Endrju Tejt: Zašto je mizoginija toliko popularna na internetu

Endrju Tejt, kontroverzni britansko-američki influenser uhapšen u Rumuniji pod optužbama za trgovinu ljudima, organizovani kriminal i silovanje, opisao je sebe kao „apsolutnog ženomrsca“, dodavši da „ne postoji način da budete ukorenjeni u realnosti a da ne budete seksista“.

Ali tridesetšestogodinjši bivši kikbokser, koji je svetsku slavu stekao na internetu, u svakom slučaju nije jedina osoba koja ispoljava mizogine stavove na internetu.

Za razliku od mnogih drugih, međutim, Tejt je stekao milione virtuelnih obožavalaca na društvenim mrežama.

On spada u grupu influensera koji su stekli popularnost – ili postali ozloglašeni – zagovaranjem života u kom su žene svedene na ulogu potčinjenosti muškarcima.

Samo na TikToku snimci sa heštegom #AndrewTate pregledani su više od 12,7 milijardi puta (tu spadaju i snimci ljudi koji kritikuju Tejta).

• Rumunska policija proširila istragu protiv Endrjua Tejta
• Kontroverzni influenser i bivši svetski prvak u kik boksu uhapšen zbog navodne trgovine ljudima
• Upoznajte žene odlučne da stanu na put trgovini ljudima

„Ideje uzimaju maha“

Taj rečnik ume da bude oštar i eksplicitan – ali čini se da ideje uzimaju maha među generacijom tinejdžera i mladih muškaraca.

Pored otvorene zlobe u nekim Tejtovim izjavama, to je ono što više brine roditelje, prosvetne radnike i aktiviste za ljudska prava istovremeno.

„Za mene je izuzetno zabrinjavajuće da ovakva ličnost privlači tolike mlade muškarce“, kaže za Svetski servis BBC-ja Nataša Volter, feministička spisateljica i aktivistkinja.

„Jedna od stvari koja najviše brine je da su neke skorašnje ankete pokazale da uopšteno mladi muškarci danas zastupaju seksističkije stavove od starijih muškaraca“, dodala je ona.

Ričard Rivs, viši naučni saradnik u stručnoj grupi Institucija Brukings i autor knjige O mladićima i muškarcima: Zašto se moderan muškarac muči, zašto je to važno i šta učiniti po tom pitanju, veruje da Tejtova popularnost potiče i od pametnog iskorišćavanja algoritama na mnogim platformama na kojima su njegovi snimci nekada objavljivani.

Nekoliko kompanija koje su vlasnici društvenih mreža, poput Jutjuba, Fejsbuka, Instagrama i TikToka, zabranilo je Tejta – a ova potonja saopštila je da je „mizoginija mrska ideologija koja ne sme da se toleriše“.

Tejt je bio zabranjen na Tviteru zato što je izjavio da žene treba da „snose odgovornost“ zato što su seksualno napastvovane.

U međuvremenu je on vraćen na ovu društvenu mrežu.

„On je briljantno uvideo da je na internetu jednako važno biti omražen baš kao i voljen. Hejteri pokreću obožavaoce i obrnuto“, kaže Rivs.

„Ali, postoji razlika između publike i pratilaca. Ogromna većina ljudi koji naiđu na njegov sadržaj prepoznaće da je deo onoga što govori suludo.“

„Mene brinu oni koji zapravo veruju u ono što on govori“, dodaje Rivs.

Škole su primetile da se ovaj trend odražava i u učionicama – u Velikoj Britaniji, na primer, nastavnici nailaze na sve veći broj đaka koji se dive Tejtu.

I zato oni moraju da pronađu način da reaguju na to, kao i da pokrenu raspravu o tome šta su stereotipi i odakle oni potiču.

• Šta je „osvetnička pornografija“ i kako utiče na žrtve
• Kako razgovarati sa decom o kontroverznom influenseru Endrjuu Tejtu
• Kontroverzni influenser Endrju Tejt u pritvoru u Rumuniji, policija mu zaplenila luksuzne automobile

Rasprostranjena mizoginija

Pored sticanja velikog broja pratilaca, Tejt je izgradio glas koji, ohrabren njegovim javno iznesenim stavovima, ponavlja sve veći broj ljudi.

