Mogu ja i u tri reči!

Zagonetna, najlepša i odlučna.“

Pojašnjava da je zagonetna jer „još ne znamo kako će se unutar svetskih geopolitičkih turbulencija Bosna zaljuljati ili ostati na mestu gde stoji vekovima“.

Ipak, bez imalo zagonetnosti opisuje da ozbiljne sile „u mirišljavim salonima“ sede i trguju sudbinama Bosne, Srbije, Balkana – i da na to ne može da utiče.

Kada mu se stavi primedba da je time obesmislio svaku mogućnost da ljudi na ovim prostorima utiču na promenu stanja, a on sam se vraća u aktivnu politiku, Hadžihafizbegović jasno ustvrdi da prostor za delovanje postoji.

„U okviru moje države i regije frustrira me teza da argument kao sredstvo komunikacije ne znači ništa.

Kada argument pogine, to društvo putuje u besmisao.“

Sveti Nikola i Alija Izetbegović

Emir Hadžihafizbegović za BBC na srpskom govorio je u svojoj direktorskoj kancelariji sarajevskog „Kamernog teatra 55″. Na policama je deo njegovih nagrada – sa ponosom pokazuje venecijanskog Zlatog lava, dve pulske Arene, nagrade sa Festa, zna tačno koliko je teška, ali i važna statua Zorana Radmilovića.

Hadžihafizbegović: „Tu su i slike Čede Domuza – Srbina, herojski poginulog za odbranu Sarajeva, iz stare pravoslavne porodice. Slika Vinka Šamarlića – Hrvata, takođe herojski poginulog u odbrani Sarajeva.“

BBC: „Ali, šta spaja ikonu Svetog Nikole i knjigu-portret Alije Izetbegovića, ratnog predsednika Predsedništva BiH?“

Hadžihafizbegović: „Sveti Nikola – ja ustajem mirno kad izgovorim to ime (ustaje i stoji, prim. aut.), je svetac o kome ja puno znam. Jako sam vezan za ovu ikonu – to je rekvizit iz predstave i filma Žaba. u kojima pričam priču kako mi je spasila život. Ja sam duhovnjak, verujem u boga i verujem da iza mene stoji neko ko je moj brat.“

„Kao što verujem u gospodina Izetbegovića – ta prvoloptaška analiza Izetbegovića sa Islamskom deklaracijom uglavnom dolazi od ljudi koji to nisu ni pročitali. Kad pročitate tu knjigu, videćete u kojoj meri on afirmiše hrišćanstvo, judaizam, katoličanstvo, pravoslavlje. On samo u okviru tog istorijskog kruga traži mesto za bosanske muslimane, da ne budu neka verska skupina, kako to kaže Dobrica Ćosić, već narod sa svim svojim obeležjima koji mu pripadaju.“

„Ja jednostavno pripadam kategoriji ljudi koji su duboko u sebe usadili rečenicu Ace Popovića iz predstave „Mrešćenje šarana“ kada moj lik Mita kaže Gonite se svi, postoje samo ljudi i neljudi – sve ostale podele su lažne. Ja tako živim i odgajam moju decu.“

Ipak, i u takvom društvu, Hadžihafizbegović je godinama bio izvan aktivne stranačke politike, mada nije propuštao da javno kaže šta misli o stanju u BiH i regionu.

„Probudio me fašizam“, kaže kao iz topa na pitanje šta ga je sad opredelilo da se ponovo stranački angažuje.

Na upozorenje da izgovara teške reči ozbiljnog značenja koje mora da objasni, navodi primere za koje tvrdi da atakuju na državotvornost BiH i na dobre ljude.

„Mi imamo dva Kju Kluks Klana – samo što ne stave kapuljače.

Tamo odakle dolazi poruka o segregaciji, o aparthejdu, o nemogućnosti življenja jednog naroda pored drugog, gde se reanimiraju haški optuženici – za mene je to fašizam.“

Uznemiravaju ga, kaže, predizborni bilbordi stranačkih kandidata sa likovima Ratka Mladića u Vlasenici u Republici Srpskoj i Slobodana Praljka u Mostaru.

Ratni general Vojske Republike Srpske Ratko Mladić prvostepeno je osuđen pred Haškim tribunalom na doživotni zatvor, dok je pred istim sudom ratni načelnik Generalštaba Hrvatskog veća odbrane Slobodan Praljak prvostepeno osuđen na 20 godina zatvora, nakon čega je izvršio samoubistvo u sudnici.

Nerešena ubistva ujedinila podeljenu Bosnu

Zašto Erdogan pravi miting u Sarajevu

„Civilizacijska inverzija“

Jedan fenomen savremene Bosne i Hercegovine natera ga da za oktavu povisi glas – privatna komunikacija ljudi u njegovoj zemlji, bez obzira kom narodu pripadaju, funkcioniše neuporedivo bolje od komunikacije u javnom prostoru koja je ispunjena tenzijama, oštrinom i na stalnoj ivici je sukoba.

„Vlast, jarane! Pare!

