Erdogan i Vučić najavili jačanje saradnje u vojnoj oblasti

Posle više od dve godine, ulice Beograda su ponovo ukrašene turskim zastavama.

Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan u Beogradu razgovarao je sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, dan nakon posete glavnom gradu Albanije, a na putu za Samit BRIKS-a u ruskom Kazanju, kasnije ovog meseca.

„Važno je da uspostavimo mnogo bliže odnose za saradnju u vojnoj oblasti, da napravimo tim koji bi radio na tome.

„Turska vojna industrija je značajno snažnija nego naša, ali bez lažne skromnosti, ni Srbija nije za zanemarivanje“, rekao je Vučić u petak, 11. oktobra, posle razgovora sa Erdoganom.

Dodao je da je Srbija nedavno obnovila dozvole za Tursku i izvezla „ogroman broj granata“.

„Imamo poverenje u Erdogana i njegov odnos ka miru i stabilnosti“, rekao je Vučić.

Turski predsednik je kazao da je sa Vučićem razmenio mišljenje o globalnim temama, ali i o situaciji na Bliskom istoku i u regionu.

„Naš odnos sa Srbijom je takav da mogu da kažem da je to ‘zlatno doba’ između dve zemlje“, rekao je Erdogan.

• Redžep Tajip Erdogan: Prodavac đevreka koji je promenio Tursku
• Nekoliko vekova kasnije: Šta je Srbima sve ostalo od Turaka
• Ko su bektaši muslimani i da li će dobiti mikrodržavu u Albaniji

Govoreći o ekonomskoj saradnji, Erdogan je naveo da je u poslednje dve godine trgovinska razmena dostigla dve milijarde dolara.

„Investicije koje imamo u Srbiji premašuju 400 miliona dolara, a zapošljavamo oko 96.000 ljudi“, kazao je Erdogan.

Srbija i Turska potpisale su 11 različitih sporazuma i memoranduma o međusobnoj saradnji.

Pre zvaničnog potpisivanja održana je Četvrta sednica Visokog saveta za saradnju dve zemlje.

Vučić je dočekao Erdogana i njegovu suprugu u četvrtak uveče, 10. oktobra, na beogradskom aerodromu, a dan kasnije su u Palati Srbija počeli zvanične razgovore.

Turska je jedan od najvažnijih investitora u Srbiji, rekao je Vučić uoči zvaničnog početka razgovora, a Erdogana je nazvao jednim od najuticajnijih državnika savremenog sveta.

Erdogan je u Tirani u četvrtak otvorio Veliku džamiju, čiju je izgradnju pomogla Turska, a tokom posete Beogradu najavljeno je potpisivanje nekoliko sporazuma, bez detalja o njihovom sadržaju.

„Turska ovom posetom želi da podseti da je jedan od glavnih geopolitičkih igrača na Balkanu, kao i da razgovara o mogućnostima za proširenje ekonomske saradnje“, kaže doktor Dimitar Bečev, viši istraživač fondacije Karnegi Evropa, za BBC na srpskom.

Poslednje sastanke sa balkanskim zvaničnicima Erdogan je održao pre samo dve nedelje u Njujorku.

Na marginama Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, zasebno je razgovarao i sa srpskim predsednikom Aleksandrom Vučićem i sa albanskim premijerom Edijem Ramom, oba puta iza zatvorenih vrata.

Ovo je četvrta zvanična poseta turskog predsednika Beogradu, posle 2022, 2019. i 2017. godine.

Turska ima vekovne istorijske veze sa Balkanom, a ovu NATO članicu sa Srbijom danas spajaju privredne i kulturne veze.

To se naročito dobro vidi u regionu Sandžaka, gde je turski predsednik toliko popularan da je njegova prošlogodišnja izborna pobeda proslavljena u Novom Pazaru, čiji je Erdogan počasni građanin od 2018. godine.

Kakvi su odnosi Turske sa Beogradom i Tiranom?

Od Tirane, preko Sarajeva i Prištine do Beograda, Turska na Balkanu investira u infrastrukturu, turizam, bankarstvo, medije, zdravstvo i obrazovanje.

„Za Tursku je Srbija najvažnija zemlja na Zapadnom Balkanu, zbog veličine, industrije i trgovinskih veza sa EU“, kaže Bečev.

Međutim, kako dodaje, još važniji turski partneri u susedstvu su NATO članice Rumunija i Bugarska, gde „živi značajan broj turskih državljana koji imaju uticaj na nacionalne politike“.

Vučić je nedavno je opisao Tursku kao „najveću silu u regionu“ i najavio pregovore o proširenju investicija, kao i potencijalnim zajedničkim investicijama u treće zemlje.

Kako je tada rekao, Turska je zainteresovana za infrastrukturne projekte u okviru međunarodne izložbe EKSPO 2027 u Beogradu.

U Srbiji ima 895 firmi, čiji su osnivači pravna i fizička lica iz Turske, kao i 529 samostalnih preduzetnika, a u obe kategorije, najveći broj njih bavi se izgradnjom stambenih i nestambenih zgrada, pokazuju podaci koje je Agencija za privredne registre dostavila na upit BBC novinara.

Turski državljani su četvrta najveća grupa stranih radnika u Srbiji, a između 1. januara i 10. oktobra 2024, izdato im je 1.166 radnih dozvola, kažu iz Nacionalne službe za zapošljavanje u pisanom odgovoru za BBC na srpskom.

