Erupcija vulkana na Islandu: Zašto nije isto kao 2010. godine

Posle višenedeljnih intenzivnih zemljotresa, proradio je vulkan na poluostrvu Rejkjanes na jugozapadu Islanda, izbacivši ogromne količine lave i pepela u vis.

Evakuisano je oko 4.000 ljudi iz ribarskog gradića Grindavik, kada je zatvorena i obližnja geotermalna banja Plava laguna.

Strahuje se da bi štetni gasovi mogli da stignu do Rejkjavika, glavnog grada Islanda, oko 40 kilometara udaljenog od Grindavika, upozorila je meteorološka služba.

Miris dima i pepela oseća se čak 30 kilometara od mesta erupcije, a ekipa BBC-ja mogla da oseti povremene vibracije u zemlji.

Island se nedeljama priprema za vulkansku aktivnost.

Od kraja oktobra, u regionu oko Rejkjavika beleži se povećanje aktivnosti zemljotresa, a erupcija se mogla videti i iz glavnog grada Islanda.

Pogledajte snimak erupcije vulkana na Islandu:

Očevidac u prestonici rekao je za BBC da je pola neba „osvetljeno crvenom bojom.

Britanski turisti Amrit i Piter, bračni par u 20-im godinama, u utorak su snimili selfije sa svetlo narandžastom lavom u pozadini.

„Uopšte se ne plašimo, islandske vlasti za sada sve drže pod kontrolom i sve vreme obaveštavaju ljude. Osećamo se potpuno bezbedno“, rekao je Piter za BBC.

Zašto ova erupcija neće izazvati haos u avio-saobraćaju kao pre 13 godina?

Aprila 2010. godine, erupcija vulkana Ejafjalajokul izazvala je najveće zatvaranje evropskog vazdušnog prostora od Drugog svetskog rata zbog ogromnog oblaka pepela.

Tada su gubici avio-industrije procenjeni na između 1,5 i 2,5 milijardi evra.

Ipak, stručnjaci su uvereni da se ovog puta tako nešto neće desiti.

„Ova vrsta erupcije generalno ne proizvodi mnogo pepela, te je malo verovatno da će uticati na avio-saobraćaj“, izjavio je Metju Votson, profesor vulkana i klime na Univerzitetu u Bristolu, za BBC.

Slično govori i dr Mikele Paulato, vulkanolog sa Imperijal koledža u Londonu.

„Erupcija Ejafjalajokula 2010. bila je sasvim drugačija jer je bila povezana sa vulkanom na čijem je vrhu bio glečer.

„Interakcija magme sa ledom i vodom učinila je erupciju tako eksplozivnom i opasnom za avijaciju. Sada to nije slučaj“, kaže on.

Erupcija Ejafjadlajekidla je dovela do spajanja vode i rastopljenog kamenja zbog čega se kamen pretvorio u pepeo i staklaste čestice, proširivši se po zapadnoj Evropi.

Nova erupcija

Islandska meteorološka služba saopštila je da je erupcija počela četiri kilometara severnije od Grindavika i da se kreće ka gradu.

Na fotografijama i snimcima na društvenim mrežama videlo se kako lava izbija iz vulkana samo sat vremena pošto je zabeležen potres.

Dužina pukotine u vulkanu je oko 3,5 kilometara, a lava teče brzinom od 100 do 200 kubnih metara u sekundi, saopštila je meteorološka služba, dodajući da je to višestruko veća brzina u poređenju sa prethodnim erupcijama.

• Šta ako vulkan na Islandu proradi i kakav će uticaj imati
• Na Islandu i dalje strahuju od vulkanske erupcije, „nikad nisam doživeo ovako nešto“, kaže evakuisani Srbin
• Erupcija vulkana na Islandu u blizini prestonice

Aoalhajur Holdorsdotir kaže da su eksplozije imali i ranije, ali da se prvi put sada zaista uplašila i da je kupila zalihe vode i hrane.

„Bilo je neverovatno videti tako nešto“, rekla je za BBC stanovnica mesta Sandgeroj, na oko 20 kilometara od Grindavika.

Iako se sve stabilizovalo u utorak, nebo je i dalje crveno.

Island je toliko naviknut na vulkanske aktivnosti da je od toga napravio uspešnu turističku industriju pošto se nalazi iznad Srednjeatlantskog grebena.

Zemljina kora je podeljena na različite ploče, a pošto se evroazijska i severnoamerička ploča godišnje odmiču za nekoliko centimetara to omogućava magmi da izbije na površinu u obliku lave i/ili pepela.

Priroda vulkanskih erupcija varira u zavisnosti od vrste stene i načina na koji se ploče kreću.

Jedna od najvećih erupcija na Islandu bila je davne 1783. godine kada je došlo do poplave lave koja je trajala osam meseci i proizvela velike oblake sumpora koji su lebdeli nad severnom Evropom više od pet meseci.

Island ima razne vrste genijalnih načina za borbu protiv lave, rekao je ranije za BBC generalni direktor Islandske meteorološke službe u Rejkjaviku dr Metju Roberts.

Jedna od njih su brane, za koje je premijerka Ketrin Džejkobsdotir rekla da veruje da će biti od pomoći.

Dodala je da je u mislima sa lokalnim stanovništvom i da se nada najboljem.

Predsednik Gudni Johaneson kaže da je prioritet zaštiti ljude, ali da se sačuva infrastruktura.

Pogledajte i ovaj video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]