Ja sam čovek koji je ovoj i zemljama u regionu, Srbiji, Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, doneo međunarodne filmske nagrade.

Ja sam ostvaren čovek sa ženom i dvoje dece, čeka me pet igranih filmova – meni politika nije sudbina, a njima jeste.“

I kao takav, Emir Hadžihafizbegović imao je ministarski izlet – na funkciju ministra kulture i sporta Kantona Sarajevo.

„Poslednjeg dana na funkciji, izveo sam svoje zaposlene u restoran i otišao sam sutradan da snimam film u Makedoniji.

Imao sam gde da odem – a ovi koji se u javnom diskursu svađaju, oni nemaju gde da odu.“

Kaže da su se u tu sliku uklopili i mediji, u kojima se desio fenomen koji naziva „civilizacijskom inverzijom“.

„Magazin Start je, osim te famozne duplerice, imao intervjue sa čuvenim piscima, reportaže širom sveta, pisali su Slavenka Drakulić, Igor Mandić, Denis Kuljiš – nigde nije bilo političara.

Danas je u medijima samo politika, a njima ta pažnja godi.“

Emir Hadžihafizbegović

• Rođen 20. avgusta 1961. u Tuzli gde je završio osnovnu i srednju školu, diplomirao na Akademiji scenskih umetnosti u Sarajevu 1986. godine, u klasi Emira Kusturice
• Glumačku karijeru počinje u Narodnom pozorištu u Tuzli
• Za vreme rata, pripadnik Drugog armijskog korpusa Armije BiH
• Posle rata, nastavlja glumačku karijeru, a ujedno predaje na Akademiji za pozorište i film Tuzlanskog univerziteta
• Od 2007. do 2012. godine ministar kulture i sporta Kantona Sarajevo
• Od 2012. godine u „Kamernom teatru 55″, čiji je direktor od 2016. godine
• Glumio u više od 50 igranih filmova, 100 pozorišnih uloga, 2500 predstava
• Dobitnik venecijanskog Zlatnog lava za ulogu u filmu „Takva su pravila“ Ognjena Sviličića, što je samo jedna od njegovih 15 internacionalnih filmskih nagrada
• Dobitnik brojnih regionalnih priznanja, među kojima i počasnog držaljanstva Hrvatske

Na tom mestu, prelazi „u ofanzivu“ i prema stranci čiji je član, SDA Bakira Izetbegovića.

„U mojoj partiji veliki je broj polusveta, primitivaca, zombija, i to na važnim mestima.

I šta sad – da li je bolje da budem konformista, ili da pokušam da iznutra napravim promenu, da na njihova mesta dođu mladi i sposobni?“

Nabraja da su ga bar tri puta zbog sličnih izjava „precrtavali“ u stranci.

„Ja i dalje na tome ostajem, jer želim da vidim nervozu kod polusveta“, kaže Hadžihafizbegović dok uz osmeh govori o balkanskom inatu.

https://www.facebook.com/Stranka.demokratske.akcije.BiH/videos/2113979658631224/

Ni bošnjački nacionalista, ni jugonostalgičar

U svojoj zvaničnoj biografiji, intervjuima i kolumnama, Hadžihafizbegović navodi da je u ratno vreme bio pripadnik Armije BiH.

To mu nije značajnije uticalo na glumačku i ljudsku reputaciju u Srbiji, gde je osvojio više od deset filmskih nagrada, ili u Hrvatskoj – gde je zbog posebnih zasluga dobio i počasno državljanstvo.

„Meni jedni kažu da sam bošnjački nacionalista, a drugi da sam jugonostalgičar – pa kako to može zajedno!?

Niti sam jedno niti sam drugo.“

Sebe opisuje kao čoveka koji poštuje sistem vrednosti, i kaže da ga je u Titovo vreme bilo, te da se na uspomene ne može staviti embargo.

„Nije mogao mesar ili taksista, uz sve poštovanje tih zanimanja, da dođe gradonačelniku s leđa i opali mu čvoku.

Danas dođe mesar ili taksista, opali čvoku guverneru kantona – samo da bi pokazao bliskost s njim.“

Kaže da Jugoslaviju pominje i zbog služenja u Jugoslovenskoj narodnoj armiji, mada dodaje da je pod istom trobojkom u ratu stradala njegova majka, a Sarajevo držano pod opsadom gotovo četiri godine.

„Srpska agresija je sintagma koja ne stoji – to su paravojne jedinice i nelegalna Karadžićeva tvorevina koja je radila to što je radila.

Nisu u logore Bošnjake po Dretelju i Hercegovini vodili Hrvati, nego su vodili zločinci koji nose hrvatska imena.“

Priznati glumac kaže da on nije prihvatio „fintu koja je kod mnogih prošla“ – da zločin ima nacionalni predznak.

„Ja dobro znam ko je pravio zločine nad Sarajevom i Bosnom – to su radile politike iz Beograda i Zagreba.

To nisu radili narodi i ja se žestoko borim da zločini nemaju nacionalni prefiks“, zaključuje Hadžihafizbegović.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]