Turska je značajan trgovinski partner Srbije, uz EU, Kinu i Rusiju, a samo u prvi šest meseci ove godine srpski izvoz u Tursku porastao je za 68 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Osim kroz infrastrukturne projekte, to bi moglo da bude ostvareno i kroz vojnu saradnju, o kojoj su Turska i Srbija potpisale sporazum još 2009. godine, smatra doktor Vuk Vuksanović, viši istraživač Beogradskog centra za bezbednosnu politiku.

„Nijedna zemlja u regionu nema tako razvijenu namensku industriju kao Srbija, dok bi zvanična Ankara mogla da donese tehnologije u oblastima kao što je proizvodnja dronova“, kaže Vuksanović za BBC na srpskom.

Vojno-tehnički institut u Beogradu je još 2011. godine predstavio bespilotnu izviđačku letelicu domaće proizvodnje, pod nazivom „Pegaz“, a modernizovao ga je u saradnji sa Kinom.

Kako pitanje Kosova utiče na odnose Turske sa Beogradom i Tiranom?

Beograd i Tirana različito gledaju na pitanje Kosova – dok Srbija ne priznaje, Albanija podržava i promoviše kosovsku nezavisnost, koju je Turska priznala odmah po jednostranom proglašenju 2008. godine.

Srpski i turski predsednici dotakli su se i teme Kosova.

„Mnogo je važno imati zdrav razum u pristupu rešavanja problema u vezi sa tenzijama na Kosovu“, rekao je Erdogan posle sastanka sa srpskim predsednikom.

Doktor Bečev smatra da pitanje Kosova „nema veliki značaj“ za razvoj odnosa Srbije i Turske, i da su se „dve zemlje složile da se ne slažu“.

Ipak, među stručnjacima ima i drugačijih mišljenja.

„Pitanje Kosova je toliko značajno da oblikuje odnose Turske sa Srbijom i Albanijom“, kaže doktorka Oja Dorsun-Ozkanca, profesorka međunarodnih studija na Elizabetaun koledžu u Sjedinjenim Američkim Državama, za BBC na srpskom.

Dok vojna saradnja sa Srbijom trenutno nije razvijena, Turska već godinama pruža vojnu podršku Kosovu, podseća ona.

Turska šalje vojnu opremu i pomaže u obučavanju kosovskih snaga, što „stvara određenu tenziju u odnosima sa zvaničnim Beogradom“, ocenjuje doktorka Dorsun-Ozkanca.

Istovremeno, kako podseća, jaka turska podrška Kosovu je u skladu sa političkom pozicijom Albanije, koja podržava kosovsku nezavisnost.

„Albanija vidi ulogu Turske na Kosovu kao pozitivnu, a tursko-kosovska saradnja je s godinama samo jača“, ističe profesorka.

Dorsun-Ozkanca smatra da Beograd i Anakara vešto balansiraju po pitanju Kosova, uspevajući da ključne razlike ostave po strani, kako bi mogle da razvijaju bilateralne odnose, a pre svega ekonomske.

Pogledajte video: Kako se Turska promenila za dve decenije Erdoganove vladavine

BRIKS, rat na Bliskom istoku – kuda ide politika Turske i kakve to veze ima sa Balkanom

Iako je Turska zemlja članica NATO i najstariji kandidat za članstvo u Evropskoj uniji (EU), sa zapadnim partnerima se ne slaže se oko pojedinih važnih pitanja.

Od početka rata na Bliskom istoku pre godinu dana, zvanična Ankara oštro kritikuje poteze Izraela, a od nedavno razmatra i članstvo u BRIKS-u, ekonomskom savezu koji predvode Rusija i Kina, a mnogi ga vide kao alternativu EU.

• Šta je BRIKS i koji su mu ciljevi
• Zašto Turska želi da se pridruži BRIKS-u
• Zašto je Bliski istok toliko važan za SAD

Erdogan je komentarisao i dešavanja na Bliskom istoku.

„Vreme je da se zaustave napadi Izraela kojima se uništava dostojanstvo ljudskog roda.

„Pozivam države da prizinaju integritaet i suvrenitet Palestine iz 1967.godine, kojim se istočni Jerusalim uspostavlja kao glavni grad“, kazao je Erdogan.

Pre toga, Erdogan je u razgovoru sa predsednikom Vučićem u Njujorku takođe osudio „izraelsku agresiju u Gazi“ i pozvao međunarodnu zajednicu da se ujedini kako bi zaustavila masakr.

Međutim, Srbija je samo u 2024. prodala Izraelu oružje i municiju vrednu 23,.1 milion dolara, pokazalo je nedavno istraživanje BIRN-a i izraleskog lista Harec (Haaretz).

Dok zapadne sile, poput Velike Britanije i Sjedinjenih Američkih Država podržavaju Izrael, Turska i Rusija gaje bliske odnose sa Iranom, koji već godinama finansira, naoružava i obučava palestinski Hamas i libanski Hezbolah.

Velika Britanija i Amerika su proglasile Hamas i Hezbolah terorističkim organizacijama, Turska i Rusija to nisu učinile.

U nedavnom telefonskom razgovoru, Erdogan i ruski predsednik Putin su već najavili bilateralne sastanke tokom samita BRIKS-a, kako bi razgovarali o ratu na Bliskom istoku.

Poziv za učešće na samitu dobila je i Srbija, ali je Vučić nagovestio da neće učestvovati, rekavši da u to vreme ima „važne goste iz inostranstva“.

„S obzirom na to da je na putu za samit BRIKS-a, Erdogan bi mogao da učestvuje u prenošenju poruka prikupljenih tokom posete Balkanu.

„Mislim da je Turska u ovom regionu mnogo više zainteresovana da ostvari ekonomske interese“, ocenjuje Vuksanović.

Šesnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru, Instagramu, Jutjubui Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]