Erazmus program: Lakši put na studije u Evropu za srpske studente

Studirati ili provesti bar jednu godinu ili semestar u inostranstvu svakako zvuči primamljivo, pa ne čudi da su Erazmus razmene jedna od prvih stvari koje srpski studenti otkriju kada krenu na fakultet.

Stoga bi vest da je Srbija je zvanično postala punopravna članica Erazmus plus programa mogla da obraduje mnoge.

Sporazum o pristupanju najvećem obrazovnom programu Evropske unije su petog februara u Briselu potpisali Evropski komesar za kulturu, omladinu i obrazovanje Tibor Navračić i ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević, navodi se na sajtu fondacije Tempus.

Iako je hiljade studenata proteklih godina odlazilo na razmene, Srbija je tek sad dobila punopravno članstvo u ovom Erazmus plus programu.

Objašnjenje leži u tome što Srbija učestvuje u Erazmus plus programu od samog početka, ali se do sada smatrala „partnerskom zemljom“, što je sa sobom nosilo određena ograničenja.

A šta punopravno članstvo znači za srpske obrazovne institucije i pre svega za same studente?

Nove mogućnosti, ali i garancije

Darko Milogorić, savetnik za projekte u okviru grupe za visoko obrazovanje fondacije Tempus, kaže da se punopravnim članstvom Srbiji otvaraju brojne mogućnosti, naročito u oblasti visokog obrazovanja.

„Sada možemo da budemo punopravni partneri na projektima u kojima ranije nismo mogli da učestvujemo“, kaže Milogorić za BBC.

„Prvi put su naše ustanove te koje mogu da podnesu projektnu prijavu, budu nosioci projekata i na neki način vrše selekciju.“

Milogorić objašnjava da visokoškolske ustanove sada moraju da budu nosioci Erazmus povelje za visoko obrazovanje, koja predstavlja garant kvaliteta sprovođenja razmena i učešća ustanova u ovom programu.

„Ustanova se na taj način obavezuje da će poštovanjem principa na odgovarajući način sprovesti mobilnost i priznati rezultate ispita studentima, po povratku sa razmene“, kaže Milogorić.

Studentske su muke najveće

Jedan od najvećih problema sa kojim su se studenti susretali jeste priznavanje ispita u Srbiji, onih koje su položili u inostrastvu.

Dešavalo se da se studentima po povratku u Srbiju neki položeni ispiti uopšte ne priznaju.

Jelena Kovačević je kao studentkinja medicinskog fakulteta u Nišu 2016. godine preko Erazmus programa bila na razmeni u Norveškoj.

Pre samog odlaska, konsultovala se sa profesorima koji su joj rekli da joj ispite iz Norveške nažalost neće priznati na niškom fakultetu.

„Otišla sam na razmenu, ali sam se vratila u Srbiju kad se završila nastava, kako bih polagala ispite.“

„Da sam ostala da polažem ispite u Norveškoj, vratila bih se jula sa 0 ESPB bodova i verovatno bih obnovila godinu“, kaže Jelena za BBC.

Iako se najčešće dešava da ispiti ne budu priznati ukoliko se razlikuju od onih koje je student u obavezi da odsluša i položi u Srbiji, Jelena kaže da se njen izbor predmeta u potpunosti poklapao sa onim na matičnom fakultetu.

Maša Đorđević je treću godinu provela na razmeni u Španiji.

„Na Ekonomskom fakultetu su mi rekli da je potrebna saglasnost od svakog profesora posebno, nakon što pogledaju silabus predmeta na tom univerzitetu. I sa potpisom profesora bi ispiti trebalo da se priznaju po povratku“, kaže Maša.

Dodaje da se programi razlikuju širom Evrope, pa je samim tim teško naći ispit koji bi se poklapao sa onim u Srbiji.

„U Evropi se to rešava tako što se ESPB bodovi priznaju za ESPB bodove, a ne predmet za predmet, ali na našem fakultetu to nije moguće.“

Maša je položila ispite po povratku, ali svi ispiti koje je položila na razmeni, a nisu se poklapali sa gradivom u Srbiji, priznati su joj kao dodatni ESPB bodovi.

Ipak, ima i svetlih primera saradnje dva fakulteta.

Dunja Boričić, studentkinja master studija međunarodnih odnosa je prošle godine provela pet meseci na studentskoj razmeni u Lisabonu.

„Imala sam ukupno pet predmeta, od kojih su dva bila na engleskom, a tri na portugalskom“, kaže Dunja.

Po ranijem dogovoru, svi položeni ispiti je trebalo da joj budu priznati.

„Ja sam položila tri na razmeni, koja su mi po povratku priznali, a druga dva sam nadoknadila u Srbiji.“

Da li je rešenje na pomolu?

„Ne možemo da kažemo da je to u potpunosti rešen problem, ali je to nešto što se postepeno otklanja“, kaže Milogorić.

Dodaje da se situacija iz godine u godinu popravlja i da studenti imaju sve manje poteškoća oko toga „koje predmete mogu da slušaju i koji će mi biti priznati“.

Ipak, rešenje možda leži u Ugovoru o učenju, kojim se propisuju predmeti koje će student u inostranstvu slušati i koji će po povratku bili priznati.

„Mora da postoji paralela sa kurikulumom koje student sluša na matičnoj instituciji. U zavisnosti od toga šta student izabere, zavisi i šta će se priznati“, kaže Milogorić.

Ugovor o učenju se potpisuje već nekoliko godina, ali je njegovo poštovanje sada pojačano Erazmus poveljom koju će svaki fakultet koji želi da učestvuje u programu morati da potpiše.

Takođe i fondacija Tempus služi kao nekakva vrsta „nadzirača“ u svemu ovome.

„Mi ćemo pratiti projekte i ukoliko evidentiramo da postoje problemi u priznavanju ispita, možemo punopravno da pošaljemo dopis Evropskoj komisiji, koja bi povukla povelju toj visokoškolskoj ustanovi i ona više ne bi mogla da učestvuje u tim projektima“, kaže Milogorić.

Šta je Erazmus plus program?

Erazmus plus program je najveći obrazovni program Evropske unije koji obezbeđuje finansiranje projekata za saradnju u tri oblasti: obrazovanje, mladi i sport.

Od 2014. godine, otkako Srbija učestvuje ovom programu, više od 5,800 studenata, učenika i članova nastavno naučnog osoblja je otišlo na razmene u zemljama EU, dok je oko je 3,000 stranih studenata za to vreme provelo jedan ili više semestara u Srbiji.

Prema podacima fondacije Tempus, Srbija je prva u regionu po broju odobrenih projekata i ljudi koji odlaze na razmene.

Bez obzira na sve poteškoće, vredi otići

Oko ovoga se slažu studenti koji su učestvovali na razmenama.

„Mislim da je jako jednodimenzionalno da se iskustvo posmatra samo kroz prizmu ispita, jer će se oni položiti, a šansu da žive negde u Evropi godinu dana, upoznaju ljude i ovladaju stranim jezikom možda više neće dobiti“, kaže Maša Đorđević.

„To je jedinstvena prilika da odu van svoje države i iskuse drugačiju kulturu i običaje. Prosto da izađu iz svoje komfort zone“, kaže Dunja Boričić.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]