On ni u kom slučaju nije jedini tvorac mizoginog sadržaja, kaže novinarka i spisateljica Sofija Smit Gejler, koja proučava seksizam u internet zajednicama – jer postoji obilje takvog sadržaja, kaže ona u intervjuu za BBC.

„Mi znamo da je mizogini internet sadržaj u porastu od izbijanja pandemija kovida-19, ali to je zapravo tako još od samih početaka interneta.“

„Bilo je godinama mnogo pojedinaca kao što je Endrju Tejt“, kaže Smit Gejler.

Ali, zašto je to tako?

Frenk Furedi, profesor emeritus sociologije sa Univerziteta u Kentu, kaže za BBC da internet sadržaj ne može da se razdvoji od stvarnog sveta.

„Iskustvo na mreži tesno je povezano sa iskustvom ljudi van mreže. A mnoge stvari o kojima govorimo postojale su i pre pojave društvenih mreža.“

„A mnoge od njih bujaju u stvarnom svetu.“

Profesor Furedi veruje da takvi stavovi potiču od „želje ljudi da se čuje njihov glas i želje ljudi da budu uvaženi“.

Stručnjak primećuje da se potražnja za pažnjom i priznanjem ostvaruje na internetu.

„Mislim da ove društvene mreže pružaju teren na kom ljudi mogu da dobiju pažnju i mislim da oni dobijaju i pažnju i priznanje, na osnovu skandaloznih izjava“, dodaje on.

• Kad te „dipfejkuju“: „Nalepili su moje lice na porno snimak“
• Nevenina priča: Iz kandži prostitucije do umetnice koja hrabri druge

Hvatanje u koštac sa seksizmom van mreže

Međutim, ovaj akademik veruje da je odsustvo suzdržanosti koje može da se vidi na mreži simptom „problema van mreže“.

„Nekako moramo da uvažimo svet mladih van mreže, a pogotovo mladih muškaraca.“

Nataša Volter vidi rizik u prebacivanju naglaska u ovoj raspravi na narativ u kom se muškarci pojavljuju kao žrtve.

Ona smatra da je mnogo važnije pozabaviti se onim što doživljava kao rodne stereotipe koji „štete i ženama i muškarcima“.

„Muškarci i žene bi trebalo da sarađuju na razbijanju veza između muževnosti i nasilja, ili između ženstvenosti i neplaćenog rada, ili hiperseksualizovane ženstvenosti“, kaže ona.

Ali Ričard Rivs čvrsto stoji iza toga da je važno razumeti razloge koji stoje iza potražnje za mizoginim digitalnim sadržajem.

„Ne mislim da postoji interesovanje za te stvari zato što su svi ti muškarci i mladići ženomrsci, već zato što se mnogi od njih muče na tržištu rada, u porodičnom životu i u školama“, dodaje on.

„To, opet, ni na koji način ne umanjuje sve ono što još moramo da uradimo za žene i muškarce.“

Iako su neke od najvećih društvenih mreža na svetu zabranile Endrjua Tejta, eksperti veruju da mora da se preduzme više.

„Mislim da svaka platforma ima problem i to je nešto što je naširoko zabeleženo u svim studijama o ciljanom onlajn uznemiravanju, na primer“, kaže Sofija Smit Gejler.

„Ako ste vi uspešna društvena mreža, vaši resursi moraju da se usmeravaju ka boljoj i poboljšanoj moderaciji.“

Ona priznaje da je moderacija izazov za ove kompanije, imajući u vidu obilje govora mržnje svih vrsta sa kojima moraju da se izbore – ali veruje da one snose deo odgovornosti za to da svet interneta postane manje diskriminatoran i seksistički.

„Naravno, ima toliko mnogo mizoginog sadržaja na internetu da ponekad deluje veoma teško izboriti se s njim, ali makar ga ne treba pojačavati“, dodaje ona.

Tejt je prethodno izjavio da su njegovi stavovi „pogrešno shvaćeni“, „da su izvučeni iz konteksta i pojačani“ da bi predstavljali „lažne narative“.

On takođe negira sve optužbe u vezi sa istragom o trgovini ljudima i silovanju.

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]